Self-leadership – prvi korak ka uspešnom rukovođenju

Neka istraživanja čak pokazuju da su „old-style“ menadžeri jedna od najvećih prepreka agilne transformacije u mnogim slučajevima zbog straha izazvanog nepoznavanjem vlastite uloge u agilnom okruženju. Koja je uloga savremenog lidera u agilnom okruženju?

Sigurno je da se umnogome teorija i praksa razlikuju. Da li zbog samog tržišta ili pravila poslovanja ‒ manje je bitno. To su pravila igre. Suština pravog i dobrog lidera je da odredi cilj, odnosno da svoj tim vodi ka predodređenom cilju. Za ostvarenje istog potrebno je da poznaje jako dobro svoj tim i svakoga ponaosob, ali pre svega da bude primer vere u ostvarenje tog cilja.

Sport, timski rad je vrlo sličan preduzetništvu. Koja je tajna pobedničkog tima?

Svest i važnost cilja okuplja ljude različitih aspiracija. Bez obzira na razlike, ukoliko je cilj svima prioritet, šanse da taj tim bude jak i jedinstven su velike. Vera u ostvarenje tog cilja i svest o značaju ostvarenja cilja su mera koliko je tim pobednički. Mi smo svojevremeno bili tim različitih ljudi različitih aspiracija, običaja, mentaliteta i vrednosti i slabiji od konkurenata, ali svest o cilju i važnosti cilja za narod i svoju zemlju bili su najvažniji i presudni faktor za ostvarenje najvećeg rezultata u istoriji našeg sporta.

Verovatno ste kao i svaki lider dolazili u situacije kada morate da se suočite sa samim sobom, da proanalizirate sve svoje prednosti i slabosti. Da biste upravljali timom, prvo treba da dobro upravljate sobom. Šta je važno da znamo vezano za samorefleksiju i self-leadership?

Preispitivanje sebe je normalna pojava. To je deo odrastanja i optimizacije sebe. Vera je najvažniji segment i ključ svakog uspeha. Ona gradi samopouzdanje i suštinu davanja za ostvarenje cilja. Ako volite svoj posao i verujete da je to smisao zašto ste rođeni, zbog čega je Bog vas izabrao da se rodite, nema šanse da ne uspete. Ljudski je pogrešiti i sumnjati, ali nikada se ne smete predati. Nikada. Jer „predaja je gora od poraza“, ako se predate to nije samo izgubljena utakmica već postaje i način razmišljanja da svaki put pred poteškoćom odustanete. Biti svestan sebe i svojih mogućnosti znači znati ko smo i koliko možemo. Davati od sebe 100% svakoga dana se zove „istinski olimpijski šampion“ i tu medalju dajemo sami sebi na kraju svakoga dana.

Poznato je da ste tokom svoje karijere imali trenutke jakih emocionalnih pražnjenja, koliko je važno da se ,,izbaci“ iz sebe i pozitivno i negativno osećanje?

Za upravljanje sopstvenim emocijama potrebno je da ste stabilna ličnost. Da poznajete sebe, sopstvena ograničenja i nedostatke. Izgovor da niste mogli da se kontrolišete ili da vas je nešto ponelo govori da ne znate da upravljate emocijama i da niste za LIDERA, jer lider mora da ima odgovornost pošto je primer drugima. Raditi ono što voliš i ono u šta veruješ jedini je način da budeš na pravom putu. To ne znači da radiš ono što drugi žele, to je nezrelo i ne živi se od mišljenja drugih. To nas sprečava da razvijemo sopstveni potencijal i najveći broj ljudi tako „ubija“ sopstvene snove.

S obzirom na Vaše iskustvo i vrhunske rezultate u sportu, potom rad na edukaciji dece i mladih, šta biste poručili novim generacijama lidera?

Prenositi vrednosti na kojima smo odrasli, one u koje smo se uverili, prilagođavajući ih pritom vremenu u kome živimo ‒ esencijalno je za pripremu mladih za budućnost kao i za kredibilitet onoga čemu ih učimo. To je dug prema onima koji su nas učili, a zove se misija. Mladi jako dobro prepoznaju šta je iskreno, a šta je teorija bez osnove i vere.