Budućnost trgovine u novim geopolitičkim okvirima
- Promene u trgovinskim tokovima i geopolitici, sve veći upliv tehnologije u logistiku i zelena transformacija, smanjuju mogućnost strateškog planiranja na ovom polju. Koje su implikacije ovih promena na globalne trgovinske odnose u širem smislu? Kako vidite Srbiju u tom kontekstu?
Promene u svetu su brojne. Vraćamo se zdravom razumu, što je osnovni moto Predsednika Trampa. Politički se to možda najbolje može videti u glasanju u UN krajem februara 2025. godine. S tim u vezi, prethodnih dana se malo više pažnje kod nas posvetilo rezoluciji u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (gde su rezolucije manje bitne jer su deklarativnog tipa) pre svega zbog glasanja Srbije. No, mnogo bitnija rezolucija je bila u Savetu bezbednosti (koja je obavezujuća) gde su po prvi put neke velike sile ili bile složne za rezoluciju i mir u Ukrajini (USA, Rusija i Kina), ili su makar bile suzdržane (UK i Francuska) i samim tim omogućile usvajanje, po prvi put posle dužeg vremena jedinstvene rezolucije SB UN koja bi trebalo da vodi ka miru. Dakle, početak jednog dobrog procesa političkog približavanja, u kome verujem da i Srbija može da nađe svoje malo mesto.
Geopolitički gledano, iz srpske perspektive najjednostavnije je da se ugledamo na naše komšije i ekonomske prijatelje iz Turske i Mađarske, jer smo i mi, kao i oni tradicionalno pozicionirani između Istoka i Zapada. Sa prethodne 2 nevedene zemlje smo jako povećali obim ekonomske razmene u prethodnim godinama. Ekonomski gledano, nesporno je da ćemo i u narednom periodu imati i dalje dobru saradnju sa Evropskom unijom, Velikom Britanijom i USA, ali da će u procentualnom smislu ta saradnja padati (na npr. oko 50% naše međunarodne razmene sa EU), dok će istovremeno rasti saradnja sa zemljama BRIKS-a, posebno sa Kinom, Rusijom, Turskom. Nadam se da možemo pojačati saradnju sa Indijom i drugim zemljama „trećeg sveta” i globalnog juga.
Prošle godine smo imali najvećih 5 milijardi dolara direktnih stranih investicija, od od kojih je otprilike pola dolazilo iz zapadnog sveta i pola iz istočnog. Prethodne 2024. godine smo imali određeni pad spoljno trgovinske aktivnosti sa Evropskom unijom, koja i sama ima problema i niži stepen privrednog rasta (uz recesiju u velikim zemljama) pa samim time i manju tražnju prema našim firmama koje rade za EU tržište. Posebno će biti vidljivo da će naša preduzeća imati smanjene isporuke robe na EU tržišta u 2025. godini.
Prethodne godine smo već imali pad od oko milijardu dolara razmene sa EU i taj smo nedostatak u saradnji sa EU smo nadoknadili kroz povećanu saradnju sa Turskom i Kinom. Dakle, mislim da je to jedan dobar put i ja verujem da ćemo mi u nekom relativno skorijem periodu da i dalje dominatno sarađujemo sa preduzećima i sa kompanijama iz Evropske unije, jer značajan deo direktnih investicija dolazi iz Evropske unije, ali i da ćemo i sve više sarađivati sa zemljama BRIKS-a i ostalim zemljama „trećeg sveta“ i globalnog juga, gde postoji jako veliki potencijal rasta.
Ako se svet menja onda mi moramo da razumemo jako dobro te promene i da se u ekonomskom smislu, a i u političkom uklopimo u njih. Verujem da smo na dobrom putu da razumemo suštinu tih promena.
- Saradnja zemalja BRIKS-a nikada nije ozbiljno razmatrana u Evropi zbog velikih razlika među članicama u pogledu njihove lokacije, kulture, ekonomije i političke situacije. Ali, šta ukazuju brojke? Kako izgleda kratka analiza u brojkama na relaciji EU, Srbija i BRIKS (ili zapad, istok, Srbija)?
