Konkurencija nije samo tržišna utakmica, poštovanje propisa o zaštiti konkurencije je ključno
Polazeći od činjenice da je osnovni cilj uređivanja zaštite konkurencije ekonomski napredak i dobrobit društva, a naročito korist za potrošača, pravila konkurencije primenjuju se na sva pravna i fizička lica koja učestvuju u prometu robe, odnosno usluga, nezavisno od njihovog pravnog statusa, oblika svojine ili državljanstva, odnosno državne pripadnosti. Teritorijalna primena definisana je Zakonom o zaštiti konkurencije (u daljem tekstu: Zakon), i to na akte i radnje učinjene na teritoriji Republike Srbije, odnosno na akte i radnje učinjene van njene teritorije koji utiču ili bi mogli uticati na konkurenciju na teritoriji Republike Srbije.
U praksi se možemo susresti sa situacijama kada se čak i velike kompanije vođene prvenstveno profitom ili pozicioniranjem na određenom tržištu nađu u situaciji da su iz neznanja prekršila propise o zaštiti konkurencije. Rimljani bi za ovu priliku rekli „ignoratio legis nocet“, odnosno „nepoznavanje zakona šteti“, te kršenje propisa usled nepoznavanja prava podrazumeva negativne posledice po one na koje se primenjuje. Postupanja suprotna pravilima zaštite konkurencije ne uzrokuju samo negativne posledice po učesnika na tržištu koji ih je učinio, posledice mogu biti značajne po čitavu privrednu granu u kojoj se posluje, a veoma često i po potrošače, dakle čitavo društvo. Samo neke od posledica takvih ponašanja mogu biti plaćanje viših cena proizvoda, smanjena ponuda, niži kvalitet proizvoda usled nedovoljne konkurencije i sl.
POVREDOM KONKURENCIJE se smatraju akti i radnje učesnika na tržištu koje za cilj ili posledicu imaju ili mogu imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije i one su Zakonom zabranjene. Pod povredom konkurencije smatra se:
- zaključenje restriktivnih sporazuma, koje može biti u formi ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse ili odluke oblika udruživanja na tržištu, a kojima se naročito neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije; primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma; dele tržišta ili izvori nabavki.
Kao što zakonska definicija predviđa, različiti su modaliteti restriktivnih sporazuma, a naročito teškim oblicima povrede konkurencije, smatraju se određivanje cena, ograničavanje proizvodnje ili prodaje, odnosno podela tržišta snabdevanja. Telo za zaštitu konkurencije kao moguću povredu ispituje i situacije kada, konkurenti međusobno razmenjuju osetljive informacije koje se odnose na samu prirodu predmetnog poslovanja, pogotovo informacije koje se odnose na: trenutne ili buduće cene, troškove prodaje i obima proizvodnje, strategije poslovanja, kreditne ili trgovačke uslove, promotivne troškove, popuste i rabate i sl.
- zloupotreba dominantnog položaja, kojom se naročito smatra: neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja; ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja; primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente; uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.
Posedovanje značajne, odnosno dominantne pozicije na tržištu, nije zabranjno, zabranjena je njegova zlopupotreba. Za dokazivanje ove vrste povrede je potrebno prethodno utvrđivanje dominantnog položaja na određenom relavantnom tržištu. Pretpostavka o postojanju dominatnog položaja naročito postoji u situaciji kada je tržišni udeo učesnika na tržištu preko 40%, međutim pored ovog kriterijuma analiziraju se ostali ekonomski i drugi pokazatelji, kao što je struktura samog tržišta, pozicija ostalih učesnika na njemu, mogućnost ulaska novih konkurenata, odnosi koji vladaju na tržištu i drugi raspoloživi podaci. Dominantni učesnici imaju posebnu odgovornost za svoja ponašanja, imajući u vidu da su veliki učesnici na tržištu, njihove radnje i akti mogu imati značajan uticaj na druge učesnike a i na samo tržište na kom su aktivni.
KONCENTRACIJA nastaje kada dodje do statusnih promena u kojima dolazi do pripajanja učesnika na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje položaj privrednih društava, kada dodje do sticanja od strane jednog ili više učesnika na tržištu, neposredne ili posredne kontrole nad povezanim učesnikom ili više učesnika na tržištu, ili delom, odnosno delovima drugih učesnika na tržištu, koji mogu predstavljati samostalnu poslovnu celinu i kada se zajedničkim ulaganjem od strane dva ili više učesnika na tržištu stvara nov učesnik na tržištu. Tela za zaštitu konkurencije vrše kontrolu koncentracija kako bi se seprečilo da dodje do značajnog ograničavanja i narušavanja konkurencije, kao i da bi se sprečilo da na tržištu Republike Srbije, nastane koncentracija koja bi dovela do stvaranja ili jačanja dominantnog položaja.
Telo za zaštitu konkurencije ocenjuje samo koncentracuje koje imaju potencijal da negativno utiču na stanja konkurencije nakon njihovog sprovođenja. Zakonom su definisani uslovi pod kojima učesnici u koncentraciji imaju obavezu da prijave istu, a to su: 1) ukupan godišnji prihod svih učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom tržištu u prethodnoj obračunskoj godini veći od 100 miliona evra, s tim što najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Republike Srbije ima prihod veći od deset miliona evra ili 2) ukupan godišnji prihod najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu Republike Srbije veći od 20 miliona evra u prethodnoj obračunskoj godini, s tim što najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Republike Srbije imaju prihod veći od po milion evra u istom periodu. Na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije (KZK) su dostupna uputstva o načinu izračunavanja ukupnog prihoda učesnika u koncentraciji, kao i obrazac prijave koncentracije. Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije, u velikoj meri je pojednostavila i olakšala podnošenja prijave koncentracija, s obzirom na to da omogućava učesnicima na tržištu da, pod uslovima predviđenim pomenutom uredbom, KZK podnesu prijavu koncentracije u skraćenom obliku.
Postupak kontrole zasniva se na ex ante ispitivanju koncentracija od strane KZK koja u upravnom postupku odlučuje o dozvoljenosti koncentracija i rešava o pravima i obavezama učesnika u koncentraciji. Nakon ocene koncentracija može biti odobrena u skracenom postupku, međutim ako nakon analize postoji sumnja u negativan uticaj na stanje konkurencije u ispitnom postupku će se ocenjivati efekti koncentracije, a zatim će koncentracija biti odobrena, zabranjena ili odobrena pod odredjenim uslovima.
NA KRAJU ČLANKA MOŽEMO REĆI DA JE VEOMA VAŽNA PREVENCIJA koja se ostvaruje poznavanjem i poštovanjem prava, te dovodi do toga da se na tržištu stvara stanje konkurencije bez potencijalnih ograničenja i barijera. KZK objavljuje na svom sajtu, tako i svom Youtube kanalu video klipove, smernice, uputstva i druge sadržaje koji se između ostalog izrađuju kako bi se učesnici na tržištu upoznali sa određenim institutima predviđnim Zakonom i razrađenim podzakonskim aktima. Sa tim u vezi KZK je donela i Smernice za izradu programa usklađenosti poslovanja sa propisima o zaštiti konkurencije (engl. Compliance Program). Kako je i na početku napomenuto, prepoznato je da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu, pa je potrebno da se kod učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije.
*Stavovi izneseni u radu su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno i stavove Komisije za zaštitu konkurencije.