Šahovsko razmišljanje kao potpora za uspešan biznis

Koje su ključne sličnosti i razlike u potezima u šahu i  biznisu?

Šah je jako specifičan sport, fizički statična, ali na tabli nikad dinamičnija borba. Isto tako izgleda biznis sa strane. Posmatrači misle da sve teče uvek u najboljem redu, vide površinu, a u samom biznisu, da ne pričam o startupu, živi dinamika koju nikada ranije nisam iskusila. Šahovsko strateško i taktičko razmišljanje poput predviđanja određenih poteza, planiranje, intuicija, donošenje odluka, uočavanje i korišćenje protivničkih/konkurentnih slabosti, konstantna analiza situacije, neke su od stvari koje vam mogu biti od ključnog značaja za biznis. Nama šahistima je to od malena prirodno, nesvesno usvojeno, i kao takvo dolazi bez muke, a jako služi. Ono što bih još izdvojila kao sličnost jeste zavisnost od okolnosti, jer ne igrate samo vi, brojni fakturi su uključeni, a od njih zavisi krajnji uspe, kako partije tako i biznisa.

Velika razlika koja postoji, na koju nikako ne mogu da se naviknem jeste – nepredvidivost određenih poteza. U šahu računica poteza unapred zavisi od mojih kognitivnih sposobnosti, sveobuhvatnosti, spremnosti tokom jednog meča. U svetu biznisa nije baš tako, dešava se da pivotiramo i menjamo stvari na dnevnom, nedeljnom nivou, jer prosto nismo napravili dovoljno dobro kalkulaciju, iliti nismo ni mogli nešto da pretpostavimo jer čovek ne može da obuhvati raznolikost okolnosti od koji zavisi određen ishod. U šahu je koliko toliko moguće ne ostati šokiran i iznenađen promenom.

Sve u svemu, šahovski način razmišljanja, koji je prirodno usvojen kod šahista pomože u donošenju bržih i konkretnijih odluka, to u najmanju ruku štedi vreme, a svakom biznisu, pogotovo startupu, ono je i više nego dragoceno.

• Šta kompanija može da nauči od startapa, a šta startap od kompanije?

Startup kreće od 0 u istražiavnju product-market fit-a, kompanije to već ima. U Startup-u prvih godina sve je na vama i vašem malom timu koji vredno radi ulagajući spostvene resurse i verujući u razvoj svoje ideje. To je istinski rad, rad za ostvarenje snova. Novac, prestiž ili koja god druga vrednost, dolazi tek kasnije, kao šlag na tortu.

Kompanije od startupa mogu naučiti o raznovrsnosti posla, fleksibilnosti, promenama, dugoročnom razmišljanju, riziku koji startup tim preuzima na sebe zarad ostvarenja višeg cilja. Divno je gledati kako sve napreduje ali u isto vreme je i teško i zahteva izuzetan napor da se nešto od nule sagradi. Ono što bi startupi mogli naučiti od kompanija, jeste integracija postojećih sistema koji olakšavaju rad kada dođe do pravog trenutka, a taj trenutak dolazi širenjem startup tima. Neki prirodan sled, da bi startup preživeo je investicija. Nakon investicije sledi angažovanje novih ljdui, podela poslova, i neizostavno je da neki kompanijski, sistemski vid poslovanja, ovde puno olakšava prethodnu fleksibilnost koju startup u sebi gaji na samim počecima.

• Kako startap kulturu držati u granicama ekonomske održivosti?

Ni malo lak zadatak, a od istog zavisi životni vek jednog startupa. Odnosno od upornosti i neprospavanih noći osnivača. Startup je konstantno u nekoj vrsti fundraising faze. Taman mislite gotova je, eto sledeće. Dok ne podignete novu, mislite da propadate. Stresno jeste, ali makar dosadno nije.

Evo kako je tekao naš put. 2021 godine dobili smo naš prvi Grant od Raising Starts programa, 10.000 švajcarskih franaka koje nam je pomoglo da lansiramo prvu verziju MVP-ja, softver sa nekim osnovnim funkcionalnostima. Nakon utroška sredstava, nismo sedeli skrštenih ruku već smo tragali za novim fondovima, te dobili podršku SmartStart programa, i 27.000 evra. Tada se može reći da smo krenuli svim silama u razvoj, i zaposlili 2 osnivača na puno radno vreme, mene kao CEO-a kompanije, i koosnivača CTO-a Dragutina Miladinovića. Obzirom da smo startup koji se bavi razvojem softvera namenjem specifičnoj šahovskoj zajednici, potreban nam je bio novac za marketing kako bi se u moru ideja oko nas čulo baš za našu, to je tako kada započinjete B2C biznis, koji troši mnogo novca pre samog profita.

U svakom programu puno smo naučili uz sjajne mentore i finansijsku pomoć, ali je poenta da ne smete stati sa fudnraisingom, jer te količine novca nisu dovoljne za razvoj biznisa i validaciju ideje, iako strepite od toga da li će doći naredna runda priliva, kako bi startup nastavio da živi. Nakon SmartStart-a došli smo u Katapul program, 20.000 evra bespovratne podrške, uz mogućnost dupliranja naredne investicije od 50.000 do 300.000 evra od strane programa, i to bespovratno. Ovo nas je dovelo do ovde gde stojimo danas, kada prikupljamo runde investitora koji će po prvi put izgledati nešto veće nego do sada. Ponosni smo i jako motivisani što smo nakon svega ovoga osvojili nagrade na startup takmičenjima, jedan organizovan od strane NativeTeams-a, drugi, možda nama i najslađi, StartupShower. Najslađi jer je smo se istakli kao prvi među brojnim startapovima, i osvojili, kako mi šahisti to kažemo, zlatnu medalju. Jako smo ponosni i motivisani što su ljudi iz našeg biznis okruženja prepoznali potencijal za razvoj Outpost-a.

Dakle na pitanje KAKO se držati u granicama ekonomske održivosti – ne odustajte, ukoliko verujete u svoju ideju prijavite je na hiljadu i jedan konkurs. Ne gubite nadu ako neko kaže ne, ne shvatite lično, nastavite dalje. To „dalje“ će vas odvesti ko za gde.

• Šta biste uradili drugačije u metodologiji razvoja biznisa ako biste pokretali još jedan startap?

Poprilično sam mlada u svetu biznisa, do sada sam samo živela u akademskom svetu i u svetu šaha pre svega. Kao igrač od svoje 5 godine, i osvajač brojnih pehara i medalja, onda i kao sertifikovani FIDE trener, sudija, organizator, a sada i iz najnovijeg ugla u šahu – biznis ugla. Preduzetničko iskustvo tek prikupljam, i kada se sada osvrnem, naravno da bih svašta nešto uradila drugačije, ali bez grešaka koje smo pravili, ne bih nikada ni saznala da je potrebno to nešto drugačije. Pomirite se sa tim da ćete grešiti, ali kao i u šahu i u svakom sportu, iz bolnih poraza se najbolje uči.

Kada govorim o potpuno novom preduzetničkom poduhvatu, i nekim promenama generalno, bila bih fleksibilnija. Poprilično sam rigidno ušla u svet biznisa, jako vezana za šah, bez osećaja za mogućnost širenja iste te ideje na neke druge individualne sportove koje muču sličnu muku. Naravno, otvorila sam oči, i širinu kasnije, ali sve to dolazi sa iskustvom, i opuštenošću kojom se nosite kada uđete u „biznis štos“ i upoznate kako funkcioniše čitav jedan takav svet, koji je meni i dalje nov. Gledam, testiram, grešim, učim, napredujem.