Pravosudna profesija – Javni izvršitelj

Opšte informacije

Počev od 01.06.2012. godine u pravni sistem Republike Srbije uvedena je nova pravosudna profesija nazvana tada Izvršitelj, kojoj je kasnije dodat prefiks Javni, a uređena je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Na današnji dan ovaj posao obavlja preko 230 javnih izvršitelja na teritoriji Republike Srbije.

Kruna svakog sudskog postupka je i njegova izvršivost ili, jednostavnije rečeno, realizacija sudske odluke u praksi kako ne bi ostalo samo „prazno slovo na papiru“.

Najčešće izreka presude glasi „OBAVEZUJE SE (određeno lice) DA PLATI (određeni iznos) sa ili bez kamate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja“.  Ukoliko se  u ostavljenom roku obaveza ne plati (rok za dobrovoljno ispunjenje) sledi pokretanje izvršnog postupka, tačnije postupak u kome će se prinudno sprovesti naplata. Rešenje o izvršenju donosi se na predlog poverioca i odluka glasi „ODREĐUJE SE PREDLOŽENO IZVRŠENJE“.

Izvršni poverilac osnovano očekuje da se naplati iz celokupne imovine izvršnog dužnika u što kraćem roku i sa što manje troškova (načelo efikasnosti i ekonomičnosti). Na javnom izvršitelju je da, u skladu sa zakonom i pomenutim načelima, sprovede postupak izvršenja. To iz mnogo razloga, a prevashodno zbog velikog broja predmeta, izvršna odeljenja suda do 2012. godine nisu mogla da postignu. 

Takođe, veliki broj predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava protiv Republike Srbije odnosio se upravo na povredu prava na suđenje u razumnom roku, koji je u mnogim predmetima prelazio deceniju i više. Posledica povrede ovog prava je obaveza države da pritužiocima plati naknadu za kašnjenje u postupanju (štetu). Sa druge strane, pozitivna iskustva zemalja u okruženju koja su uvela javne izvršitelje,  doprinela su da pozitivno zakonodavstvo Srbije prepozna benefite ovakvog rešenja, te je  Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine prenet deo „sudske vlasti“ na javne izvršitelje.

Efekat povećane naplate, kao i statistika okončanih predmeta dovele su do izmene zakona te je u 2016. godini, najveći deo izvršnih predmeta iz suda prešao u nadležnost javnih izvršitelja (u praksi nazvani „stari sudski predmeti“ po čl. 166. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), a izvesno je da volja zakonodavca ide u pravcu daljih proširenja nadležnosti rada javnih izvršitelja.

Ko je javni izvršitelj?

Javni izvršitelj je lice koje, po pravilu, na svakih 25.000 stanovnika, imenuje Ministarstvo pravde za područje osnovnog ili privrednog suda, a po ispunjenju više zakonskih uslova (diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i ispitom za javne izvršitelje,  godine staža na pravnim poslovima, neosuđivanost i dr.). Javni izvršitelj mora da bude osiguran od profesionalne odgovornosti, da osigura svoju imovinu, kao i predmete primljene u depozit, da se redovno profesionalno usavršava. Javni izvršitelj odgovara kompletnom svojom imovinom (preduzetnik ili ortačko društvo). Na dnevnom nivou podnosi izveštaje  o svom radu Ministarstvu pravde, a Komori javnih izvršitelja dostavlja izveštaje o imovini, godišnjem broju predmeta i edukaciji. Kontrolu nad radom javnog izvršitelja sprovodi sud, Komora javnih izvršitelja preko disciplinskog tužioca i Ministarstvo pravde.

Dakle, uvođenjem profesije javnih izvršitelja omogućeno je da izvršni poverilac bira javnog izvršitelja kome poverava predmet u rad. Postoje izuzeci kada javnog izvršitelja koji će u konkretnom predmetu postupati određuje Komora javnih izvršitelja ili sud (komunalni predmeti, naplata sa budžeta i sudske takse). Osim toga, rad javnog izvršitelja je transparentan, tako da preduzete radnje i naplatu mogu da se prate preko portala Ministarstva pravde-Tok predmeta javnih izvršitelja na linku https://tpji.portal.sud.rs/izvestaj2/70/1/256/2024.

