Korporativno upravljanje: Od forme do suštine – Zašto se danas u Srbiji više ne može improvizovati?
U dinamičnom poslovnom okruženju Srbije, gde se ekonomski trendovi prepliću sa političkim ciklusima, korporativno upravljanje više nije akademska tema niti regulatorna formalnost. Postaje ključna poluga dugoročne održivosti, otpornosti i reputacije kompanije. Upravljanje je danas ne samo sredstvo kontrole, već i okvir koji omogućava strateški razvoj, minimizaciju rizika i otvaranje vrata ozbiljnim partnerstvima.
Često čujemo iz kompanija: „Imamo odbor, imamo pravilnike, sve je po zakonu“. Ali pitanje je: da li imamo upravljanje koje generiše vrednost ili samo dekoraciju za zakonsku usklađenost?
Tri iluzije: Šta ne funkcioniše?
Odbori koji postoje samo na papiru
Mnoge kompanije, naročito u sektoru srednjih preduzeća, formirale su odbore isključivo zbog zakonske obaveze. Ti odbori se retko sastaju, a kada se to dogodi, uglavnom formalno usvajaju izveštaje i odluke koje je menadžment već doneo. U njima često sede lica bliska menadžmentu ili vlasnicima – prijatelji, dugogodišnji saradnici, bivši zaposleni – što kompromituje njihovu sposobnost da pruže nezavisan nadzor. U takvom ambijentu ne samo da nema diverziteta znanja i perspektiva, već dominira jednoumlje i konformizam.
Upravo zbog toga, mnogi odbori se pretvaraju u tzv. „rubber-stamp“ strukture – formalna tela koja služe da retroaktivno potvrde ono što je menadžment već odlučio. U takvim uslovima, diskusije su retke, strateška pitanja se zaobilaze, a članovi odbora ne osećaju odgovornost prema dugoročnom interesu kompanije i njenih stejkholdera.
Porodična preduzeća bez profesionalnog odbora
Kod velikog broja porodičnih firmi u Srbiji, upravljanje je i dalje koncentrisano u rukama osnivača koji se ne povlači ni kada ga firma preraste. Vlasnik ostaje i izvršni direktor i strateški savetnik, bez jasne podele uloga i odgovornosti. Odbor gotovo da ne postoji, a ako postoji, retko ima ovlašćenja i kapacitet da bude partner u tranziciji prema sledećoj generaciji. Istovremeno, pitanja sukcesije i prenosa vlasništva ostaju neadresirana dok ne postanu urgentna.
Neretko se događa da se vlasnici nalaze u paradoksu: žele da prenesu deo odgovornosti, ali ne i kontrole. Bez jasno definisanog odbora kao posrednika između vlasništva i upravljanja, porodična preduzeća ostaju ranjiva na emocionalne odluke, konflikte interesa i neuspešne tranzicije.
ESG zahtevi i članstvo u odborima
Novi evropski regulatori (CSRD, CSDDD) i ESG standardi jasno zahtevaju da odbori budu kompetentni, raznovrsni i inkluzivni. U mnogim zemljama uvode se i kvote za zastupljenost žena i nezavisnih članova. U Srbiji, nezavisni članovi su i dalje izuzetak, evaluacije rada odbora su retkost, a žensko prisustvo u odborima najčćešće simbolično. Bez različitih pogleda, nema ni relevantnih pitanja o klimatskim rizicima, veštačkoj inteligenciji, sajber bezbednosti, uticaju na zajednicu ili otpornosti dobavljačkog lanca.
ESG ne podrazumeva samo novo izveštavanje. On traži promenu svesti na nivou upravljanja i na vrhu kompanije. Upravo odbor mora biti taj koji zna da prepozna strateški važne ESG teme i da traži odgovore pre nego što ih traži zakon ili javnost.
Uloga odbora: Od formalnosti do strateškog partnera
Pravi odbori nisu glasači koji dižu ruku, već strateški sagovornici koji znaju da postave neprijatna pitanja i da o rizicima razmišljaju pre nego što nastanu. Oni analiziraju, osporavaju i podstiču menadžment da razmišlja dugoročno. Njihova uloga je da stvaraju most između svakodnevnog poslovanja i šireg konteksta u kome firma posluje: regulative, tehnologije, tržišta rada, klimatskih promena i reputacionih rizika.
Krize kao što su pandemija, rat u Ukrajini ili inflacija pokazale su razliku između firmi koje imaju aktivan, uključen odbor i onih koje odluke donose ad hoc. Prve su reagovale brže, imale više poverenja partnera i bolju internu koordinaciju. U svetu gde se disrupcije dešavaju sve češće, odbor ne može biti posmatrač sa strane – on mora biti proaktivan činilac upravljanja.
Saveti za menadžere i vlasnike: Kako preći sa forme na suštinu?
- Kompetencija umesto lojalnosti. Birajte članove odbora po znanju i iskustvu, ne po bliskosti. Nezavisan um je najvredniji resurs.
- KPI za odbor. Ako se direktori ocenjuju po rezultatima, odbor treba da ima definisane ciljeve i pokazatelje učinka.
- Evaluacija rada. Uvedite godišnju, strukturisanu evaluaciju rada odbora, uz podršku eksternih stručjaka. Ova praksa nije izraz nepoverenja, već deo zrelog sistema upravljanja.
- Kontinuirana edukacija. ESG, digitalizacija, geopolitika – sve su to teme koje menjaju poslovanje. Odbor mora da uči, da se osvežava i da prepoznaje šire trendove koji mogu da utiču na strategiju kompanije.
- Dugoročna strategija sukcesije. Počnite razgovor o prenosu upravljanja i vlasništva dok je vreme na vašoj strani. Odbor može biti ključni fasilitator tog procesa ako ima poverenje i autoritet.
- Raznovrsnost perspektiva. Uvedite žene, mlade profesionalce, ljude iz drugih industrija. Različita iskustva donose bolje odluke.
Zaključak: Upravljanje kao konkurentska prednost
U Srbiji danas, korporativno upravljanje nije više ni moda ni luksuz. To je uslov opstanka. Odbor je najvažniji saveznik firme u nepredvidivom okruženju. Njegova snaga nije u broju sastanaka, već u sposobnosti da vidi ono što drugi ignorišu i da razmišlja pet koraka unapred.
Upravljanje nije forma. To je moždani centar biznisa. A kao i svaki ključni organ, mora se razvijati, trenirati i testirati. Profesionalizovan, aktivan i raznolik odbor nije trošak – on je investicija u budućnost firme. Vreme je da to i prepoznamo.