Uticaj uticaja – moj ugao

Dosta je vremena prošlo od kako smo prvi put čuli za termin bloger, pa smo se susreli sa influensom, kako bi na početku ove jesenje sezone, dobili jednu važnu poruku brenda da su pravi influenseri naši najraniji učitelji. I upravo tako, od roditeljskog uticaja, preko socijalizacije, neprikosnovenog uticaja grupe, praćenja popularnih srednjoškolskih idola, preko otkrivanja bitnih imena u svetu biznisa, kulture, preko kolega na poslu, svakodnevno smo izloženi uticaju na ovaj ili onaj način, svesno ili potpuno nesvesno.

Mislim da je ključna prednost naše generacije da smo rasli analogno i živimo digitalnu stvarnost. Ima nas dosta koji nisu ušli na voz inovativnog novog vremena, ima nas i onih koji smo upravo early adopteri svega što se nudi. Nosim se mišlju da upravo stoga možemo u sveopštem komunikacijskom šumu da prepoznamo koga zasita pratiti i čijim stavovima verovati. Po prirodi posla, u prilici smo da budemo izloženi svojekakvom sadržaju koji nam okupira misli iz sekunde u sekundu. Bio bih neiskren kada bih rekao da sam u mogućnosti da kanališem sve pogrešne informacije, upadnem lako u zamku trendi pesme ili besmislene radnje, osobe ili citata koji ispari kao trend u roku od 3 dana, tako da je demure postao passe pre nego je postao trend na koji milisekund. Nekako opravdavam sebi da jedino na taj način mogu ići u korak sa novim generacijama i čak pokušati da razumem i Aplha generaciju, iako još nisam dokučio šta tačno predstavlja sigma.

Novo vreme donelo je mogućnost da imamo svoju predstavu, svoju online pozornicu, svoju priliku da kažemo, napišemo, zaustavimo trenutak nama vredan pažnje. I moram priznati da mi to prija, kada bi pre par decenija moga zamisliti da će neko moje vidjenje sveta, moj ugao, filter ili fokus mogao da dodje do većeg broja ljudi. Caka je naravno algoritam, i te čuvene brojke za kojima ne jurim jer s ponosom mogu reći da sam zadovoljan svojom mini zajednicom koja se okupila i sa kojima na dnevnom nivou delim naše vidjenje sveta, diskutujem, usvajam sugestije, dajem predloge i naprosto gradimo jedan naš mini svet kao kontra težu clickbait kulturi, beležimo samo ono što nas inspiriše, i to je ideja vodilja od prvog dana, nekako sa istom istrajavam i dan danas. Da, uplaši me činjenica da na Tik Tok platformi koju sam iz istog „moranja“ počeo koristiti, neki video pregleda i desetine hiljada ljudi, samo zamislim prostor pun tim ljudima, obaveza je veća, ali pokušavam da budem veran sebi.

Neretko dobijam pitanja pa zar je moguće da ti se sve svidja, ili iza nakon nekog posta usledi pitanje a kakav je proizvod iskreno? Nekako sam bio ubedjen da sam jasno postavio put da ću pokazati samo ono iza čega stojim, samo nešto što se meni lično iz ovog ili onog razloga svidelo. To nužno ne znači da će sledeći korisnik imati isto iskustvo, i da taj konobar možda sledeći put nije bio ljubazan ili je ekipa na mestu u tom trenutku bila ne toliko cool, ali moj reper je samo i isključivo neka moja vizura i utisak.

Neću (mada bih imao šta reći) pokleknuti i zarad pregleda i lajka ući u brod zvani kritika, naprosto takvo iskustvo neće biti podeljeno i što je najgore biće preneto word of mouth metodom koja je još gora kada je uitcaj u pitanju. Nekako kao hotelier, kao neko ko zna sa kojim se problemima kolege susreću, koji je svestan situacije nedostatka kvalitetnog kadra, bilo da je u pitanju kućica za naplatu karte za parking na Sajmu nameštaja ili neka druga uslužna delatnost koja se pred našim očima urušava. Te situacije ne delim na story-ju jer i dalje online prostor pokušavam da čistim od loših vesti, nekih uticaja kojima tu nije mesto, nekih ljudi koji postaju hodajuća reklama, ali s druge strane i dalje ima dosta persona koje istrajavaju i godinama krče ovu šumu online avatara koji su postali deo naših života.

