Pametni gradovi

Danas oko 56% svetske populacije (oko 4,4 milijarde ljudi) živi u gradovima. U skladu sa očekivanjima da će se trend migratornih kretanja iz ruralnih i urbane sredine intenzivirati, procenjuje se da će do 2050. godine preko 8,5 milijardi ljudi živeti u urbanim sredinama. S obzirom da se više od 80% globalnog BDP-a generiše u gradovima, urbanizacija može doprinositi ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, ali samo ukoliko se njome bude upravljalo na odgovarajući način.

Brzina i obim urbanizacije donose brojne izazove, poput zadovoljavanja rastuće tražnje za stanovanjem, održivom infrastrukturom (transportni sistemi, komunalne usluge i dr.) i radnim mestima. Osim toga, gradovi igraju sve važniju ulogu u borbi protiv klimatskih promena. Oni su, takođe, na „prvoj liniji borbe“ protiv epidemija. Pandemija COVID-19 bila je ogroman izazov za gradove i njihove žitelje širom sveta.

Izgradnja gradova koji „funkcionišu“, odnosno urbanih područja koja su „zelena“, otporna i inkluzivna zahteva intenzivnu koordinaciju javnih politika u raznim oblastima.     Prednosti koje donose digitalne tehnologije bi trebalo da se koriste sa ciljem da se unapredi blagostanje stanovnika koji žive u gradovima. Posebnu pažnju u procesu kreiranja pametnih gradova treba posvetiti oblastima kao što su informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), zdravstvo, energetika, šira primena obnoviljivih izvora energije, turizam, građevinarstvo, telekomunikacije, informatička bezbednost, transport (javni prevoz), sistemi upravljanja otpadom, klimatske promene i dr.

Koncept pametni gradovi je veoma popularan, ali se ne može reći da postoji njegova „standardna“ definicija. Obuhvata sledeće aspekte: pametna ekonomija/privreda, pametno okruženje, pametno upravljanje, pametno življenje, pametna mobilnost i pametni ljudi (videti Skicu 1). Novi proces urbanizacije treba da postigne osnovni cilj – restrukturiranje urbanih sredina tako da se osmisli kreativni, održiv i prema potrebama građana usmeren grad. Zagovornici koncepta „pametni grad“ nastoje da iskoriste savremene informatičke i digitalne tehnologije, kako bi se pronašla odgovarajuća rešenja za transformaciju savremenog grada koji bi bilo „uslužniji“ za svoje žitelje.

Skica 1. Koncept pametnog grada

Prilagođeno prema: Rubach, Andersson & Johansen (2014).

Koncept pametnog grada integriše IKT i različite uređaje povezane na mrežu kako bi se poboljšala efikasnost u vršenju gradskih operacija i pružanju usluga i povezivanja sa građanima. Tehnologija pametnog grada omogućava donosiocima odluka da komuniciraju sa korisnicima (lokalnom zajednicom) i gradskom infrastrukturom u realnom vremenu i da na taj način prate odvijanje različitih aktivnosti u gradu. Pametni gradovi su napredna urbana područja koja koriste različite vrste digitalnih metoda, alata i senzora za prikupljanje i obradu podataka, koji služe za kvalitetnije upravljanje različitim gradskim sistemima kao što su saobraćaj, grejanje, snabdevanje električnom energijom, komunalne delatnosti, upravljanje otpadom, škole, vrtići, biblioteke, bolnice itd. U početku to je podrazumevalo prikupljanje i omogućavanje pristupa podacima kojima grad već raspolaže, a koji se odnose na aktivnosti koje su u domenu rada gradske uprave. Naknadno se otpočelo sa upotrebom senzora i drugih savremenih digitalnih tehnologija za prikupljanje podataka o različitim aspektima funkcionisanja gradskog života u realnom vremenu, od obrazaca saobraćaja do potrošnje energije, koji se analiziraju i koriste za donošenje odluka.

