Svaku investiciju treba sagledati u nekoliko koraka

Svaku investiciju prati određena stopa rizika od prevare. Šta investitori treba da znaju o tome?

Svaka investicija sa sobom nosi rizik da ne bude uspešna, odnosno da prinos (zarada) ne bude u skladu sa očekivanjima investitora. Ova situacija je sasvim uobičajena i možemo je nazvati tržišnim rizikom. Međutim, rizik od prevare je nešto drugo – prevara predstavlja namerno obmanjivanje jedne ili više osoba u svrhu sticanja imovinske koristi, i kao takva predstavlja krivično delo. Rizik od prevare se sastoji od dve komponente – pretnji od prevara koje postoje u našem okruženju i naše ranjivosti da budemo obmanuti.

Kako bi ublažili pretnju od prevare, različiti regulatorni organi propisuju određene uslove da biste se bavili delatnošću koja je povezana sa investicijama – na primer, naš tim je morao da dobije dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti pre nego što smo osnovali Društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima Capital Partners. Pored toga, pre nego što ponudimo našim klijentima da investiraju u naše investicione fondove, moramo da utvrdimo njihovo znanje i iskustvo iz oblasti investiranja, kao i da napravimo Izveštaj o primerenosti investicije za tog konkretnog klijenta, u kome konstatujemo da li je određena investicija za njega primerena ili ne.

Sa druge strane, investitori se štite od prevare tako što smanjuju ranjivost da budu prevareni, a najbolji način za to je sticanje znanja iz oblasti investiranja.

Da bi prevara mogla da uspe, ona se obično bazira na obećanju da će se sigurno zaraditi, a da se pri tome ništa ne rizikuje! Svaki investitor mora da zna da veća očekivana stopa prinosa UVEK ide zajedno sa povećanim rizikom – ako naučite ovu najvažniju lekciju iz investiranja, onda će rizik od prevare biti puno manji.

Da li ste nekad bili predmet prevare i ako možete da podelite sa nama to iskustvo?

Verujem da je svako od nas bio u situaciji da mu se nudi vrlo primamljiva investiciona prilika, te da je posumnjao da je u pitanju prevara. U okruženju gde je vrednost kripto valuta značajno rasla, meni je jedna strana kompanija predložila da uložim sredstva kod njih, da će oni kupiti tzv. alternativne coin-e za koje garantuju dvocifrenu stopu rasta na mesečnom nivou, i pokazali su mi njihove performanse za prethodnih par meseci. Kako smo mi imali iskustvo sa piramidalnim shemama (poput štednje kod Jezde i Dafine), ja sam lako prepoznao da je u pitanju prevara i zahvalio sam se na ponudi. Nažalost, naknadno sam saznao da je nekoliko ljudi iz Beograda ipak investiralo novac u ovaj riskantni poduhvat i da su najveći deo novca izgubili.

I da još jednom naglasim, ako vam neko nudi dvocifrenu stopu prinosa, pa čak i na godišnjem nivou, obavezno se konsultujte sa investicionim savetnikom. Verovali ili ne, ova profesija postoji i u Srbiji, licence izdaje Komisija za hartije od vrednosti i na svom sajtu ima javno objavljenu listu (u Srbiji postoji oko 200 licenciranih investicionih savetnika i portfolio menadžera, ali se njihove usluge ne koriste u odgovarajućem obimu).

Da li i kako kontrolišete emocije i strast od brze zarade ili većeg prinosa prilikom investiranja? Da li se sa protekom godina vaš investicioni profil menjao?

Postoje dva Vladimira kada je u pitanju investiranje. Prvi je kada donosim investicione odluke za svoj račun, i tu je sasvim u redu nekada uključiti emocije, ne samo radi veće zarade, već i zbog određenih drugih razloga – na primer, ja ulažem u svaku crowdinvesting kampanju kako bih podržao razvoj naših malih preduzeća, i tu ne razmišljam puno o tome koliko je neka investicija rizična. Slično razmišljam i kada ulažem u startap kompanije kao poslovni anđeo.

Sa druge strane, kada su u pitanju investicione odluke za naš VC fond Omorika Ventures, tu se dužna pažnja poklanja svakom detalju i svakoj vrsti rizika. Pored toga, puno se rizika prepozna kada se odluke donose kolektivno, u okviru Investicionog odbora.

Sa većim iskustvom naravno da se neki rizici brže prepoznaju, ali se nikada ne treba oslanjati na iskustvo i „osećaj“, već svaku investiciju treba detaljno sagledati u nekoliko scenarija – najboljem, onom koji svi priželjkujemo, ali i najgorem, koji takođe nekada može da nastupi.

Evolucijom startap kulture kreiraju se i novi modeli investiranja, ali i prevara. Budući da oko 90% startapova ne doživi željeni uspeh, kako prepoznati one koji imaju realne šanse za uspeh?

Šanse za uspeh značajno rastu kada startap kompanije postaju zrelije, tj. prelaze u fazu kada počnu sa generisanjem prihoda. U fazi ideje vrlo je teško prepoznati startap koji će napraviti uspeh, pa su i statistike takve kakve ste napomenuli.

Upravo iz tih razloga, Omorika Ventures ulaže u startap kompanije kada već imaju nekoliko klijenata koji plaćaju za korišćenje njihovog proizvoda, i deo procesa analize posvećujemo i razgovorima sa tim klijentima.

Pored toga, važno nam je da tim u koji investiramo ima multidisciplinarne veštine – iako se skalabilnost svakog startapa zasniva na tehnologiji, ono što nikada ne zaboravimo jeste da proverimo da li osnivači imaju dovoljno znanja iz oblasti prodaje, upravljanja finansijama, vođenja organizacije itd.

Na kraju, rizikom upravljamo tako što najčešće koinvestiramo sa drugim investitorima, pa verujemo da su rizici manji ako su i drugi investitori uvereni da startap ima šanse za uspeh.