Umešnost upravljanja emocijama i zbunjivanje u turbulentnim vremenima

Da li možete da podelite sa nama malo više informacija o fenomenu indukcije koji postoji u ratnoj psihologiji (glasine/ panike)?

Oružani sukob predstavlja organizovanu upotrebu ljudi i borbenih sredstava i proces međusobnog uništavanja sukobljenih strana kojim se ostvaruju politički, ekonomski, vojni ili drugi ciljevi, a koji se nisu mogli postići na miran način. Okruženje u kome se odvija oružani sukob karakterišu: nepredvidivost, nesigurnost, kompleksnost i nedefinisanost. Posledice koje se u takvim uslovima reflektuju na ljude ne izražavaju se samo visokim procentom ljudskih gubitaka, već i brojem psiholoških poremećaja jer je čovek u ratnim uslovima opterećen konfliktnim i stresnim situacijama, među kojima dominira konflikt od smrti i ranjavanja.

Ljudi koji učestvuju u oružanom sukobu nastoje da uspostave ravnotežu između dva suprotstavljena izbora: želje da se izbegne opasnost i ponosa koji ih tera da se bore. U takvim uslovima strah predstavlja prirodnu reakciju ljudi na situaciju koja se opaža kao ugrožavajuća i u kojoj ključni segment jeste doživljaj nedostatka moći ili sposobnosti kontrolisanja iste.

Pojava panike u dugoj istoriji ratovanja nije nepoznata i neistražena i brojni su primeri nastanka panike koja u osnovi sadrži tri komponente: intenzitet straha, iznenadnost pojave straha i neproporcionalnost straha uzroku. Stimulirajući faktori, kao što su zamor, iscrpljenost, opadanje borbenog morala, glasine, iznenadne situacije i druge nepovoljne okolnosti koje izazivaju emocionalnu napetost i strah mogu doprineti nastanku panike.

Mere za sprečavanje panike povezane su sa uzimanjem u obzir faktora koji je izazivaju a jedan od načina za njeno sprečavanje je reakcija rukovodioca i odvlačenje pažnje aktera od mogućeg izvora straha i smanjenje emocionalne napetosti. Nastalu paniku može zaustaviti samo osmišljeno i veoma intenzivno delovanje koje mora privući pažnju ljudi kako bi se njima rukovodilo i uspostavio prvi kontakt jer efikasno rukovođenje i poverenje potčinjenih prema rukovodstvu unosi element organizacije i racionalizma. Rukovodilac u svakoj situaciji, a naročito u situaciji koja može izazvati paniku, mora da ispolji: viziju kuda želimo da se krećemo, gde želimo da stignemo i koja je svrha  delovanja; razumevanje i brigu o ljudima; jasnoću dodeljenih zadataka; agilnost i ličnu odgovornost koja obezbeđuje osećaj sigurnosti i poverenja potčinjenih. Zato najmoćnije oruđe koje svaki rukovodilac treba da poseduje nije njegovo oružje već njegovo znanje i njegov um koji u složenim situacijama dolaze do punog izražaja.

Postoje brojne metode za obmanjivanje neprijatelja radi posmatranja njegovog ponašanja. Kada su tehnike manipulacije i obmanjivanja svrsishodne?

Dva ključna zahteva koji se postavljaju pred rukovodioce jesu efikasno i efektivno izvršenje zadataka radi ostvarenja postavljenih ciljeva. Komandovanje i rukovođenje (KiR) mora pronaći takvu kombinaciju snaga, sredstava i metoda koja će dati najveću efikasnost i efektivnost. U tom nastojanju sigurnost kao načelo sistema rukovođenja predstavlja pouzdano i bezbedno funkcionisanje sistema rukovođenja u svim situacijama koje se postiže zaštitom tajnosti procesa KiR, zaštitom tajnosti odluka, dokumenata pojedinih procesa rukovođenja i informacija, što podrazumeva i obmanjivanje neprijatelja.

Poznati kineski strateg i mislilac Sun Cu je u svom delu „Umeće ratovanja“ pisao o obmanjivanju sledećim rečima: „Svaki se rat zasniva na varkama. Stoga, kad smo jaki, moramo se pretvarati da smo nejaki; kad smo aktivni, praviti se da smo neaktivni. Kad smo blizu, nastojimo ostavljati utisak da smo daleko; kad smo daleko, kao da smo blizu. Navucimo neprijatelja na mamac i prevarimo ga; ponašajmo se kao da kod nas vlada nered, a onda ga napadnimo. Iz istorije ratovanja možemo uočiti brojne primere obmane koja se realizovala prikrivenim ili transparentnim delovanjem čime je postignuto i iznenađenje i ostvaren značajan uticaj na pobedu u oružanoj borbi.

Sadržaji obmanjivanja su različiti i gotovo se nikada ne ponavljaju jer zavise od uslova u kojima se realizuju, cilja koji se želi postići, snaga i sredstava koji se koriste i drugih činilaca. Ne postoji recept kako obmanjivati neprijatelja jer najveći uticaj na formu obmanjivanja ima vizija i mašta rukovodioca koji ga organizuje. Forme obmanjivanja koje dovode neprijatelja u zabludu o stvarnim namerama mogu biti: izrada lažnih i maskiranje stvarnih položaja sopstvenih snaga, neočekivani taktički i operativni postupci, demonstrativna dejstva, primena elektronskih mera, glasine o namerama i slično. Ukoliko su forme obmana kvalitetno osmišljene i primenjive u praksi, one u potpunosti mogu ostvariti postavljeni cilj.

Rekli ste da je lik Živojina Mišića uticao na Vaše karijerno opredeljenje. Čime su Vas njegov lik i delo motivisali?

Tačno je da su Živojin Mišić i njegova knjiga „Moje uspomene“ odredili moj životni poziv jer sam kao maturant gimnazije planirao da upišem medicinu, ali sam nakon upoznavanja sa delom i likom Živojina Mišića odlučio da upišem Vojnu akademiju. Vrlo sam ponosan što je kroz čitavu moju, ne tako laku, oficirsku karijeru njegov odnos prema Srbiji, potčinjenima i pretpostavljenima, način donošenja odluka kao i ljubav prema porodici, nauci i vojnoj profesiji bila moja vodilja i „crvena nit“ koje sam se pridržavao.

Dosetljivost i naročita dovitljivost u teškim situacijama tipične su karakterne osobine Živojina Mišića koje su na mene značajno uticale.

Njegove reči „DUŽNOST PRE SVEGA“ odzvanjale su neprekidno u mojim mislima i davale mi snagu da uvek istrajem u teškim i problematičnim događajima jer sam kao i on gajio najveći osećaj i najtopliju ljubav prema svojoj jedinoj otadžbini i srpskom narodu kojem pripadam. Poučen brojnim  primerima njegovog postupanja, svestan njihovih vrednosti, uvek sam bio preduzimljiv i išao u susret događajima spreman da se suočim sa svim izazovima. Kao i kod vojvode Mišića, čvrsta volja kao jedna od najvažnijih moralnih osobina oficira, uticala je na moju bezgraničnu istrajnost u sprovođenju svoje ideje i zamisli. Za učinjena dela dobio sam brojna odlikovanja, pohvale i nagrade, ali mi je svakako od njih najdraža dodeljena plaketa koja nosi njegovo ime jer je vojvoda Živojin Mišić sigurno najpopularnija i najizrazitija ličnost srpske vojske i čast i ponos srpskog naroda.