Dakle, javni izvršitelj je stručno lice čija je nadležnost zakonom definisana i strogo kontrolisana. Rad javnog izvršitelja je transparentan i praćen obaveznim izveštavanjima. Javni izvršitelj je dužan da se usavršava i odgovoran je za sve propuste u radu kod kojih se utvrdi „gruba“ namera.  Konačno, u najvećem broju slučajeva Vi birate javnog izvršitelja u čiju profesonalnost, znanje i iskustvo najviše verujete i kriterijume za izbor javnog izvršitelja  sami postavljate.

Zašto postoji nedostatak podrške profesiji javnog izvršitelja?

Pretpostavka je da medijski nije atraktivno pisati i statistički pratiti naplatu kao i rezultate poslovanja merene brojem rešenih predmeta  i sl. Ovakvi podaci nisu interesantni za šire čitalačke mase.

Vođeni vizijom većeg broja pregleda, lajkova ili tiraža, medijima su životne situacije pojedinca mnogo privlačnije za izveštavanje. Emotivne reakcije izvršnih dužnika praćene kamerom i/ili podrškom raznih udruženja i grupe građana, izazivaju negativnu reakciju javnosti koja je usmerena na ličnost javnog izvršitelja uz apsolutno zapostavljanje same suštine izvršenja, a to je najčešće pravnosnažna i izvršna sudska odluka  koju treba realizovati.

To je razlog zašto se mnogo o ovoj profesiji ne piše  iz ugla rezultata rada.  Treba znati da je primena zakonskih normi u izvršnom postupku istovetna, bilo da zakonsku normu primenjuje sud ili javni izvršitelj. Dakle, nije nov izvršni postupak, samo je glavni akter sada, umesto suda, javni izvršitelj. Nesporno je ažurniji, posvećeniji i savesniji  u postupanju u predmetu, s obzirom da mu sopstveno poslovanje predstavlja izvor prihoda.

Nezavisno od iznetog stava, poverenje Republike Srbije u ovu profesiju, kao i postignuti pozitivni efekti rada, doveli su do izmene zakona i proširenja nadležnosti javnih izvršitelja. Za očekivati je da će se zakonodavna aktivnost vođena efektima dobrog rada javnih izvršitelja dalje nastaviti.

„Sit gladnom ne veruje“ i/ili „Hodanje u tuđim cipelama“

Ako ste u situaciji da vam neko duguje novac i da ste prethodno, možda više godina, vodili parnični postupak  pred sudom, onda je izvesno da, u ulozi poverioca, želite da što je pre moguće i u celini naplatite dug zajedno sa kamatom, troškovima postupka pred sudom, troškovima advokata i konačno, troškovima javnog izvršitelja. Čak i javna preduzeća koja investiciona i tekuća održavanja u svom poslovanju planiraju delom od urednog izmirenja obaveza, naplatu žele da realizuju u najkraćem mogućem roku.

Izvršni poverilac koji unapred snosi troškove postupka pred javnim izvršiteljem osnovano očekuje od istog profesionalnu zainteresovanost i motivisanost za okončanje predmeta. Dakle, pozitivna uloga ekspeditivnog profesionalnog pravnika koji, u okviru zakonom datih javnih ovlašćenja, naplaćuje potraživanja vodi afirmativnom pogledu poverioca na ovu profesiju.

Sa druge strane, kada se nađete u ulozi izvršnog dužnika, bilo da se pozivate na „nepravično“ donetu odluku suda ili na činjenicu da niste ni znali za potraživanje ili pak svesno odbijate da platite neku obavezu, jasno je da ne želite da se izvršni postupak sprovede. Tu nema mesta drugačijem stavu u odnosu na rad javnog izvršitelja, već je negativan koncept u odnosu na njega izveden iz pokušaja izbegavanja sopstvene obaveze. Izvršni postupak je formalni postupak u kome nema raspravljanja, te svi navodi na strani izvršnog dužnika, ako ne budu potvrđeni drugačijom sudskom odlukom, ne mogu biti kočnica realizacije izvršenja.

