Perspektiva solarne energije u Srbiji iz ugla kompanije MT-KOMEX

• Ako biste morali da izdvojite samo jedan projekat kojim se posebno ponosite, koji bi to bio i zašto?

To bi sigurno bila elektrana DeLasol 2 koja će biti puštena u rad 2026. godine. Za 2027. godinu planirana je dodatna investicija u sistem za skladištenje električne energije koje će biti priključeno na strani solarne elektrane. U planu je korišćenje električne energije koja se proizvodi tokom dana kada je cena električne energije minimalna (ili čak u budućnosti negativna) i ponovno pražnjenja tog skladišta, to jest predaju električne energije u elektrodistributivni sistem u trenucima kada je to najpotrebnije – recimo u večernjim satima kada je cena električne energije najviša.

Elektrana je priključne snage 9,9 MW, a sastoji se od 20.000 panela. Interesantnu stvar koju bih napomenuo je da smo jedan deo elektrane, tačnije 2.400 panela, okrenuli prema jugozapadu kako bismo maksimalno iskoristili popodnevnu proizvodnju sa tim delom elektrane upravo kada je cena električne energije najviša.

Ovo je druga faza jednog šireg kompleksa projekata. Odmah pored ove elektrane nalazi se DeLasol South, to jest DeLasol 1, koja radi pune dve godine, a sastoji se od 18.000 mono perk bifacijalnih panela efikasnosti 21,1 odsto. Za novu fazu DeLasol 2, odnosno DeLasol North, koristimo Aiko solar panele koji imaju efikasnost 24,1 odsto što znači da će očekivana proizvodnja iz druge faze biti veća za oko 10 odsto. Napomenuo bih da je proizvodnja koja je ostvarena u DeLasol 1 u 2024. godini iznosila 16.300 MWh, a da je prema proračunima očekivana proizvodnja iz druge faze 18.000 MWh što predstavlja veću količinu električne energije na skoro istoj površini zemlje.

• Kako danas funkcionišu podsticaji za obnovljive izvore energije u Srbiji i na koji način se razlikuju od ranijeg sistema?

U Srbiji smo poslednjih godina prešli sa fiksnih otkupnih tarifa na sistem aukcija i premija. To znači da investitori sada na aukcijama daju ponude za cenu po kojoj bi proizvodili električnu energiju iz obnovljivih izvora, a država dodeljuje podršku onima koji ponude najnižu cenu. Premija praktično predstavlja razliku između cena na berzi i te ponuđene cene, što investitorima daje sigurnost prihoda, ali i uvodi zdravu konkurenciju.

Raniji model, tzv. feed-in tarife, bio je jednostavan i omogućavao je proizvođačima električne energije garantovanu cenu u dužem vremenskom periodu. Pravo su sticali oni koji su se prvi kvalifikovali i prijavili svoje projekte, sve dok se ne popuni maksimalno dozvoljena kvota. U 2012. godini ta kvota iznosila je svega 5 MW i vrlo brzo je popunjena sa nekoliko projekata. Nov model, koji je dugo iščekivan, usvojen je shodno izmenjenom zakonu o energetici 2023. godine kada je održana prva aukcija. Na prvoj aukciji bilo je 16 učesnika i ponuđena je ukupna kvota od 450 MW za vetar i solar. Ovaj model funkcioniše po principu ponuđene kvote u kojoj se učesnici na tržištu takmiče, a garantovana aukcijska cena dodeljuje se onome ko ponudi najnižu cenu za otkup električne energije iz solarnih i vetroelektrana.

Na drugoj aukciji, održanoj u novembru 2024. godine, investitori su prijavili 41 projekat. Ponuđena kvota od 424,8 MW za elektrane na sunce i vetar je premašena pa je ukupan kapacitet elektrana koje su dobile podsticaje bio 645 MW. Za solarne elektrane popunjeno je 125 MW kvote, a po prvi put su se pojavili veliki projekti sage veće od 100 MW koji su uzeli veći deo kvote. Uspelo je i nekoliko manjih projekata koji su ponudili nižu cenu i dobili zagarantovanu aukcijsku cenu za narednih 15. godina. Najniža ponuđena cena za solare iznosila je 50,9 EUR/MWh, što ukazuje na to da proizvođači svake godine snižavaju cene proizvodnje svoje opreme i na taj način omogućavaju jeftiniju proizvodnju električne energije.

• Da li su baterijski sistemi i skladišta neizbežan deo budućnosti solarne energije?

Apsolutno. Najveći izazov kod obnovljivih izvora je što se smatraju varijabilnim izvorima energije, a upravo baterije mogu da pomognu u balansiranju takvog jednog sistema. Baterijski sistemi su definitivno budućnost i našeg energetskog sistema – i elektromreže Srbije i distributivnog sistema – iz prostog razloga što se na jednoj strani investitoru omogućava da, u danima kada je cena na berzi električne energija jednaka nuli ili negativna, skladišti tu energiju i da je onda prodaje u večernjem satima kada je cena električne energije najviša. To su takozvana kratkoročna skladišta koja rade dnevni ciklus, a druga mogućnost baterijskih sistema nije isključivo u skladištu energije već u pomoćnim uslugama koje takav sistem može da pruži bilo elektrodistributivnom, bilo prenosnom sistemu, a to je kontrola napona, kotrola frekvencije i upravljanje zagušenjima u mreži. U toku je izrada pravilnika u okviru distribucije i elektromreže Srbije koji će omogućiti te sekundarno tržišne usluge. Radimo na jednom pilot projektu, u pitanju je kontejner kapaciteta 5 MWh sa priključenjem od 2 MW, koji će biti pušten u rad početkom sledeće godine kako bismo istestirali i u realnom sistemu uvideli kako jedan large scale baterijski sistem radi. U toku je prikupljanje ponuda proizvođača baterijskih sistema i bidirekcionih invertora, a nakon prikupljanja ponuda naša firma će doneti odluku koji proizvođač će biti izabran na tom prvom pilot projektu. Takođe, na svim projektima na kojima naša firma radi, a koji nisu dobili garantovanu aukcijsku cenu u prvom ili drugom krugu aukcija, planiramo u narednom periodu razvoj dodatnog projekta i ugradnju baterijskih sistema koja će omogućiti fleksibilnost upravljanja i proizvodnje iz solarne elektrane.