Udruženje banaka priprema treći Bankarski samit – Mesto gde razgovara finansijski sektor

U mesecima godišnjih odmora, uveliko traje i priprema važnih događaja za Udruženje banaka, kao i za bankarski sistem Srbije. Udruženje banaka Srbije za 3. decembar zakazalo je treći Bankarski samit u Beogradu, koji je postao redovni susret prijatelja.

Na prošlom samitu, izražavajući nadu da će skup postati tradicionalan, guverner NBS Jorgovanka Tabaković poželela je „da bude ne samo obaveza da se sretnemo, već da zaista iz naših susreta proistekne još veća bliskost, da otvoreno razgovaramo o problemima i zajednički ih rešavamo“.

Kako teku pripreme i šta možemo očekivati u trećem izdanju Samita, pitamo Marinu Kostadinović, rukovodioca Službe za marketing i odnose s javnošću Udruženja banaka Srbije.

• Pripreme za sledeći Bankarski samit počinju praktično prvog dana po završetku prethodnog. Reč je o takvom događaju, o visokom nivou zvanica iz centralnih banaka, državne uprave i finansijskog sektora, da njihovo vreme treba rezervisati i po godinu dana unapred. Ono što ćemo svakako videti u decembru to je Panel guvernera, razgovor vodećih ljudi centralnih banaka zemalja zapadnog Balkana, po kojem je naš događaj postao prepoznatljiv. Naša tema uvek je stanje u finansijskom sektoru odnosno u bankarstvu regiona, čemu ćemo posvetiti jedan od glavnih panela. Uvek predstavljamo i najvažnije globalne trendove preko nekog od govornika iz Evropske Unije i sveta. Veoma nam je važno i što smo otvoreni za medije, kojima ćemo ponuditi sagovornike koje retko mogu da pronađu na jednom mestu, a Bankarski samit ih tradicionalno okuplja.

Posle dva održana Bankarska samita da li je Udruženje kao organizator zadovoljno rezultatima koje ste postigli?

• Da bismo ocenili koliko smo bili uspešni moramo se vratiti na cilj sa kojim je ovaj događaj pokrenut. Već neko vreme u razgovorima sa svim bankama u Srbiji, sa Narodnom bankom koja nam je regulator, ali i neko s kim blisko sarađujemo, uočavamo sličnost izazova sa kojima se susreće finansijski sektor u celom regionu. Nekada su ti problemi isti, nekada je reč o tome da neko kroz istu situaciju prošao ranije i to iskustvo može da podeli sa drugima. I upravo to smo postigli. Bankarski samit je mesto gde se sreću i razgovaraju lideri finansijskog sektora i zajedno traže rešenje problema koje uočavaju. Mi kao organizator moramo biti zadovoljni, a još važnije je što su zadovoljni učesnici i gosti Samita.

Bankarski samit ne usvaja formalne zaključke, ali ono što čujemo na ovom skupu važan je signal za kretanja u monetarnoj i fiskalnoj politici regiona. Šta je najvažnije što smo saznali na prethodnom drugom Bankarskom samitu?

• Iako Samit ne usvaja formalni dokument, važna je činjenica da on okuplja ključne ljude iz bankarstva, finansijskog sektora, kao i predstavnike države. Ono što čujemo na Samitu do sada se pokazalo kao vrlo precizna projekcija zbivanja u ovoj oblasti. Na drugom Bankarskom samitu čuli smo od predstavnika svih centralnih banaka da je neizvesnost gotovo jedina konstanta u ekonomskim zbivanjima, ponajviše zbog globalnih zbivanja. U Srbiji je monetarna politika, zajedno sa politikom Vlade Srbije, učinila da se zaustavi inflacija i dovede u granice cilja, ali upravo zbog prethodnog zaključka monetarne vlasti su najavile oprez u opuštanju politike kamatnih stopa. I svedočimo da je takva politika upravo na delu.

Iza organizacije ovog velikog i važnog događaja stoji tim Udruženja banaka Srbije. Šta je ono što se događaja iza scene, o čemu javnost malo zna: kakvi su utisci vas kao organizatora, a kakvi izazovi na koje nailazite?

• Najveći utisak je sigurno visoki respekt koji je Bankarski samit stvorio od samog početka. Nema institucije koja nije spremna da se pojavi na našem događaju. One uvažavaju činjenicu da je Udruženje strukovna institucija banaka sa tradicijom dužom od jednog veka, uvek u odbrani interesa banaka i unapređenja bankarskog sektora. Kad govorimo o izazovima, mislim da najveći izazov postavljamo sami sebi, smatrajući da svaki sledeći Samit treba da bude kvalitetniji od prethodnog. Do sada smo u tome uspevali, a 3. decembar 2025. je prilika da zajedno proverimo da li smo ovu tradiciju nastavili.