Dakle, u zavisnosti od uloge u kojoj se nađete može zavisiti i stav u pogledu rada javnih izvršitelja.

Nakon više od decenije postojanja ove  profesije može se primetiti da je značajno unapređena „pravna higijena u izmirenju obaveza“ stranaka u postupku i da, u ne malom broju slučajeva, nekada izvršni dužnici iniciraju postupke kao poverioci i upravo biraju onog javnog izvršitelja koji mu je prethodno naplatio dug iz sopstvene imovine.

Šta radi javni izvršitelj?

Dostava odluke je, najčešće, prva radnja javnog izvršitelja kada se strankama u postupku dostavlja rešenje o izvršenju suda, rešenje o privremenoj meri ili rešenje javnog izvršitelja. Momenat dostave odluke je od ključnog značaja za izvršnog dužnika u smislu ulaganja pravnog leka na odluku (prigovor ili žalba).

Potom, javni izvršitelj donosi odluke u formi Rešenja ili Zaključaka, odlučuje o zahtevima stranaka i prigovorima trećih lica i preduzuma sve druge radnje kojima se rukovodi postupkom u skladu sa Zakonom.

Na dalje, posao javnog izvršitelja je, u najvećem broju slučajeva, vezan za pronalaženje imovine izvršnog dužnika na kojoj bi se sprovelo izvršenje radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca. Imovinu izvršnog dužnika čine primanja, novčana sredstva na računu kod banke, motorna vozila, plovila, finansijski instrumenti, udeli u privrednim društvima, pokretne i nepokretne stvari, potraživanja dužnika od svog izvršnog dužnika i dr.

Ministarstvo pravde omogućilo je javnim izvršiteljima da preko jedinstvene „magistrale“ nazvane Pravosudni informacioni sistem (PIS) pribavljaju podatke iz registra MUP-a (podaci o prebivalištu/boravištu i podaci o  motornom vozilu), APR-a (udeli ,založna prava i dr.),  CROSO (podatak o zaposlenju ), RFPIO (podatak o statusu za penziju), RGZ (podatak o nepokretnosti) i dr.

Zakonito sproveden postupak od strane javnog izvršitelja, uz poštovanje ličnosti i drugih prava stranaka u postupku,  jedan je od osnovnih etičkih principa ove profesije.

Čime se ograničavaju ovlašćenja javnog izvršitelja u odnosu na izvršnog dužnika?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je konkretizovao ograničenja u sprovođenju izvršenja na način da je vodio računa o tome kada se i pod kojim uslovima izvršenje može sprovoditi (vreme sprovođenja izvršenja, svedoci i dr.). Zakonski je uslovljeno sprovođenje izvršenja, ne samo u zavisnosti od visine primanja dužnika, već i od vrste zanimanja,  visine potraživanja, predmeta koji može biti popisan i dr.

Ilustracije radi, izvršenje na minimalnoj zaradi ili plati može biti predmet zaplene do četvrtine iznosa primanja, a zakonom su nabrojana primanja koja su generalno izuzeta od izvršenja (čl. 257. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Takođe nije dozvoljena prodaja poljoprivrednog zemljišta zemljoradnika ukoliko je ispod 10 ari. Potom, predmet popisa ne mogu biti predmeti za ličnu upotrebu, odeća, obuća i druge lične stvari i pomagala.

Izvršni poverilac može biti ograničen u svom namirenju i pravilima oko redosleda namirenja. Primera radi založni, odnosno hipotekarni poverilac koji je svoje potraživanje obezbedio npr. hipotekom na nepokretnosti je prioritetniji u namirenju u odnosu na izvršnog poverioca koji je pokrenuo postupak, a nema obezbeđeno potraživanje.

