Lifestyle: Ubice iz potaje
Najčešći simptomi zbog kojih pacijenti odluče da se obrate lekaru su: bol (u grudima, glavi, leđima, stomaku, grlu…), osećaj gušenja, kašalj, mučnina, vrtoglavica. Svi ti simptomi i znaci su posledica nekog patološkog procesa koji se dešava u našem organizmu. Pregledom i adekvatnom dijagnostikom se u najvećem broju slučajeva otkrije njihov uzrok.
Međutim, postoje oboljenja u našem organizmu koja dugi niz godina ne ispoljavaju nikakvu simptomatologiju, a dovode do značajnog oštećenja vitalnih organa (srca, mozga, bubrega, krvnih sudova). Tu pre svega spadaju povišen krvni pritisak, povišene vrednosti masnoća u krvi i šećerna bolest . Iz tog razloga su ove bolesti nazvane tihim ubicama.
Srbija je među vodećim zemljama po broju pacijenata preminulih od bolesti srca i krvnih sudova KVB (od svih uzroka smrti od nezaraznih bolesti, kardiovaskularne bolesti su zastupljena sa 56%), a HT, DM i HLP su vodeći uzroci razvoja kardiovaskularnih bolesti.
Hipertenzija se definiše kao vrednost pritiska preko 140/90 mmHg, i takva vrednost, ukoliko se održava, zahteva medikamentno lečenje. Ciljni organi koje visoke vrednosti pritiska oštećuju su srce, krvni sudovi, bubrezi, mozak, oči. Može doći do popuštanja srca, angine pektoris, infarkta srca, do moždanog udara, može dovesti do oštećenja funkcije bubrega, a na krvne sudove deluje tako što dovodi do proširenja i oštećenja perifernih krvnih sudova. Treba istaći da su sva ova oštećenja direktno srazmerna vrednostima krvnog pritiska. Nažalost, kada je dijagnostika visokog krvnog pritiska u pitanju, važi pravilo polovina: da je polovina pacijenata nedijagnostikovano, od onih koji su dijagnostikovani, polovina se ne leči, a od onih koji se leče, samo polovina leči se pravilno i dostiže ciljne vrednosti, između 10% i 30%. Dijagnoza hipertenzije se postavlja na osnovu 2 uzastopna merenja u ordinaciji i najmanje dve posete lekaru, mereno na obe ruke. Takođe se za postavljanje dijagnoze koristi i ambulantno 24-časovno merenje krvnog pritiska (HOLTER pritiska). Značajno je kada postoje razlike između pritiska merenog u ordinaciji i u kućnim uslovima, zatim kod procena „dipping“ statusa (fiziološko sniženje pritiska u toku noći), procene varijacija krvnog pritiska i otkrivanje maskirne hipertenzije. Kada se u ambulantnim uslovima mere normalne vrednosti, a kod kuće ili na poslu povišene vrednosti krvnog pritiska, taj fenomen je označen kao „maskirna hipertenzija“ i suprotan je „hipertenziji belog mantila“. Ovi pacijenti imaju povišen kardiovaskularni rizik.
Osnovni ciljevi antihipertenzivne terapije su: redukcija oboljevanja i umiranja od srčano-sudovnih i bubrežnih bolesti. Ciljna vrednost arterijskog pritiska je: <140/90 mmHg. Kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti ili su preležali srčani ili moždani udar, ciljna vrednost arterijskog pritiska je još niža: <130/85 mmHg. Kod starijih od 60 godina, ciljna vrednost arterijskog pritiska je: sistolni pritisak <150 mmHg. Neophodno je lečenje svih reverzibilnih faktora rizika i udruženih kliničkih stanja, pored redukcije visokog arterijskog pritiska (povećanih vrednosti masnoća u krvi, regulacija šećera u krvi, prestanak pušenja, fizička neaktivnost, gojaznost, redukcija soli u ishrani…). Pridržavanje propisane medikamentne terapije i redovne kontrole pritiska su od suštinskog značaja.
