Koliko dugujemo prirodi? Dan ekološkog duga i stanje planete

Dan ekološkog duga (Earth Overshoot Day) ove godine je bio 24. jula, i to je momenat kada smo kao čovečanstvo iscrpeli prirodne resurse za celu godinu, prema najnovijim podacima organizacije Global Footprint Network. Dakle, skoro celu drugu polovinu godine ćemo uzimati kredit od prirode. Posebno je zabrinjavajuće što se svake godine Dan ekološkog duga dešava ranije, u 2025. godini čak osam dana ranije nego u prethodnoj. 

Posledice takvog ponašanja su vidljive u deforestaciji, eroziji tla, gubitku bioraznovrsnosti i povećanju CO₂ u atmosferi, što doprinosi sve češćim ekstremnim vremenskim događajima. Sve to ozbiljno ugrožava sposobnost planete da nam osigura hranu, vodu i sigurno okruženje za život.

Srbija je svoje resurse „iscrpela“ 8. maja, ranije u odnosu na prošlu godinu (23. maja) što znači da smo za manje od šest meseci iscrpli prirodne resurse i da veći deo godine živimo na račun budućih generacija. Vidimo da Srbija ulazi u ekološki dug oko mesec dana ranije od svetskog proseka, a visok ekološki otisak Srbije je posledica velikog zagađenja vazduha i vode, zavisnost od fosilnih goriva, nepostojanje reciklaže i upravljanja otpadom, kao i intezivna poljoprivreda i krčenje šuma, odnosno šumski požari.

Ako pogledamo stanje u našem regionu, situacija nije ništa bolja. Hrvatska je ove godine svoj Dan ekološkog duga dočekala već 27. aprila, mesec i jedan dan ranije nego prošle godine. Slovenija je granicu prešla pre Hrvatske – 8, a Crna Gora 24. aprila, potom sledi Bosna i Hercegovina 17. maja.

Dan ekološkog svake godine počinje sve ranije, a ostatak godine čovečanstvo iscrpljuje prirodni kapital koji ne može biti obnovljen. Merenje ekološkog duga počelo je 70-ih godina prošlog veka i tada je Dan ekološkog duga počinjao 25. decembra! Ovo je jedan od pokazatelja kako smo za nešto više od 50 godina eksponencijalno povećali iscrpljivanje prirode, razvili jeftinu proizvodnju koju prati velika količina otpada, pre svega od plastike. Od 1970. do danas naš ekološki dug iznosi 22 godine, a to znači da čak i da ovaj datum ostane nepromenjen, pritisak na planetu nastavlja da raste, jer bi Zemlji trebalo 22 godine da u potpunosti obnovi svoje resurse. 

Rešenja za smanjenje ekološkog duga postoje, brojna su i finansijski dostupna ako počnemo da manjemo navike, a države strateški pristupe rešavanju problema. Najveći potencijali leže u gradovima, energetici, proizvodnji hrane i očuvanju vode, navodi se na  Power of Possibility platformi. Smanjenje ekološkog otiska izvodljivo je pomoću sistema cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije i očuvanja prirodnih područja. Da bismo ovo uspeli, potrebno je i da zakonska rešenja prate ove inicijative i da sve nas potrošače prirodnih resursa usmere ka održivom načinu života i poslovanja, zaštiti prirodnih resursa i energetskom tranzicijom.

U periodu dok pišem tekst objavljen je tekst Nacrta Globalnog sporazuma za smanjenje plastike koji nije doneo željene rezultate jer nema obavezujućih odredbi za kompanije koje treba da ispune određene ciljeve i umanje količinu plastike koju koriste. Razočaranje je utoliko veće što smo odavno svesni, a naučnici su potvrdili da je zagađenje plastikom najveći problem čije posledice na zdravlje ljudi i dalje otkrivamo. U Isto vreme je EU donela direktivu po kojoj će svi koji koriste PET ambalažu morati da koriste najmanje 25% reciklirane plastike u proizvodnji novih boca.

