Indeks logističkih preformansi (LPI)

Indeks logističkih performansi (u nastavku LPI) predstavlja jednostavnu, globalnu poredbenu osnovu za merenje logističkog učinka, popunjavajući praznine u postojećim bazama podataka pojedinih zemalja, te pružajući sistematične i sveobuhvatne uporedne informacije. Ovaj indeks nastao je kao posledica zajedničkog projekta Svetske Banke, provajdera logističkih usluga i naučnih krugova. Kreiran je 2007. godine, a rezultati merenja ovog indeksa se publikuju na svake dve godine, počevši od 2008. godine. Poslednja publikacija merenja LPI objavljena je u aprilu mesecu 2023. godine i inkorporira podatke za 139 zemalja uključenih u merenje. LPI se bazira na anketi koju popunjavaju logistički profesionalci iz navedenih zemalja.

Način merenja, komponente i kategorije indeksa

Na početku, važno je istaći da današnji LPI, iako najbolje rešenje za merenje logističkih performansi, nije i prvo koje inkorporira slične indikatore. Ranije metodologije, pre korišćenja LPI, takođe su koristile format ankete, dvostepenu skalu i pitanja sa otvorenim odgovorima kako bi merile ocenjeni značaj i uticaj različitih komponenti logističke organizacije zemalja. Kasnije studije koristile su za ocenu logističkih performansi samo one karakteristike koje ih najbolje opisuju. Konačno, metodologija je dodatno profilisana na bazi podataka dobijenih putem intervjua iz Studije o trgovinskim i transportnim uslugama koje preko jedne decenije sprovodi Svetska banka sa svojim partnerima. Time je stvoren osnov za nastanak LPI u današnjem obliku.

Koristeći multidimenzionalnu procenu logističkih performansi, LPI poredi profile 139 zemalja i ocenjuje ih na skali od 1 (najgore performanse) do 5 (najbolje performanse). Ocene se zasnivaju na 6000 individualnih procena zemalja, datih od strane gotovo 1000 međunarodnih logističkih provajdera koji ocenjuju 8 inostranih zemalja sa kojima njihovo preduzeće najčešće sarađuje. U nastavku, u okviru Tabele 1, dat je prikaz metodologije izbora grupa zemalja za učesnike ankete.

Tabela 1. Metodologija izbora grupa zemalja za učesnike ankete pri kreiranju LPI

Izvor: Arvis, J., Mustra, M., Ojala, L., Shepard, B., Saslavsky, D. (2014). Connecting to compete 2014- The LPI and its indicators. World Bank and IBRD, Washington, USA, str. 52.

Ključnih 6 komponenti koje čine LPI dobijene su na bazi ranijih istraživanja stručnjaka iz akademske sfere koji su uključeni u ovaj projekat Svetske Banke, ali i na osnovu praktičnog iskustva logističkih profesionalaca.

U tih 6 komponenti se ubrajaju:

• Efikasnost administrativnog procesa (brzina, jednostavnost i predvidivost formalnosti) od strane pograničnih agencija uključujući carinu;
• Kvalitet trgovinske i transportne infrastrukture (luka, železnice, puteva, informacione tehnologije);
• Lakoća organizovanja konkurentskih nabavki i prodaja;
• Kompetencije i kvalitet logističkih usluga (transportera, carinskih brokera i sl.);
• Sposobnost praćenja pošiljki;
• Učestalost pravovremenih isporuka.

Odnos pomenutih 6 komponenti dat je na Slici 1:

Slika 1. Odnos LPI komponenti

Izvor: Arvis, J., Ojala, L., Wiederer, Ch., Shepard, B., Raj, A., Dairabayeva, K.,  Kiiski, T. (2018). Connecting to compete 2018- Trade Logistics in the global economy. World Bank and IBRD, Washington, USA, str. 8.

Radi bolje analize LPI rezultata, zemlje su podeljene u 5 grupa tzv. petorki sa jednakim brojem članova. Zemlje su grupisane na osnovu visine Indeksa logističkih performansi. Najnižu grupu čine zemlje sa najnižim LPI vrednostima, dok u top grupu spadaju zemlje sa najvišim LPI rezultatima.

