Biznis kao sistem ljudskih potreba
Milenko Andrić je deo Mokrogorske od prvih dana. Tokom dvanaest godina gradio je programe, timove i metodologiju koja danas stoji iza jedne od najprepoznatljivijih poslovnih škola u regionu. U razgovoru za Business Intelligence Review govori o tome zašto organizacije ne prepoznaju sopstvene slabosti na vreme, zašto razvoj ljudi retko daje rezultate koje obećava — i gde zapravo leži problem.
Pet potreba svakog biznisa: zašto organizacije pucaju tamo gde misle da su najjače?
Dvanaest godina radim sa kompanijama i ono što me i dalje fascinira jeste koliko prostora za rast postoji u gotovo svakoj organizaciji, čak i u onima koje već ostvaruju ozbiljne rezultate.
Najveći problem je trenutak kada organizacija poveruje da je postigla dovoljno. Tada ulazi u zonu komfora, a zona komfora je, i za ljude i za kompanije, početak stagnacije. Uspeh ume da uspava sistem. Prestaju da se postavljaju teška pitanja, gubi se osećaj hitnosti i organizacija polako prestaje da se prilagođava svetu koji se menja mnogo brže nego ranije.
Tokom dugogodišnjeg razvoja ljudi i biznisa u Mokrogorskoj, shvatili smo da svaki biznis ima pet razvojnih potreba: razvoj veština, razvoj karijere, razvoj poslovne mreže, razvoj tima i razvoj biznisa kao celine. Ukoliko jedna organizacija sistemski neguje svih pet oblasti rezultati postaju vidljivi i merljivi. Ne samo kroz profit, već kroz energiju ljudi, brzinu prilagođavanja i kvalitet odluka.
Kada govorimo o razvoju ljudi koji te organizacije nose, posebno mi je zanimljivo pravilo 70–20–10 koje je Jack Welch popularizovao. Sa najboljih 20% ljudi organizacije uglavnom dobro rade prepoznaju ih, nagrađuju, razvijaju. Sa poslednjih 10% situacija je jasna, oni ne doprinose dovoljno. Ali pravo blago se nalazi u sredini, u onih 70%. Ogroman neiskorišćen potencijal. Ljudi koji imaju kapacitet, ali nemaju dovoljno podrške, perspektive ili prilike da pokažu šta mogu. Kada organizacija prepozna potrebe i počne ozbiljno da ulaže u tih 70%, menja se cela kultura. Ljudi osete da njihov razvoj nije slučajan i da kompanija vidi njihovu budućnost. Tada raste odgovornost, inicijativa i osećaj pripadnosti. Tu nastaje najveći organizacioni rast.
Biznis kao sistem ljudskih potreba: model koji menja način na koji vodimo kompanije?
Kroz rad sa više od 30.000 menadžera naučili smo jedno: iza svake poslovne potrebe stoji mnogo dublja — ljudska potreba.
Razvoj veština je čovekova potreba da zna, ume i oseća se kompetentno u onome što radi. Razvoj karijere je potreba za smerom i ličnim rastom — da znaš gde ideš i da vidiš smisao sopstvenog razvoja. Poslovna mreža je potreba za poverenjem i zajednicom — da imaš ljude koje možeš da pozivaš kada naiđe problem i koji će pozvati tebe. Tim je potreba za pripadanjem — da nisi sam u onome što gradiš i da tvoj doprinos ima vrednost za druge. A razvoj biznisa je potreba za smislom — da ono što radiš traje i ostavlja trag.
Kada organizacija razume tih pet potreba, počinje da gradi sistem u kome ljudi rastu zajedno sa biznisom. Firma liči na onoga ko je vodi. Kada lider raste, raste sve oko njega.
Zašto razvoj ljudi često ne daje rezultate: gde se prekida lanac između veština, tima i biznisa?
Najčešće se prekida u sistemu. Mnoge kompanije ulažu u edukacije i programe, ali bez jasne veze sa načinom na koji organizacija zaista funkcioniše. Razvoj ostane izolovani događaj umesto deo kulture. Planiranje ne može biti slučajno. Organizovanje ne može biti prepušteno intuiciji. Vođenje mora biti svesno. A kontrola mora postojati kao svakodnevni ritam i kada stvari idu dobro, a posebno kada ne idu. Bez sistema koji podržava promenu, znanje nestane u pritisku svakodnevnog posla.
Verujemo da svaka ozbiljna promena počinje od pojedinca i to praksa stalno potvrđuje. Čovek koji nešto osvesti kod sebe i odluči da radi drugačije menja tim oko sebe snagom svog ličnog primera. Tim koji promeni način rada menja organizaciju. To je jedini smer koji dugoročno funkcioniše: iznutra prema spolja.
I zato je okruženje presudno. Kada si okružen ljudima koji veruju da može biti bolje, koji rade na sebi i otvoreno dele iskustva počinješ drugačije da vidiš i sopstvene mogućnosti. Na našim programima vidim to stalno. Svaka organizacija je ogledalo nivoa razvoja ljudi koji je vode. Razvoj biznisa nikada nije samo poslovna tema. To je tema ljudskog potencijala.