WWF Izveštaj o stanju planete – Living Planet Report

Svetska organizacija za prirodu (WWF) podstiče razvoj i sprovođenje održivog poslovanja, promenu navika potrošača, uz svoju osnovnu misiju, a to je naučno istraživanje i sprovođenje projekata zaštite i obnove prirode. Svake dve godine  objavljujemo Izveštaj o stanju planete (Living Planet Report), naučnu studiju koja nam govori o stanju biodiverziteta širom sveta, kritičnim tačkama, a sve više pričamo i o prelomnim tačkama kojima se planeta bliži, a nakon kojih nikakva intervencija ili ulaganje neće moći da vrati stanje prirode kao što je nekada bilo.

Oktobra 2024. godine smo Izveštaj o stanju planete prvi put predstavili i u Srbiji i objavili rezultate koji su vrlo uznemirijući i daju sliku stanja koju moramo proaktivno da menjamo kako ne bismo prešli neke od prelomnih tačaka i trajno ugrozili ili devastirali ključne svetske ekosisteme. Jedna od tema o kojoj govorimo je broj populacija divljih vrsta koji se smanjio za čak 73% od kada se vrše merenja započeta 70-ih godina prošlog veka. Možda broj jedinki divljih vrsta u prirodi ne izgleda kao informacija koja utiče na naše živote, ali je to dramatičan pokazatelj koliko se smajuje životni prostor za divlji svet i koliko ljudi degradiraju šume, vlažna staništa i iscrpljuju mora i okeane. Slabost jednog dela ekosistema utiče i na sve ostale i govori o smanjenju otpornosti ekosistema čiji su svi elementi, pa tako i živi svet međusobno zavisni.

Posao zavisi od prirode

Zašto kažemo da posao zavisi od prirode? Zato jer nam istraživanja koje već godinama sprovodi PwC govori o tome da je preko 55% svetskog BDP-a direktno zavisno od prirode, njenih resursa i usluga. Pretočeno u brojeve, ovo je cifra od neverovatnih 58 triliona dolara! Zaista neshvatljivo ogroman iznos, ali možemo da razumemo da svako narušavanje globalne ekonomije utiče na naše živote, poslovne prilike i životni standard. Sličnu paralelu možemo da povučemo sa narušavanjem ekosistema, pa i pomenutim divljim vrstama – kada se naruši jedan element ekosistema, ceo ekosistem posledično trpi, smanjuje kapacitete i resurse, pa i koristi za ljude. Ali, ovde govorimo o koristima kao što su čist vazduh, pitka voda i prijatna klima, a to nam sve više postaje nedostupno.

WWF već više od 20 godina radi sa najvećim svetskim kompanijama da podstakne transformaciju poslovanja koja vodi ka održivosti. Sprovode se različite aktivnosti koje doprinose racionalnom korišćenju resursa, energetskoj tranziciji, promenama u sastavu proizvoda, održivije ambalaže, uticaj na lance snabdevanja i razne aktivnosti koje dopirnose tome da negativni uticaj kompanije na prirodu bude manji.

Svest o rizicima je već uveliko prisutna kod donosioca odluka u najevećim svetskim kompanijama, ali i dalje čekamo odlučnije i masovnije promene u poslovnom sektoru. Da je svest pristupna vidimo u tabeli u prilogu koja nam govori da je prepoznato da 5 od 10 najvećih rizika za poslovanje na svetu dolazi iz prirode – od nedostatka resursa, preko zagađenja ili ekstremnih klimatskih uslova.

Postoji čitav niz primera dobre prakse i rešenja koje su kompanije pokrenule, ali još više onih loših primera i kompanija koje izvršavaju minimum obaveza koje im zakon propisuje. Očekujemo da bi zato globalni sporazumi koji su obavezujući mogli da dinamičnije pokrenu ove procese jer kolika god sa su ulaganja u održivo poslovanje potrebna, odavno prepoznajemo da je cena nečinjenja veća od cene činjenja, odnosno investiranja u održivo poslovanje i zaštitu prirode.

Nadamo se da će primeri dobre prakse koje sprovode kompanije koje prirodi vrate deo onoga što su uzele, može da pokrene i druge da slede primere kojima se dugoročno i strateški ulaže u poslovanje koje ima manji otisak na prirodu. Kada razumemo da održivog biznisa nema bez održive prirode, onda ćemo biti korak bliže tome da sačuvamo planetu ovakvu kakvom je znamo i koja nam obezbeđuje uslove za zdrav i lep život.