Na Slici 2. prikazana je kumulativna distribucija LPI rezultata. Prilikom distribucije LPI rezultata, došlo se do zaključka da se sve zemlje mogu svrstati u sledeće četiri grupe:

• Logistički nepodobne zemlje (engl. logistics unfriendly)- obuhvataju grupu zemalja u kojima postoje ozbiljna logistička ograničenja- najnerazvijenije zemlje;
• Delimični izvođači (engl. partial performers)-obuhvataju zemlje u kojima postoje brojna logistička ograničenja koja se najčešće sreću u zemljama nižeg i srednjeg dohotka;
• Dosledni izvođači ( consistent performers)- uključuju države čije su logističke performanse znatno više rangirane nego u većini drugih zemalja sa istom visinom dohotka
• Logistički podobne (prijateljske) zemlje ( logistics friendly)– najbolji su izvođači, uključujući uglavnom zemlje sa visokim dohotkom.

Slika 2.  Kumulativna distribucija LPI rezultata

Izvor: Arvis, J., Ojala, L., Wiederer, Ch., Shepard, B., Raj, A., Dairabayeva, K.,  Kiiski, T. (2018). Connecting to compete 2018- Trade Logistics in the global economy. World Bank and IBRD, Washington, USA, str. 7.

Vertikalne linije na Slici 2 označavaju granice LPI petočlanih grupa zemalja. Kao što se može videti, isti broj zemalja je rasprostranjen u većem rasponu rezultata u okviru najniže, druge i najviše petorke, dok se u trećoj i četvrtoj grupi rezultati zemalja mnogo zgusnutije raspoređeni. Drugim rečima, LPI vrednosti u zemalja treće i četvrte grupe su međusobno sličniji. Analizom rezultata sadržanih u poslednjem izdanju LPI izveštaja iz 2023. godine, može se doneti opšti zaključak da se nastavlja unapređivanje logističkih performansi. Različite mere kreatora ekonomske politike pozitivno utiču na unapređenje logističkog sektora, pri čemu najznačajnije rezultate daju razne mere podsticaja i olakšavanja trgovinske razmene.  Pri konstruisanju finalnog LPI koriste se standardne statističke tehnike kako bi se podaci agregirali u jedan, jedinstven indeks. Dati indeks može se koristiti za poređenje zemalja, regiona i dohodnih grupa. Međutim, postoji i poseban LPI koji se koristi na užem nivou posmatranja.

Ključne poruke LPI izveštaja iz 2023. godine i pozicija Srbije

Na bazi detaljne analize LPI izveštaja za 2023. godinu mogu se izneti sledeće ključne ocene:

• Globalni lanci snabdevanja pokazali su izuzetnu otpornost tokom pređašnjih disrupcija (pandemija virusa COVID-19, rat u Ukrajini);
• Postoji jasan trend unapređenja logističkih performansi na nivou sveta, ali jaz između najboljih i najlošije pozicioniranih i dalje istrajava;
• Konzistentnost je važan pokretač logističkih performansi;
• Logističke performanse i ključni indikatori performansi izvedeni na bazi njih počivaju na BIG data pristupu;
• Logistika je prioriet u razvoju većine nacionalnih ekonomija sveta;
• Aktuelna decenija je decenija transformacije globalnih lanaca snabdevanja.

Što se tiče pozicije Srbije u poređenju sa poslednjim izdanjem, objavljenim 2018. godine, Srbija je sa 65. pala na 73. mesto. Po proceni analitičara Svetske banke, ukupna ocena Srbije je 2.8, slična kao i u izveštaju iz 2018. godine (2.84), s tim što niži rang ukazuje na to da smo mi ostali na istom, ali da druge zemlje bolje napreduju.  Carina ima ocenu 2.2 (2.6 bila 2018.), infrastruktura je 2.4 (2.60 bila 2018). U kategoriji međunarodni prevoz ocena je 2.9 (2.97 bila 2018.), ocena za logističke kompetence je 2.70 (ista kao 2018), u sekciji praćenje pošiljki dobili smo 3.4 (2.79 bila 2018.), a u poštovanju roka u isporuci pošiljki smo sa 3.33 u 2018. pali na 2.9.

Slika 3. Pozicija Srbije prema LPI

Izvor: Prikaz na bazi LPI izveštaja iz datih godina

Iznad nas po logističkom učinku našle su se Slovenija (43), Hrvatska (43), Bugarska (51), Rumunija (51), Makedonija (57), BiH (61) i Crna Gora (73). U izveštaju se navodi da uprkos izuzetno složenoj situaciji u periodu od 2018. godine, ovi rezultati su ogledalo smirivanja tržišta, te ne pokazuju objektivno netipičnu situaciju u globalnoj ekonomiji kojoj smo svedoci prethodnih godina. Kao razlog sličnog indeksa kao i 2018, u izveštaju se navodi da je kriza bila globalna, te je pogodila svaku zemlju pojedinačno. Kako navode analitičari Svetske banke, u široj slici, trgovinske i logističke operacije su se pokazale kao iznenađujuće otporne.