Uticaj investicione pismenosti nacije na kvalitet života građana
Moj prijatelj i vlasnik Senzal Capital-a Rade Rakoćević je najbolje sumirao stav o finansijskoj pismenosti prosečnog građana: „Investiranje i upravljanje novcem je stvar opšte kulture“. Tu je ubo u srž problema zemalja u razvoju a to je nepoznavanje tokova novca i kako isti utiču na prosečnu osobu.
Ja sam se u poslednjih godinu dana, od kad sam medijski aktivan, šokirao koliko su ljudi neupućeni u najbitniji aspekt svog života: životni standard. U visoko obrazovanim zemljama, gde je finansijsko znanje takođe na visokom nivou ljudi su odavno shvatili da nije bitno samo dobro zarađivati već i višak kapitala pametno plasirati. U zemljama koje su bitan period provele pod komunizmom to je i dalje veliki problem. Neznanje i predrasude često ljude koji su uspešni u svojim karijerama dovodi u penziju koja im radikalno srozava standard. Glavni razlog za to su neodrživi penzioni sistemi i manjak opcija koje građani imaju za investiranje.
Za vreme SFRJ građanin je živeo u komunističkoj diktaturi gde je njegov/njena sudbina bila u ruzkama države. Nisi se pitao šta učiš u školi, koji stan želiš da kupiš i naravno u kojoj formi ćeš primati penziju. Građani su bili „idioti“ i na njima je bilo rade i ostave sve odluke partijskim drugovima. Rezultat takvog sistema smo videli devedesetih godina prošlog veka kada se država raspala u svojoj nemoći da se reformiše, naročito ekonomski. Milijarde su otišle u vetar promašenih investicija a mnoge fantastične karijere su otišle u vetar sistema kojeg su pratile restrikcije struje, vožnja automobila na par-nepar danima, kao i konstantna ekonomska kriza.
Preduzetništvo je bilo poseban target u komunističkim sistemima jer se na svaki višak kapitala gledalo sa sumnjom. Suština preduzetništva je stvaranje značajne dodatne vrednosti u ekonomiji gde je višak kapitala samo posledica, a ne suština. A baš taj višak kapitala se u razvijenim zemljama pametno plasira i od toga pravi zaliha za kvalitetne penzionerske dane. Ideja da će postojeći radnici stvoriti dovoljno za penzioni fond, naročito danas kada sve države prolaze kroz demografski kolaps, je društveno naivna i matematički neispravna. To i jeste ključ problema mnogih država a ne samo našeg regiona.
Prijatno iznenađenje su mladi ljudi u regionu koje svet finansija i investiranja zanima više nego starije. Taj generacijski jaz je pozitivan jer mlađi ljudi imaju širi pristup informacijama. Tako su imali priliku da se edukuju delimično o obveznicama, akcijama firmi, finansijskim derivatima i drugim instrumentima. Lično me je njihova znatiželja iznenadila tako da su moje mreže narasle na skoro sto hiljada pratilaca na svim platformama nakon samo deset meseci. Knjiga koju završavam ovih dana se bavi baš tom temom: sve što ste hteli da znate o investicijama a niste imali koga da pitate. Svaki dan mi je inbox pun sa konkretnim pitanjima o berzi, dividendama kao i svim drugim aspektima stvaranja finansijske nezavisnosti. Moj cilj je da edukujem region kako da plasiraju svoj teško stečen novac pasivno i bezbedno.
Jedina opcija u našem regionu tokom decenija su bile nekretnine. Mnogi ne razumeju rizike, niti potreban kapital ni obim posla vezan za ovakvu vrstu plasiranja novca. Vade se pojedinačni primeri uspeha dok se zanemaruju dugogodišnji trendovi prihoda i rizika plasiranja novca građana u stanove za rentu. Uvek volim da podsetim region da se samo treba setiti devedesetih godina prošlog veka i kako su prošle nekretnine u tom periodu, naravno pod uslovom da ih neko nije srušio u ratnim pohodima.
Zato ću na jednom mestu, kroz jasnu analitiku i istorijske podatke, objasniti šta su prikladne investicije za koju osobu u kom periodu života. Danas imamo priliku da novac plasiramo legalno, pasivno i dugoročno na mnogi bolji način nego u prošlosti. Ali ključ je edukovati se jer je štivo veoma logično i jednostavno. Svaki građanin sa srednjom školom može da razume sve bitne koncepte dugoročnog investiranja. To što mnogi pokušavaju da ovu temu mistifikuju je samo znak da i nisu neki stručnjaci jer iskustvo nemaju. Zato na sajtu www.vladimirdjukanovic.com možete da se prijavite mejlom kako bi na vreme dobili obaveštenje kada će izaći knjiga.