Pored zakonskih ograničenja, odredbe Etičkog kodeksa ograničavaju postupanja javnog izvršitelja da se sa jednakom, nepristrasnom i nezavisnom ulogom odnose prema strankama uzdržavajući se od svakog vida nelojalne konkurencije ili nedopuštene prakse.

Troškovi angažovanja javnog izvršitelja

Javnoizvršiteljska tarifa koju je donelo Ministarstvo pravde određuje i ograničava naknadu za rad koju može da naplaćuje javni izvršitelj. U zavisnosti od vrednosti potraživanja, kao i broja radnji koje se preduzimaju ili odluka koje se donose u konkretnom predmetu, zavisi i visina predujma troškova postupka. 

Iz sredstava koje primi po predmetu, javnom izvršitelju je omogućeno da organizuje svoju kancelariju sa dovoljnim brojem zaposlenih,  pratećom tehničkom podrškom i opremom, kao i neophodnim inventarom. Motivacija javnog izvršitelja da uspešno sprovede postupak izvršenja u direktnoj je zavisnosti i sa pravom da naplati naknadu za uspešnost. Visina naknade za uspešnost zavisi od naplaćenog potraživanja ili realizovane druge vrste izvršenja, npr. iseljenje ili prodaja i dr. (paralela sa success fee kod advokata).

Autoritet pečata javnog izvršitelja dodatno je podržan posebnim postupkom nazvanim „dobrovoljno namirenje novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka“ (čl. 138a Zakona o izvršenju i obezbeđenju). U ovom postupku javni izvršitelj na predlog poverioca, a pre pokretanja postupka pred sudom, poziva dužnika da izmiri obavezu predočavajući mu u protivnom dalje troškove. Ovaj prethodni postupak vodi zastoju zastarelosti, vodi zaključenju sporazuma između stranaka, traje najviše 60 dana i košta poverioca 25 % od Javnoizvršiteljske tarife (štedljiv postupak -niži troškovi naplate po obe stranke).

Sa aspekta izvršnog poverioca, kod realizacije naplate kompletni predujmljeni troškovi mu se refundiraju, što vodi zaključku da troškove postupka u celini snosi izvršni dužnik (visina troškova  je u direktnoj zavisnosti od postupanja dužnika tokom postupka izvršenja).

Da li komunikacija sa javnim izvršiteljem doprinosi bržem okončanju postupka? 

Da, sve je u dobroj komunikaciji, pa čak i prinudno izvršenje. Latinska poslovica kaže „ŠTO NIJE POTREBNO to je skupo“.

Javni izvršitelj dužan je da posreduje između stranaka radi sporazumnog namirenja izvršnog poverioca. Pozitivni efekti preduzetništva u javno izvršiteljskoj profesiji je i dostupnost, odnosno mogućnost direktnog kontakta sa postupajućim javnim izvršiteljem, njegovim zamenikom ili pomoćnikom. Ovakva  praksa nije postojala ili je retko bila moguća sa izvršnim sudijom u vremenu kada je sud sprovodio izvršenja. Strankama je omogućen uvid u predmet, pružaju  se objašnjenja za preduzete radnje, prihvataju se predlozi stranaka za način sprovođenja ili ograničenja izvršenja na određenom predmetu i sredstvu izvršenja, omogućava se plaćanje obaveze u ratama i drugo.

Dakle, komunikacija sa javnim izvršiteljem, ukoliko je prihvaćena od obe stranke u postupku, sa sigurnošću dovodi do okončanja postupka na najpovoljniji način za sve (ruka ruci).

Završna  razmatranja

Javni izvršitelji su nesporno doprineli većoj disciplini privrede i građana u  izmirenju obaveza, značajno povećali naplatu dugovanja kod svih pravnih lica i dokazali u praksi da se pokrenuti izvršni postupci mogu okončati u razumnom roku.

Javni izvršitelj je profesionalno odgovorno lice koje, zajedno sa sudom, advokaturom i javnim beležništvom, čini važan i nezaobilazan segment pravnog poretka u našoj zemlji.

Sudeći po svemu navedenom, može se reći da javni izvršitelj, ipak, nije bauk!