Jedan od veoma važnih elemenata pametnih gradova jeste participacija građana u procesu donošenja odluka na osnovu dostupnih informacija. U tom smislu, potrebno je da gradovi omoguće svojim stanovnicima pristup informacijama putem sistema i platformi otvorenih podataka koji bi sadržali relevantne informacije o obrascima ponašanja i življenja u gradu, poslovanju gradskih preduzeća, ostvarenim rezultatima, predlozima i usvojenim dokumentima grada i sl.

Osnovna infrastruktura, poput električne energije, prirodnog gasa, čiste vode, otpadnih voda, transporta (javnog prevoza), komunikacija, obnovljivih resursa/izvora trebalo bi da budu deo sistema automatizovane i integrisane mreže. Kako bi se unapredio kvalitet pruženih usluga za rastuće urbano stanovništvo ovi delovi mreže se mogu procenjivati i kontrolisati preko upravljačkih centara pomoću upotrebe dobro raspoređenih senzora i digitalnih tehnologija. U pitanju su tzv. aktivni pristupi, koji funkcionišu dinamično, sa ciljem da se promptno odgovori na tražnju urbanog stanovništva. Oni zavise od tehnološkog napretka, pre svega u oblastima kao što su komunikacije, sistemi za kontrolu, elektronika, informatička nauka, senzori, „cloud“ tehnologija itd. Sa druge strane, postoje i tzv. pasivni pristupi za razvoj pametnih gradova, koji se odnose na tehnike urbanog dizajna i prostornog planiranja. Oni su statičkog karaktera, jer kada se jednom uspostave teško se menjaju (npr. urbana forma, izgrađen sistem javnog prevoza i sl.). Postoji bliska veza između aktivnih i pasivnih pristupa. Na primer u oblasti energetske efikasnosti, postoji direktna povezanost između ugradnje i razvoja sistema pametnih brojila (aktivna mera) sa merama koje imaju za cilj uštedu potrošnje energije, poput zamene stolarije, postavljanje fasada, upotrebu efikasnijih uređaja i dr. (pasivni pristupi). Pasivni pristupi doprinose manjoj tražnji za energijom na prirodan način.

Brojni su primeri pametnih gradova koji se fokusiraju na poboljšanje transporta/prevoza, korišćenjem tehnologija za optimizaciju toka saobraćaja, kreiranjem aplikacija za javni prevoz ili razvojem infrastrukture za električna vozila. Sve veći fokus je na tome da pametni gradovi budu održivi. Ovo uključuje korišćenje tehnologije za smanjenje uticaja grada na životnu sredinu (energetska efikasnost, poboljšanje upravljanja otpadom).

Internet stvari (Internet of Things – IoT) igra ključnu ulogu u razvoju pametnih gradova. IoT čine uređaji koji su u funkciji praćenja i kontrole gradske infrastrukture, od semafora, vozila javnog prevoza, do vodovodnih mreža. Dobar primer jesu kontejneri sa senzorima koji pokazuju nivo njihove popunjenosti i putem internet veze pružaju informacije o najekonomičnijim rutama za vozila komunalnih preduzeća, kako bi se „preskočili“ oni koji nisu popunjeni u dovoljnoj meri da bi bili ispražnjeni.

Sa sve većim oslanjanjem na savremenu digitalnu tehnologiju, raste i potreba za odgovarajućim merama u domenu tzv. sajber bezbednosti. To pre svega znači zaštitu gradske infrastrukture od sajber napada i osiguranje privatnosti podataka građana. Jedan od najnovijih trendova u procesima uspostavljanja i upravljanja pametnim gradovima jeste upotreba tehnologije veštačke inteligencije, koja pronalazi primenu u raznim oblastima.

Nivo primene koncepta pametnih gradova u Srbiji je na relativno niskom nivou, ali je dosta toga urađeno posebno u periodu nakon pandemije COVID-19 (npr. senzori koji navode vozače na parking-mesto, digitalno praćenje popunjenosti kontejnera, daljinsko detektovanje kvara na vodovodnoj mreži, sistemi koji očitavaju potrošnju energije i sl.).