Hiperlipidemije
Holesterol je važan sastojak u našem organizmu i igra ključnu ulogu u mnogim biološkim procesima. On je sastavni deo svake ćelijske membrane, ulazi u sastav muških i ženskih polnih hormona, žučnih boja, te je važan za sintezu vitamina rastvorljivih u mastima – D, A i K. Vrednost ukupnog holesterola ne treba da pređe 5,2 mmol/l. Postoje dva tipa holesterola: LDL (do 3,4 mmol/l) (loš) holesterol i HDL (više od 1,0 mmol/l) (dobar) holesterol. LDL holesterol može se taložiti u zidovima krvnih sudova i dovesti do stvaranja plaka koji uzrokuje sužavanje krvnih sudova i smanjenje protoka krvi. To može dovesti do srčanih bolesti i moždanog udara. HDL holesterol pomaže uklanjanju LDL holesterola iz krvnih sudova i sprečava stvaranje plaka. Vrednost triglicerida ne treba da bude veća od 1,7 mmol/l; visok nivo triglicerida u krvi može povećati rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih zdravstvenih problema, kao što su masna jetra. Osim nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, prekomerne težine i pušenja, genetski faktori takođe mogu uticati na nivo holesterola i triglicerida u krvi.
HLP- ATEROSKLEROZA-INFARKT-ŠLOG!
Preporuke za lečenje hiperlipidemije se pre svega odnose na promenu načina života i preporučuje se kao prvi korak u lečenju povišenih nivoa lipida u krvi. Ovo uključuje promenu ishrane: smanjiti unos hrane bogate zasićenim mastima kao što su crveno meso, punomasni mlečni proizvodi i pržena hrana. Izbegavati trans masti koje se nalaze u prerađenoj hrani, brzoj hrani i grickalicama. Preporučuje se konzumiranje hrane bogate omega-3 masnim kiselinama koje može pomoći u smanjenju triglicerida. Takva hrana obuhvata masnu ribu (losos, skuša, tuna), lanene semenke, chia semenke i orašaste plodove. Hrana bogata rastvorljivim vlaknima može smanjiti apsorpciju holesterola u crevima: voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije) i orašasti plodovi. Redovna fizička aktivnost može pomoći u povećanju nivoa „dobrog“ HDL holesterola i smanjenju nivoa triglicerida. Gubitak viška kilograma ima pozitivan uticaj na nivoe holesterola i triglicerida. Od suplemenata se preporučuju oni koji sadrže ekstrakt crvenog pirinča (monakolin), koji je prirodni statin, i preparati koji sadrže omega-3 masne kiseline. Statini su osnova svake medikamentne terapije HLP.
Мellitus je hronično stanje koje se karakteriše visokim nivoima šećera (glukoze) u krvi. Vrednosti šećera preko 7 mmol/l ujutru, ili preko 11 mmol/l dva sata posle OGTT testa ili u bilo kom delu dana. Može nastati kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina (hormona koji reguliše nivo šećera u krvi) ili kada telo ne može efikasno koristiti insulin koji se proizvodi (insulinska rezistencija).
Postoje dva glavna tipa šećerne bolesti:
- Dijabetes tipa 1: autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem napada i uništava beta ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Kao rezultat toga, osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju redovno primati insulin putem injekcija ili pomoću insulinske pumpe.
- Dijabetes tipa 2: najčešći oblik dijabetesa, koji obično nastaje postepeno. Kod dijabetesa tipa 2, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ne koristi insulin efikasno. Ova vrsta dijabetesa često je povezana sa faktorima rizika kao što su prekomerna težina, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i nasledna predispozicija.
Ukoliko se ne leči, dijabetes može izazvati brojne komplikacije. Makrovaskularne komplikacije obuhvataju oštećenje velikih krvnih sudova (moždani udar), oštećenje krvnih sudova srca (infarkt srca, koronarna bolest), aterosklerozu, bolest perifernih krvnih sudova (periferna vaskularna bolest). Mikrovaskularne komplikacije uključuju dijabetično oštećenje mrežnjače oka (dijabetična retinopatija), dijabetično oštećenje bubrega i dijabetično oštećenje nerava. Takođe postoje i druge komplikacije, kao što su oštećenje mentalne funkcije, učestale infekcije kože, poremećaji funkcije organa za varenje, seksualne disfunkcije, poremećaj perifernog senzibiliteta, dijabetično stopalo i druge. Nema organa i tkiva u našem telu koje povišene vrednosti šećera u krvi ne oštećuju. Lečenje dijabetesa podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, medikamentnu terapiju, ali i regulaciju pritiska i regulaciju lipida u krvi.
HTA + DM + HLP – da li je u pitanju?
Ove tri bolesti su dugi niz godina asimptomatske i predstavljaju veliki dijagnostički i terapijski problem, pa je njihovo rano otkrivanje i pravovremeno, adekvatno lečenje od suštinskog značaja za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti. Najveći izazov za svakog lekara je kako uveriti pacijenta da, u odsustvu bilo kakve simptomatologije, kontinuirano uzima propisanu terapiju.
Preventivnim sistematskim pregledima mogu se ove bolesti na vreme otkriti i sprečiti oštećenje zdravlja.