Neke promene su očekivane, neke su neočekivane, ali kada ih prevedemo na ekonomski jezik te promene u svetu su počele još pre nekoliko godina. U ekonomskom smislu su se mnogo promenili tranzitni procesi, velike su promene bile u lancima snabdevanja još u doba korone, nakon toga od početka rata u Ukrajini i svih drugih promena koje su se desile.
Verujem da će ova poslednja politička promena koja se desila u Americi biti jedna od najznačajnijih i da će ona doneti ili vratiti zdravom razumu neke ekonomske stvari u koje smo možda malo brže ušli nego što je trebalo. Na primer, i pored sasvim dobrih svetskih rezervi tradicionalne energije, svet je ušao prebrzo u energetsku tranziciju ka zelenoj energiji i to po svaku cenu. Generalno je energetska tranzicija jedna dobra ideja, ali nepotrebno ubrzana, do preterivanja, posebno u nekim zemljama Evropske unije i u USA. Uz to, nakon početka rata u Ukrajini su se velike Zapadne zemlje EU svojom političkom voljom odrekle tradicionalno jeftinih ruskih energenata, što je dovelo do toga da privrede i pojedine industrijske grane (pre svih automobilska industrija) imaju velikih konkurentskih problema.
Ubrzanje procesa zelene tranzicijie, koja je u principu jedan dobar proces je teško ekonomskom logikom objašnjivo da ide takvim tempom i tako brzim tokom, a da to ne ostavi posledice na efikasnost privrede, na povećanje inflacije, pad životnog standarda ljudi. Na primer, vi danas imate Mercedes koji razmišlja da neke svoje pogone eventualno prebaci u Mađarsku, gde nisu samo jeftiniji troškovi radne snage, nego su i te kako jeftiniji energenti koji se dalje dostavljaju sa ruske strane. Čini se da će tek pod tim uticajem krenuti deindustrijalizacije određenih zemalja i prebacivanje pogona u zemlje za boljom poslovnom klimom, a pre svega jeftinom energijom.
S druge strane, sva ona globalistička pravila (nesmetana razmena dobara po svetu, zahvaljući jefitnim energentima i efikasnoj logistici) koja su važila do 2019 godine gotovo da su završena. Prvo ih je ozbiljno narušila korona, a onda i svi ovi ratovi koji su se dešavali i koji nadam se pri kraju. Rekao bih da ćemo u narednim godinama imati pre svega regionalne globalizacije i jača ekonomska povezivanja. Radim kao konsultant u privredi, sa različitim preduzećima i vidim kako su kompanije krenule prekomponovanje svojih lanaca snabdevanja. Teško da će neko čekati neki brod iz Kine 70-80 dana, da će se plašiti da li će Kurdi da ga napadnu ili ako mora da ide ispod juga Afrike će mu povećati troškove. Pre će srpska firma da plati malo skuplje svoju uvoznu sirovinu, da npr. nabavi iz Turske, ali će zato taj kamion stići za 48h, a još će biti brža ako nešto uradimo na dodatnom otvaranju granica na Balkanu.
U makroekonomskom smislu, možda je čak i najbitnije, da mi imamo jednu realnost koja je počela još pre nekoliko godina, a koja je sada čini mi se najviše pokazuje – postepene promena ekonomske moći u svetu. U ekonomskom smislu mi i dalje imamo naravno dominatne zapadne ekonomske zemlje i to će još dugo biti tako u asoplutnim pokazateljima. Ali ako merimo GDP paritetom kupovne moći (šta narod zaista može da kupi onim sa što zaradi, prihodi/potrošačka korpa), u G7 grupi – vs. BRICS, onda imamo neki drugačiji i za neke neočekivan raspored snaga. Kina je na prvom pestu po GDP-u kupovne moći, Amerika je na drugom, Indija na trećem, a Rusija na četvrtom mestu.
Te promene u svetskim ekonomskim igračima će pokrenuti političke promena u svetu, uz formiranje (koje je već počelo) multipolarnog sveta. To je jako bitno, jer će doći ponovo do ozbiljne konkurencije izmedju političkih i ekonomskih blokova u svetu, a svaka pozitivna konkurencija će svet vući napred.