Malo me plaši da iz moje generacije ili generacije par godina mladje koji su bili pioniri online umrežavanja, sve manje, na prste jedne ruke mogu da izbrojim opstale u ovoj ne tako fer utakmici. Milenijalsi se još i drže ali je primetan drugačiji sadržaj sa dosta komercijalnih uticaja u prezentaciji, imam i par Gen Z favorita ali da, dosta toga se promenilo. Kao što main stream televizija više nije nešto što je moja opcija a ja sam bukvalno odrastao na TV programima, sve više tražim alternativne kanale, RTS3, HRT2, You tube, sa sve preplavljenošću podcasta ima se koji probrati, pa sve do nekih print izdanja koja se na velika vrata shodno niši vraćaju. Ima i dalje koncerata, ima i dalje filmova, festivala koji iako nisu toliko najavljivani, nadju put do svoje publike. Ovih dana me okupira zbun da niko ali niko ne pominje da će Jerad Leto nastupiti u Areni, meni je to neverovatno, ne zato što sam neki veliki fan, ali zar je zaista MTV toliko iza nas, znam da jeste ali odbijam da verujem, ali s druge strane Netflix je iznedrio ponovo Milli Vanilli tako eto opet neke uzajamne koristi.

Uticaj je upravo i način na koji se kao brend obraćamo publici, da li se dodvoravamo, spamujemo, koje vrednosti promovišemo, na šta fokus stavljamo, koji user generated sadržaj podržavamo, da li smo spustili kriterijume i posegli za novim mladalačkim nastupom i načinom komunikacije, koje je agresivna, usmerena na ja, brza, ali zaista mislim da svaki brend mora da se drži svog tona komunikacije koji mora biti jasno definisan. Na isti način se ponašamo i na svojim ličnim profilima, na društvenim okupljanjima, naprosto ne bih sveo uticaj isključivo na to da neko kaže ja sam influenser, isključivo bih to pravo ostavio publici, brendu koji ga angažuje da ga isti definiše kao osobu koja će na valjan način preneti poruku ili vrednost koje stoje u samoj suštini. To je moja crvena linija, koje pozive i za koje dogadjaje shodno mom radnom danu prihvatam, koje saradnje podržavam, koje proizvode želim da promovišem jer ih upravo lično koristim ili ću nakon probe početi to da činim.

Niko nije savršen, sve je ovo vrlo novo, sve se brže i brže dešava, svi mi sada tražimo neke alternativne načine kako se istaći da neko primeti to što si hteo da preneseš, na celu tu zavrzlamu dobijamo i AI, i koliko god se dičim time da sam je inkorporirao u profesionalnu rutinu, upravo ove redove pišem samo ja, jer mislim da će to biti budućnost. Da alati, da prečice, da usavršene metode. Ali da i mi, naše suštinsko, autentično, drugačije. Na taj način možemo ostati jedino na pravom putu i uticati na nove generacije koje iako ne traže, ipak usvajaju nevoljno naša neka načela. Da, jesam došao u fazu a u moje vreme je, ali mislim da moramo na taj način da se podsećamo da je neko bio pre, da je neko uradio to pre, kao što su nama to govorile generacije pre nas. Čisto da se ne bi ponovili i mislili da smo izmislili toplu vodu? Ili to više nije bitno, jer ko se seća šta je sinoć bilo, već je to stara vest, zar ne?

I za kraj, bežeći od termina influnce, nedavno je New Yorker definisao novu kategoriju online kulturnih kreatora-kuratora na sledeći način: „…call them influencers, or content creators, or just „this one guy I follow.” Guided by their own cultivated sense of taste, they bring their audiences news and insights in a particular cultural area, whether it’s fashion, books, music, food, or film.*

I to mi se sad svidja, tako se sad predstavljam, jer upravo na taj način i ja vidim celu svoju ulogu i pretenciozno reći misiju. Online kulturni kreator.