Korporativni intelidžens – sakrivena podrška biznisu

Fraza „korporativni intelidžens“ ima više značenja: dok je neki upoređuju sa korporativnom špijunažom, danas skoro svaka velika kompanija ima obaveštajnu funkciju ili je gradi pod različitim nazivima. Ranije, mnogi timovi za korporativnu obaveštajnu delatnost su se uglavnom fokusirali na bezbednost, ali sada se pokazuje šira vrednost korporativnog intelidžensa. U svetu kontradiktornih i obmanjujućih informacija, pametni poslovni lideri koriste intelidžens da vide iza uglova, ublaže rizik, daju uvide i oblikuju svoje odluke.

Modernu industriju korporativnog intelidžensa i istraga je 1970-ih osnovao advokat Jules Kroll (Džuls Krol), koji je identifikovao potrebu za istragama kriminala „belih okovratnika“ koje policija nije želela ili nije mogla da vodi. Počevši u svetu parnica u Njujorku, Kroll je postavio ton za vrste istraživanja koje bi se mogle preduzeti u privatnom sektoru.

Firme za korporativnu obaveštajnu delatnost specijalizovane za zaštitu ili uveravanje međunarodnih kompanija koje razmatraju nove mogućnosti, čak i u delovima sveta koji bi mogli da budu prepoznati pružanjem nezavisnih istraživanja i analiza rizika. Istraživanja počinju sa najosnovnijim due diligence izveštajima sa „crvenim zastavama“, ali često prerastaju u strateški konsalting za kompanije i advokatske firme, a mogu biti i krizna istražna podrška u slučaju da stvari ne idu po planu.

Korporativni intelidžens pomaže u analizi podataka o različitim temama povezanim sa spoljnim okruženjem jedne organizacije. Obuhvata trendove u industriji, dinamiku konkurencije, političke i ekonomske događaje, tehnološki razvoj i regulatorne promene, kao i fizičku ili virtuelnu bezbednost. Ove informacije se zatim prerađuju u izveštaje ili vizualizacije kako bi pružile delotvorni uvid koji će pomoći rukovodiocima da predvide prilike i pretnje, razviju strategije i donesu informisane odluke.

Bitne odluke koje uključuju značajne poslovne poteze neizbežno uključuju i kompromise između rizika i koristi – u ovim slučajevima može da postoji adekvatna podrška od strane korporativnog intelidžensa:

• zapošljavanje novih rukovodioca,
• velike akvizicije (M&A) i investicije,
• nova partnerstva i novi potencijalni klijenti,
• širenje poslovanja u inostranstvu,
• registracija nove intelektualne svojine itd.

Korporativni intelidžens pruža podršku klijentima da minimiziraju poslovne rizike kroz sveobuhvatnu procenu poslovnih ciljeva. Dubinski reputacioni due diligence je poseban (i potcenjen) alat od vitalnog značaja za finansijski i pravni due diligence – analiza ljudi koji stoje iza kompanije, njihovih motiva, interesa, ponašanja u prošlosti u drugim ulogama. Sa ciljem da se pomogne klijentima da bolje razumeju situacije i ublaže rizike, koristi se jedinstvena metodologija i proizvodi se širok i detaljan pregled zacrtanog cilja, uzimajući u obzir mnoštvo finansijskih, marketinških, pravnih, bezbednosnih i tehničkih aspekata.

Prema Sokratu, svako znanje ili informacija koje imamo verovatno će biti beznačajno u poređenju sa onim koliko je ostalo da se otkrije. Zahvaljujući tehnikama OSINT (Open Source Intelligence), potraga za znanjem nema kraja jer uvek postoji bezbroj izvora – izazov je u pitanju „gde tražiti“, i zato postoje profesionalni istraživači. OSINT je etička metoda prikupljanja podataka iz otvorenih i javno dostupnih izvora da bi se proizvela primenljiva obaveštajna informacija. Svi mi koristimo OSINT svaki dan – postavljanje pitanja na pretraživaču; snimaka o tome kako napraviti tortu; čitanje ovog članka. OSINT se koristio vekovima, ali sa porastom interneta, društvenih medija, razvojem sofisticiranih alata za analizu podataka i veštačke inteligencije, OSINT je sada relevantniji nego ikad. Profesionalni istraživači koriste kompleksne i kombinovane metodologije za pronalaženje odgovora unutar takozvanog „dubokog interneta”.

Intelidžens može stvoriti konkurentsku prednost omogućavanjem operacija koje su nedostupne za druge. U okruženjima visoke pretnje, jak intelidžens omogućava kompanijama da efikasno ulažu resurse na najrelevantnije rizike. Prilikom ulaska na nova tržišta, obaveštajni timovi pomažu rukovodiocima da izbegnu saradnju sa sumnjivim partnerima ili preterano troše na bezbednost dok sklapaju posao.

Rukovodioci mogu i moraju osnažiti svoje obaveštajne timove, ispravno deleći ciljeve i zadatke. Isto tako, obaveštajni timovi moraju razumeti poslovanje, prilagođavajući svoje proizvode da maksimiziraju mogućnosti i minimiziraju rizik. Kada pravi uvid dođe u pravo vreme da oblikuje važnu odluku, firma dobija ogromnu prednost – i zbog toga je korporativni intelidžens vredan skromnog ulaganja vremena i resursa da se to ostvari.

Pitanja mogu biti veoma kompleksna, kao na primer:

• Da li su franšize konkretne kompanije izložene organizovanim kriminalnim grupama?
• U kojoj meri određena kompanija može da funkcioniše nezavisno od države?
• Da li je konkretna investicija izložena sankcionisanim pojedincima?
• Ko je stvarni vlasnik potencijalnog partnera u zajedničkom ulaganju?
• Šta se može saznati o upravljačkoj strukturi strane kompanije?

Zaključci su retko crno-beli, ali korporativni intelidžens i OSINT su rešenja za upravljanje rizikom na izazovnim tržištima i za bolju pripremljenost tokom donošenja hrabrih odluka.