Veštačka inteligencija vs. tradicionalna marketinška strategija
Današnji marketing je neophodan za uspeh organizacije u dinamičnom komercijalnom okruženju. Od kada je digitalna revolucija fundamentalno promenila način na koji preduzeća komuniciraju sa svojim kupcima, veštačka inteligencija (AI) se pojavila kao moćan instrument za uspešnu komercijalizaciju. Preduzeća koja koriste taktike zasnovane na AI mogu povećati svoju sposobnost predviđanja ponašanja kupaca, modifikovanja marketinških napora i maksimiziranja rezultata korišćenjem automatizacije, prediktivnog mašinskog učenja i automatizovane analize podataka.
Međutim, tradicionalni marketinški pristup je i dalje podjednako koristan u brojnim oblastima Tradicionalni marketing koristi alate za masovni marketing, uključujući štampane oglase, bilborde i radio i kablovske oglase kako bi povećao vidljivost potrošača i izgradio dugotrajne odnose sa brendom. Ali sa porastom AI, pitanje je da li će strategije AI u odnosu na tradicionalne marketinške strategije biti efikasnije. Debata o marketingu AI u odnosu na tradicionalni marketing ističe pomak ka strategijama zasnovanim na podacima koje poboljšavaju personalizaciju i angažovanje kupaca.
Jedna od najvećih prednosti marketinga zasnovanog na veštačkoj inteligenciji je to što može da filtrira ogromne količine podataka u realnom vremenu. Analizom ponašanja kupaca, preferencija i obrazaca kupovine, veštačka inteligencija može da proizvede visoko personalizovan sadržaj i preporuke. Personalizacija podstiče angažovanje, poboljšava stope konverzije i usavršava iskustva kupaca. Kako se personalizacija zasnovana na veštačkoj inteligenciji razlikuje od tradicionalnih marketinških strategija? Veštačka inteligencija koristi podatke za kreiranje hiper-ciljanih poruka koje rezonuju sa individualnim preferencijama potrošača. Na primer, algoritmi veštačke inteligencije imaju mogućnost segmentiranja publike na osnovu interesovanja, istorije pregledanja i demografskih podataka, tako da marketinški stručnjaci mogu ciljati visoko personalizovanim oglasima koji se dopadaju pojedinačnim segmentima potrošača.
Tradicionalni marketing, s druge strane, oslanja se na prosečan stil. Tehnike masovnog oglašavanja, kao što su televizijske reklame, kao i štampani oglasi, dopiru do što većeg broja ljudi, a da se čak ne uzimaju u obzir individualni ukusi. Iako su ove metode bile važne za stvaranje svesti o brendu, one su manje prilagođene nego što današnji potrošači očekuju. Sa sve popularnijim digitalnim kanalima i zahtevima potrošača koji zahtevaju sadržaj usmereniji na korisnike, takvi brendovi odvojeni od novijih metoda mogu izgubiti prednost napredne tehnologije koja im je potrebna.
Druga značajna varijacija je merljivost. Marketing zasnovan na veštačkoj inteligenciji stvara analitiku i podatke u realnom vremenu, što omogućava preduzećima da precizno prate učinak kampanje. “Click-through”, stopa angažovanja i interakcija sa kupcima su neki od onih koji se mogu pratiti u realnom vremenu, tako da brend može donositi odluke zasnovane na činjenicama, a zatim vršiti fino podešavanje kampanje u realnom vremenu. Ove vrste konvencionalnih marketinških kampanja oslanjaju se na procenjeni doseg i indirektne povratne informacije i stoga je izuzetno teško izračunati uticaj, a bilo bi izuzetno teško fino podesiti kampanje u realnom vremenu. Po čemu se personalizacija vođena veštačkom inteligencijom razlikuje od tradicionalnih marketinških strategija? Omogućava prilagođavanja u realnom vremenu na osnovu ponašanja potrošača, čineći kampanje relevantnijim i efikasnijim.
Sa kontinuiranim rastom tehnologije, tako će se razvijati i veštačka inteligencija u marketingu. Oni koji koriste strategije zasnovane na veštačkoj inteligenciji biće trendseteri pružanjem prilagođenijeg sadržaja, poboljšanim korisničkim iskustvom i efikasnijim marketingom u celini. Iako su zastarele taktike i dalje deo izgradnje prisustva brenda, marketing sutrašnjice se zasniva na korišćenju podataka, automatizacije i uvida zasnovanih na veštačkoj inteligenciji kako bi se povezao sa pojedincima na dubljem nivou.
Konvencionalni marketing opisuje proverene strategije oglašavanja i promocije koje se koriste već dugi niz godina. Ove taktike se fokusiraju na masovne medije i često podrazumevaju jednosmerni kanal komunikacije između brenda i kupca. Važne karakteristike uključuju:
Masovna publika: Kroz različite medije, uključujući štampu, radio, televiziju i spoljašnje oglašavanje, tradicionalni marketing nastoji da dopre do brojnih ljudi i na taj način može značajno povećati prepoznatljivost brenda.
Prepoznatljivost brenda: Glavni cilj je navesti potencijalne kupce da prepoznaju i budu svesni brenda ili proizvoda. Cilj reklama je da ostave utisak, a to često čine korišćenjem narativne i emocionalne privlačnosti.
Ograničeno ciljanje: Često ne može uspešno ciljati određene demografske grupe, što rezultira porukom koja je preširoka. Korišćenjem generatora idealnog profila kupca, kompanije mogu efikasnije precizirati svoju ciljnu publiku nego tradicionalne marketinške metode, osiguravajući da marketinški napori dosegnu najrelevantnije i najvrednije potencijalne klijente.
U mnogim sektorima, veštačka inteligencija naspram tradicionalnog marketinga ostaje važna čak i sa porastom digitalnih platformi, posebno kada je u pitanju uspostavljanje autoriteta brenda i poverenja. Da bi imala snažno lokalno prisustvo i angažovala se sa svojim zajednicama, na primer, preduzeća u sektorima nekretnina, automobilske industrije i zdravstva često se oslanjaju na tehnike veštačke inteligencije naspram tradicionalnih marketinških tehnika. Veštačka inteligencija naspram marketinških strategija ilustruje transformativni uticaj veštačke inteligencije na način na koji preduzeća angažuju i razumeju svoje kupce.
Izvor: m1-project