- Velike zemlje tržište Srbiju uglavnom posmatraju kroz prizmu regiona ili zapadnog balkana. Da li regionalni nastup zemalja i diverzifikacija ka istoku glavne koordinate za budućnost trgovine Srbije?
Definitivno da, kada pogledate u bilo kojoj drugoj branši, a imao sam prilike da radim neke fisibility studije kako locirati određena sedišta evropskih kompanija na zapadnom Balkanu i uvek se po pravilu birala Srbija, ne samo po političkom smislu, nego i kroz stroge ekonomske pokazatelje kako se rade određene investicije. Logično je da je to posledica nečega što se dešavalo u poslednjih 10-12 godina, kad je Srbija značajno unapredila svoju infrastrukturnu mrežu, naročito u domenu drumskog saobraćaja. Dodatno je počela da radi na unapređenju železničkog transporta. U finalu je privlačenje sve većeg broja stranih direktnih investicija logična posledica unapređenja logističke pozicije Srbije. Radio sam jedno istraživanje koje je pokazalo da u periodu od 2001. do 2019.godine 95% stranih investicija locirano maksimalno 22 km levo ili desno od autoputa, to je sasvim logično da tamo gde ima autoputa, ima i privrede. Kinezi imaju jednu dobru poslovicu ,,Prvo sagradi puteve – da bi bio bogat”. Čini mi se da smo mi to shvatili i da ćemo nastaviti u tom tempu i brže.
Kod strukture izvozne stragije naših kompanija, jako me raduje veliki izvoz IT usluga iz Srbije u Ameriku i UK, sve ukupno oko 5 milijardi dolara prošle godine. Nadam se još većem rastu tog tipa izvoza u narednim godinama.
Raduje me i to što smo konačno uspeli da razumemo da moramo da gledamo sve četiri strane sveta, ako hoćemo da povećamo izvoz svake kompanije, izvoz svake države, samim time i GDP. Kao što kaže stara srpska šala kada je za vreme Kolubarske bitke srpska vojska bila zaokružena sa svih strana i dolazi ađutant od Vojvode Mišića, i govori „šta ćemo Vojvodo sa svih strana smo opkoljeni”, a on govori „udri gde god, probijaj, ne možemo pogrešiti”.
Vidim velike potencijale sa raznim zemljama sa kojima nismo dovoljno otvorili spoljno trgovinsku saradnju, naravno nikako ne zapostavljajući dobru ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom i Velikom Britanijom. Istakao bih ponovo zemlje BRIKS-a, a gde su i pristupno članstvo predali naši prijatelji iz Turske, će sve više i više da raste u našoj medjunarodnoj razmeni. Tamo su sada pristupile i određene velike zemlje, neke su i mene iznenadile, (Emirati koji su ušli tamo), sa druge strane kada pogledate strukturu tržišta tih zemalja, to jesu veliki logistički problemi da se dođe do tih zemalja, a kad rešimo te logističke probleme (preko udruživanja logističkih operatera kod nas), onda ćemo imati mogućnost da ,,napadnemo” npr. veliko indijsko tržište, a to je milijardu i 400 miliona ljudi, čak više nego Kina. Ali u ovom trenutku nažalost razmena Srbije i Indije je samo na nivou 350 miliona dolara, to dominatno kroz uvoz indijskih proizvoda.
Konačno, kada menadžeri kompanijski analiziraju modele rasta, oni postavljaju pitanja tipa: „gde ćemo da rastemo”, „kako ćemo da povećamo svoju prodaju”, „kako ću da povećam svoj izvoz”. Odgovore na ova pitanja menadžment svake kompanije nalazi na „sve 4 strane sveta”. Jednako tako mora i Srbija da se ponaša i razmišlja. Sva srpska preduzeća treba da teže da povećaju svoju prodaju i svoj izvoz na onim tržištima gde mogu da prodaju i gde ih još uvek nema.
Verujem u jako dobru izvoznu ekspanziju koja će nam nositi privredni rast narednih godina.