Stvaranje vrednosti u rizičnim okolnostima i najefikasnija preventiva iz ugla javnog izvršitelja

• Kultura stvaranja vrednosti u rizičnim okolnostima. Da li je to posao lidera ili svih zaposlenih?

Biti spreman za promene-bazična je kultura današnjice.

Kultura stvaranja vrednosti u rizičnim okolnostima, kada je u pitanju pravosuđe, u velikoj meri zavisna je od geo političkih dešavanja, kao i regulative koje se nameću našoj zemlji u postupku pridruživanja EU. Moć javnog izvršitelja, kao preduzetnika, direktno je zavisna od ove zakonske i podzakonske regulative, te nema mnogo prostora za implementaciju sopstvenih rešenja.  

Kada govorimo o rizičnim okolnostima, mišljenja sam da je pogled na iste zavistan u odnosu na poziciju koju određeno lice zauzima u radnom okruženju. Kada govorimo već o javnoizvršiteljskoj profesiji, i sam rad u kancelariji javnog izvršitelja, po mnogima, je već rizična okolnost. Negativna medijska slika, kao i opšte neprihvatanje da je sprovođenje izvršenja u nadležnosti pravnika, kao preduzetnika, mnogima je i dalje neprihvatljiva i nakon 13 godina rada od uvođenja javnih izvršitelja u pravosudni sistem Republike Srbije.

Uvođenje ove profesije smanjilo je rizik nenaplativosti sudskih odluka, dok je izostala analiza rezultata rada javnih izvršitelja. Definisanje ključnih pokazatelja performansi rada u izvršnoj materiji po standardizovanim metrikama i transparetnost rezultata smanjiće i rizik nepoverenja u rad ove profesije.

Proaktivan pristup javnog izvršitelja čini i stav da su rizici sastavni deo poslovanja, čime se i lakše prihvataju promene

• Preventivna uloga poverioca iz iskustva javnog izvršitelja

Dobro je imati menicu kao obezbeđenje posla. Prigovori na rešenje o izvršenju koje se zasniva na menici, kao verodostojnoj ispravi, ne zadržavaju sprovođenje izvršenja, a ličnom menicom dužnika odgovornost se proširuje na celokupnu imovinu osnivača/vlasnika dužnika.

Da li je popularna mera uzimanja menica?  Da, menica danas ulazi u redovne tokove poslovanja i više nije prisutan strah od greške u popunjavanju menice.

Potom, ugovarajte poslove pred javnim beležnikom u formi javno beležničkog zapisa. Javnobeležnički zapis je izvršna isprava, ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje.

Konačno, blagovremeno preduzimanje radnji može dovesti do uspeha u naplati.  preventiva je ključna u smanjenju posledica negativnih poslovnih aktivnosti. Konsultujte pravnu struku, Vaše advokate ili pravnike u pogledu obezbeđenja i imajte u vidu da javni izvršitelj kao jednu od nadležnosti ima i pokušaj da dovede do sporazumnog rešenja odnosa između poverioca i dužnika – posreduje u dogovoru sa nižim iznosom naknade za rad nego da se redovno vodi izvršni postupak.

• Šta poverioci mogu preventivno prilikom ugovaranja posla da preduzmu?

Dobro je imati menicu kao obezbeđenje posla. Prigovori na rešenje o izvršenju koje se zasniva na menici, kao verodostojnoj ispravi, ne zadržavaju sprovođenje izvršenja, a ličnom menicom dužnika odgovornost se proširuje na celokupnu imovinu osnivača/vlasnika dužnika.

Da li je popularna mera uzimanja menica? Da, menica danas ulazi u redovne tokove poslovanja i više nije prisutan strah od greške u popunjavanju menice.

Potom, ugovarajte poslove pred javnim beležnikom u formi javno beležničkog zapisa. Javnobeležnički zapis je izvršna isprava, ako je u njemu utvrđena određena obaveza na činidbu o kojoj se stranke mogu sporazumeti i ako sadrži izričitu izjavu obavezanog lica o tome da se na osnovu te isprave može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje.

Konačno, blagovremeno preduzimanje radnji može dovesti do uspeha u naplati.  preventiva je ključna u smanjenju posledica negativnih poslovnih aktivnosti. Konsultujte pravnu struku, Vaše advokate ili pravnike u pogledu obezbeđenja i imajte u vidu da javni izvršitelj kao jednu od nadležnosti ima i pokušaj da dovede do sporazumnog rešenja odnosa između poverioca i dužnika – posreduje u dogovoru sa nižim iznosom naknade za rad nego da se redovno vodi izvršni postupak.

• „Šta-ako momenat“ u 2025. godini Vas najviše plaši?

„Čovek ne može da otkrije novi okean ako nema hrabrosti da izgubi iz vida obalu.” Andre Žid

Prethodna izreka podsticajno deluje na prihvatanje izazova i promena kao sastavni deo naših života.

Međutim, plaše me brza zakonska rešenja bez prethodne dublje analize realnih potreba, kao i moguće prilagodljivosti takvih rešenja u postojeće pravne okvire.  Težnja prepisivanju rešenja iz uporedne prakse, koja nisu primenjiva u našem okruženju, vode otvaranju novih sudskih postupaka usled pravnih praznina, neusaglašenosti sa drugim propisima i terminološki vrlo komplikovanim osnovnim pojmovima koji su bukvalno prevedeni sa drugih jezika. Prethodno navedeno otvara prostor izricanja novčanih kazni za propuste u radu u primeni zakona, koji su, ne samo nejasni, nego i ne postoje zauzeti jedinstveni stavovi za njihovu primenu.

Neujednačena praksa u kombinaciji sa stalnim izmenama propisa (opšta pravna nesigurnost), u atmosferi zastarelih procedura rada i alata sa kojima ili na kojima rade sudije, kao i ostalo administrativno osoblje i sudska uprava (IKT rešenja koja nisu jedinstvena i koja su razvijana iz različitih fondova) su ključan faktor za brigu.

Razvoj pravosuđa ne prati ubrzani razvoj ostalih delatnosti. Edukacije u ovoj oblasti i dalje se odnose samo na pitanja primene zakona, a ne idu u pravcu tehničke pismenosti kao i naprednih alata za rad (i dalje prisutna upotreba diktafona u sudu pri izradi odluka).

Konačno, tehnološke inovacije u ovoj oblasti prati konstantna nezainteresovanost samih korisnika.  Ponuđene različite baze podataka od značaja za rad pravosuđa nisu kompatibilne, niti centralizovane, čime se nepotrebno troše, ne samo ljudski, već i finansijski resursi tražeći dodatna robot rešenja ili API sisteme u povezivanju upotrebljivosti podatka. Forsiranje upotrebe AI tehnologija u pravnom životu preuranjeno je bez prethodnog „opismenjavanja“ korisnika i obezbeđenja normalnih tehničkih uslova za rad sudstva.