Upoznajte svoj lanac snabdevanja
Direktive Evropske unije koje se odnose na poštovanje ESG standarda
U današnjem globalnom poslovnom okruženju razumevanje važnosti lanca snabdevanja je od posebnog značaja sa aspekta ESG standarda (zaštita životne sredine, društveni i upravljački standardi), naročito kada govorimo o poštovanju ljudskih prava. S tim u vezi, Evropska unija (EU) preduzima odlučne korake u borbi protiv prinudnog rada, uključujući rad dece, usvajanjem strogih propisa usmerenih na zabranu proizvoda koji su proizvedeni prinudnim radom. Ovo nadopunjuje postojeće zakonodavne okvire i naglašava posvećenost EU poštovanju ljudskih prava i zaštiti prava radnika. Očekuje se da će zabrana proizvoda koji su proizvedeni prinudnim radom značajno doprineti međunarodnim naporima da se iskoreni takva praksa i zaštite prava radnika i dece. Potrošači će imati koristi od sticanja većeg poverenja u etički izvor robe koju kupuju, znajući da je proizvedena uz puno poštovanje ljudskih prava. Za kompanije, poštovanje ovih propisa ne samo da podstiče društvenu održivost već i povećava poverenje javnosti, kao i kredibilitet među potrošačima.
Dodatno, EU je u procesu usvajanja Direktive o dužnoj analizi korporativne održivosti (CSDDD), koja će proširiti slične obaveze na sve članice EU kada bude implementirana.
Cilj direktive je usklađivanje standarda i pojačavanje potrebe da kompanije prioritet daju odgovornom upravljanju lancima snabdevanja.
Prepoznajući kompanije kao ključne igrače u oblikovanju održive ekonomije i društva, predlog ove Direktive nalaže kompanijama da identifikuju i, ako je potrebno, spreče, prekinu ili ublaže štetne uticaje svog poslovanja na ljudska prava (npr. prinudni rad i rad dece) i životnu sredinu (npr. zagađenje i iscrpljivanje biodiverziteta). Po usvajaju ove Direktive, nove obaveze na kompanije iz EU pojačaće kontrolu uticaja na ljudska prava i životnu sredinu u svim lancima snabdevanja koji snabdevaju tržište EU. Iako većina subjekata izvan EU nije direktno podvrgnuta ovim obavezama, od njih će se tražiti da dostave informacije svojim partnerima iz EU kako bi pokazali da se pridržavaju principa „dužne pažnje“ koji se tiču ovih štetnih uticaja, zajedno sa uticajem mera za njihovo ublažavanje. Dobavljači će morati da dostave dodatne detalje u skladu sa novoosmišljenim mehanizmima izveštavanja koji su navedeni u predlogu CSDDD.
Ovaj fokus na socijalni aspekt ESG kriterijuma, dodatno je pojačan uvođenjem Nemačkog zakona o lancu snabdevanja (German Supply Chain Act), koji je na snazi već godinu dana. Ova zakonodavna regulativa stavlja obaveze na nemačke kompanije, što utiče na njihove prakse u lancima snabdevanja. Kao posledica, srpske kompanije koje sarađuju s njima moraju da se prilagode propisima Nemačkog Zakona kako bi osigurale usklađenost i održale etičke standarde u svojim lancima snabdevanja.
Šta primena Nemačkog Zakona znači za preduzeća u Srbiji?
Nemački Zakon se primenjuje na sve kompanije koje u Nemačkoj zapošljavaju najmanje 1.000 zaposlenih. S obzirom da kompanije obuhvaćene ovim zakonom moraju da analiziraju rizike u vezi sa poštovanjem ljudskih prava i zaštitom životne sredine u svojim lancima snabdevanja, bez obzira na to da li proizvode robu ili pružaju usluge, Zakon će imati implikacije kako za njih same, tako i za njihove direktne i indirektne dobavljače koji čine deo tih lanaca snabdevanja.
Pravni standardi koje Nemački Zakon reguliše i štiti jasno su definisani i obuhvataju, na primer: zabranu prinudnog rada i rada dece; zanemarivanje bezbednosti i zdravlja na radu; uskraćivanje adekvatne zarade; proizvodnju proizvoda s dodatkom žive, korišćenje žive i tretman otpada žive u skladu s Minamata konvencijom o živi; proizvodnju i upotrebu hemikalija u skladu s Konvencijom o postojanim organskim zagađivačima (POPs ili Stokholmska konvencija); izvoz i uvoz određenih opasnih otpada u skladu s Bazelskom konvencijom o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovom odlaganju; itd.
Centralni element ovog zakona je obaveza nemačkih kompanija da mere koje propisuje ovaj zakon, pored implementiranja u svoje poslovanje, primene i u odnosu na njihove dobavljače u svom lancu snabdevanja.
Novčane kazne na nemačke kompanije mogu iznositi i do osam miliona evra, u zavisnosti od prirode i težine prekršaja, dok kompanije sa prosečnim godišnjim prometom većim od 400 miliona evra mogu biti kažnjene novčanom kaznom do 2 procenta svog godišnjeg prometa.
S obzirom na dvostruki značaj Nemačke za srpsku privredu – kao izvor stranih investicija i jednu od vodećih destinacija za izvoz, srpske kompanije koje su pod kontrolom nemačkih entiteta ili izvoze u Nemačku ne smeju zanemariti Nemački Zakon. Kompanije iz Srbije koje posluju sa nemačkim partnerima i izvoze u Nemačku suočiće se sa novim odredbama u svojim ugovorima o snabdevanju, koje bi trebalo pažljivo ispitati i pregovarati o njima. Takođe, ove kompanije bi trebalo da budu svesne mogućnosti da njihovo poslovanje bude podvrgnuto nadzoru nemačkih kompanija radi provere poštovanja ljudskih prava i standarda zaštite životne sredine.
Prilagođavanje regulatornim zahtevima koje ubrzano donosi Evropska unija, ne samo da obezbeđuje usklađenost već i jača društvenu održivost i poverenje među potrošačima. One kompanije koje brzo prepoznaju važnost uvođenja odgovarajućih mera biće u značajno boljoj poziciji da ostvare uspeh i dugoročno budu lideri u oblasti održivog poslovanja.