Zelena energija nije više alternativa nego nova realnost
Često dobijamo pitanja o stanju u sektoru obnovljivih izvora energije u Srbiji, ispunjavanju ciljeva iz nacionalnih planova i strategija i generalno o statusu energetske tranzicije. I dok smo do nedavno govorili da zelena energija nije više alternativa nego nova realnost i budućnost, da je to proces koji je počeo i nikoga ne može zaustaviti, neki novi vetrovi pokazuju da je stanje u našem sektoru onakvo kakvi su i obnovljivi izvori energije – varijabilni.
Statistika i matematika kažu da u Srbiji trenutno imamo oko 800 MW solarnih elektrana i vetroparkova priključnih na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije. Do kraja godine, uz priključenja novih vetroelektrana, Srbija bi trebalo da dostigne 1 GW vetroelektrana i solarnih elektrana na mreži. Skromna cifra za 15 godina intezivnog razvoja vetroelektrana, odnosno tačno deceniju otkako je krenula izgradnja prvog vetroparka u Srbiji.
Prema Integrisanom nacionalnom klimatskom i energetskom planu Srbija bi do 2030. godine trebalo da izgradi 3,5 GW novih vetroelektrana i solarnih parkova kako bi dostigla cilj od 45 posto obnovljivih izvora energije. Ako smo za 10 godina izgradili 1 GW, da li je moguće da u narednih pet izgradimo dva i po puta više.
Projekata ima, sa građevinskim dozvolama, kao i onih u razvoju. Da li ima novca za finansiranje izgradnje? Bankari kažu: zavisi ko pita. Za ozbiljne investitore koji su se već dokazali izgradnjom ne samo u Srbiji, već i na globalnom nivou, finansiranje nije problem. Ipak, čini se da su oni, iako sigurni kao novi megavati na mreži i poreski obveznici, trenutno na klupi za rezervne igrače.
Aukcije su najsigurnija opcija za nove projekte. Bez obzira na niske otkupne cene ugovor na 15 godina uz mogućnost aukcijske premije predstavlja najpouzdaniji model za investitore i finansijere bez obzira da li su u pitanju komercijalne banke ili međunarodne finansijske institucije. Kakve rezultate su dale prve aukcije? Rezultatski dobre sa niskom otkupnom cenom koja u prilogu ide Elektroprivredi Srbije. Realizacija sporija od očekivane. Samo jedna vetroelektrana je izgrađena i puštena u operativni rad, dve se nalaze u izgradnji, dok najveći projekat još uvek nema gradilište. Pobednici drugih aukcija ne počinju još izgradnju, ne objavljuju potpisane ugovore o nabavci vetrogeneratora, niti slave finansijske aranžmane. I dalje nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije. Konačno, nema naznake kada će biti održan treći krug aukcija, iako bi po trogodišnjem aukcijskom planu to trebalo da se dogodi u najskorijoj budućnosti. Dodatno, dogodilo se nesto neočekivano što će usporiti projekte u ranoj fazi razvoja i obeshrabriti nove investitore. Izmenama Uredbe za godinu dana je odložen proces izrade Studije priključenja za sve nove projekte, tako da će novi projekti tek u julu sledeće godine dobiti šansu za svoje mesto na prenosnom sistemu električne energije.
Kada sve to saberemo i oduzmemo nedovoljnu informisanost o statusu razvoja i izgradnje 1 GW solarnih elektrana, postaje upitno da li ćemo do 2030. godine imati novih 3,5 GW solarnih elektrana i vetroparkova, odnosno da li ćemo ispuniti ciljeve koje smo u nacionalnim dokumentima postavili. Valja napomenuti da su se države učesnice COP 28 u Dubaiju obavezale na trostruko povećanje globalnog kapaciteta obnovljive energije, što iznosi najmanje 11000 GW do 2030. godine.
Ipak, postoje pozitivnici pomaci u energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji. Ukupan broj kupaca proizvođača premašio je kapacitet od 100 MW što ukazuje da su građani i privreda prepoznali potencijal solarne energije na svojim krovovima. Takođe, trenutno je na mreži nešto više od 172 MW solarnih elektrana, što je pomak u odnosu na prethodne godine. Dok iščekujemo puštanje u probni rad EPS-ovu vetroelektranu Kostolac snage 66 MW, na mreži se nalazi ukupno 607 MW vetroenergije. Elektroprivreda Srbije je poslednjih godina intenzivno ulagao i u sektor hidroenergije, čime je značajno doprineo stabilnosti elektroenergetskog sistema. Trenutno je na mreži nešto više od 3 GW instalisane snage iz hidroelektrana, pri čemu najveći deo čine Đerdap I i Đerdap II, kao ključni stubovi domaće proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Od ostalih izvora obnovljive energije, na mreži je sada 48,7 MW kapaciteta biogasnih postrojenja i samo 2,4 MW instalisane snage biomase. Još uvek čekamo da zaživi koncept aktivnog kupca koji je predviđen izmenama Zakona o energetici prošle godine.
Valja pomenuti i elektromobilnost – porasla je prodaja električnih i hibridnih vozila što ukazuje na ubrzanje dekarbonizacije saobraćaja. Budžet Ministarstva zaštite životne sredine za podsticaje za kupovinu električnih vozila potrošen je pre roka. Ipak, posle vrlo kratke pause i apela automobilske industrije pronađena su dodatna sredstva, te se građani i privredna društva mogu javiti za podsticaj od 5000 evra za kupovinu električnog vozila.
Sve u svemu, energetska tranzicija Srbije je kao i čitava država, u izmenjenom stanju u odnosu na prošlu godinu.
Ipak, verujemo da su dekarbonizacija i energetska tranzicija planetarno nazaustavljiv proces. O izazovima i rešenjima pričaćemo na konferenciji OIE SRBIJA 2025, koja će se održati 17. i 18. septembra u Vrdniku.