Strane direktne investicije u Srbiji
Srbija je u prethodne dve godine privukla značajne proizvodne i tehnološki složene projekte brojnih multinacionalnih kompanija. Ipak, prerađivačka industrija donela je manje od trećine ukupnih neto stranih direktnih investicija
Prva poslepandemijska godina – 2022. bila je u domaćoj privredi obeležena nizom skromnih ili čak nepovoljnih pokazatelja stanja na makroekonomskom nivou. Relativno slab privredni rast, od 2,5%, bio je praćen viskom inflacijom (potrošačke cene porasle su na kraju perioda najviše u proteklih 15 godina – za 15,1 odsto), kao i pogoršanjem spoljnotrgovinske razmene i platnog bilansa – uz rast uvoza od 34,8% i izvoza od 26,3% u poređenju sa 2021. godinom, saldo robne razmene skočio je na negativnih 11,4 milijardi evra, ili visokih 18,9% bruto domaćeg proizvoda.
Na drugoj strani, ipak je nastavljen uzlazni trend ukupne zaposlenosti, sa novih približno 40 hiljada zaposlenih, padom stope nezaposlenosti na 9,6 procenata i podizanjem prosečne mesečne neto zarade na 74.933 dinara (oko 638 evra), ali uz nisku stopu realnog rasta zarada (svega 1,7%).
U takvom makroekonomskom okruženju, opterećenom, velikim delom, globalnim političkim i ekonomskim poremećajima (vojni sukob u Ukrajini, nedostatak i poskupljenje glavnih energenata u Evropi, teškoće u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji…), strane direktne investicije izdvojile su se po svojoj ukupnoj vrednosti i, naravno, doprinosu ulasku svežeg kapitala i pokrivanju deficita tekućeg dela platnog bilansa.
Reinvesticije i visokotehnološki projekti u trendu
Apsolutno gledano, neto priliv SDI tokom 2022. godine (4,432 milijarde evra) dostigao je rekordan istorijski iznos, sa udelom od 7,2% u bruto domaćem proizvodu. Štaviše, u čitavoj vremenskoj seriji od 20 godina, samo u pet posmatranih godina strane direktne investicije više su doprinosile ukupnom BDP-u srpske privrede (2006 – 12,8%, 2011 – 9,4%, 2007 – 8,0%, 2019 – 7,7% i 2018 – 7,4%).
Oštar rast je naročito vidljiv počev od 2017. godine, tako da je, od zbirnih 26,3 milijarde evra u protekloj deceniji, samo u prethodnih šest godina u zemlju pristiglo preko 20 milijardi evra neto SDI. Interesantno je da je rast nastavljen i ovoj godini; od januara do juna neto priliv iznosio je 2,172 milijarde ili za gotovo 34 odsto više nego u prvom polugodištu prošle godine (koja je donela znatno veći priliv u druga dva tromesečja).
Tokom prošle i prvih deset meseci ove godine, brojna poznata imena među multinacionalnim kompanijama započela su ili završila svoje investicione projekte. Analiza 20 izabranih investicija otkriva da među njima preovlađuju nemačke kompanije (njih ukupno osam), dok iz Japana i Kine dolaze po dve. Sve ostale zemlje porekla zastupljene su sa po jednim novim projektom.
Kada se radi o nemačkim investicijama, vidljive su dve pojave – prvo, nekoliko projekata svrstava se u reinvesticije, odnosno ulaganja kompanija koje su od ranije prisutne u Srbiji, bilo da su već imale svoje braunfild proizvodne pogone, ili da realizuju naredne faze svojih višegodišnjih grinfild projekata; drugo, neke od investicija (ZF, MTU Aero Engines, Continental) spadaju u kapitalno-intenzivne i tehnološki kompleksne projekte koji donose visoku dodatu vrednost (i krupne profite) ovim kompanijama, ali istovremeno nude i, za naše uslove, veoma visoke zarade, posebno za visoko kvalifikovani inženjerski kadar.
Sličnu vrstu ulaganja predstavljaju dve najveće japanske investicije – obe u automobilskoj industriji, kao i projekti kineskih giganata u proizvodnji automobilskih komponenti i elektronskih uređaja. Za razliku od ranijeg perioda, od početka 2022. godine izostaju (veći) projekti iz država koje imaju veliki broj svojih kompanija kod nas; misli se na Austriju i Italiju, pre svega.
Manje od trećine SDI u proizvodnji
Zbirna vrednost svih projekata sa ovog spiska nešto je manja od 1,5 milijardi evra, uz približno 13.000 novih radnih mesta u planu. Oni su, pritom, podeljeni na više godina; neke investicije započete su ranije, a okončane u prethodne dve godine; neke druge tek su najavljene i biće završene u narednim godinama. Stoga se postavlja pitanje – ako su ovo najveća ulaganja u poslednje vreme, gde je razlika do više od 6,6 milijardi evra stranih direktnih investicija u 2022. i 2023. godini?
Po privrednim granama i delatnostima, najveći udeo u SDI ima prerađivačka industrija, gde preovlađuje Proizvodnja proizvoda od gume i plastike (12,6% ukupnog neto priliva od početka 2022. godine). Zapravo, u pitanju su dve kompanije – već pomenuti Toyo Tire i kineski Shangdong Linglong, sa svojom fabrikom u Zrenjaninu. Ostale proizvodne grane, sa značajnijim prilivom SDI, uključuju još samo Proizvodnju motornih vozila, dok su sve druge zastupljene u mnogo manjem obimu.
Odmah iza proizvodnje u sektorskoj strukturi SDI slede Građevinarstvo, Trgovina na veliko i malo, Poslovanje nekretninama i Rudarstvo. Iz toga se može izvesti zaključak da, zapravo, veliki deo impresivnog rezultata kada je reč o privlačenju investicija iz inostranstva potiče od ulaganja u Građevinarstvo, gde je glavni investitor – država, kao i, sa tim povezano, Poslovanje nekretninama. Ove dve delatnosti, isto kao i Trgovina, budući da su neproizvodne po prirodi, ne stvaraju tzv. razmenjiva dobra i ne doprinose popravljanju platnog bilansa, kroz izvoz robe i/ili usluga. Znatan procenat SDI, najzad, otpada na Rudarstvo, a, pre svega, na kineski Zijin, sa njihovim ulaganjima u iskopavanje i preradu rude u Boru i Majdanpeku.
