Compliance – tema budućnosti
Iako svoju modernu formu dobija tek početkom XX veka, nakon velikih skandala u Sjedinjenim Američkim Državama, Compliance funkcija je nastala na mnogo starijim principima poštenog i odgovornog poslovanja, u skladu sa jasnim sistemom vrednosti i kulturom.
Zato nije pogrešno gledati na 10 Božijih zapovesti kao na jedan od prvih i, verovatno, najpoznatiji pravilnik ponašanja (eng. Code of Conduct) na svetu. S druge strane, bilo bi pretenciozno Isusa Hrista nazivati prvim Compliance profesionalcem, iako su neke od aktivnosti koje mu se pripisuju u opisu posla svakog Compliance profesionalca.
Tek hiljadama godina kasnije nastaju zakoni i druga pravila koja modernim državama služe za postavljanje pravila i propisivanje sankcija za njihovo nepoštovanje, a sa njima i poslovna funkcija koja ta pravila treba da prepozna, implementira i kotroliše usklađenost ponašanja u praksi. Ovakva aktivnost države se, po pravilu, javljala nakon velikih skandala, neodgovornog poslovanja i zanemarivanja interesa krajnjih potrošača.
Na početku XXI veka, svedoci smo da se isti model ponavlja, ali sa većim rizicima i manje vremena za reagovanje. Zato je uloga Compliance funkcije bitnija nego ikada pre, a razumevanje njene suštine i upotrebne vrednosti ključna za dalji razvoj, održivo i uspešno poslovanje svake kompanije.
Compliance je mera kojom možemo, sa dosta preciznosti, da merimo stepena razvoja kompanije, privrede, pa i društva u celini.
Ovaj stav se može obrazložiti na više načina, a onaj koji bih za ovu priliku izabrao da o njemu kažem nešto više je povezivanje pojma usklađenog poslovanja sa srodnim pojmovima – etikom i kulturom.
Kao glavna odrednica, usklađeno (compliance) poslovanje podrazumeva poštovanje zakonskog okvira u kom se posluje, ali i spoznaju i primenu viših načela koja proizlaze iz nepisanih pravila baziranih na određenom sistemu vrednosti, odnosno etičkim normama. Drugim rečima, nije dovoljno da kompanija posluje u skladu sa važećim zakonima, već da u svom poslovanju primenjuje viša načela etike i odgovornog poslovanja, kako bi zaštitila svoju reputaciju i poslovni rezultat.
Ovo, posebno u vreme ubrzanog tehnološkog razvoja i primene novih tehnologija u savremenom poslovanju, koje jednom rečiju zovemo digitalizacija. S jedne strane, ovakav razvoj doprinosi optimizaciji procesa, obezbeđuje bolje korisničko iskustvo, veću dostupnost usluga i proizvoda, dok sa druge strane otvara nove rizike ili pojačava postojeće, od kojih su mnogi posledica kaskanja regulative za stvarnošću, odnosno činjenica da regulatori gube trku sa ubrzanim ravojem savremenog sveta. U tom prostoru deluju dobri Compliance timovi, a njihov uspeh da zaštite kompaniju, njenu reputaciju i poslovni rezultat, zavisi od sistema vrednosti, etike i korporativne kulture u kompaniji.
Kao dobre primere novih tehnoloških dostignuća, možemo pomenuti razvoj blokčejn tehnologije, koja se najlakše prepoznaje u (samo) jednom od svojih pojavnih oblika, razvoju kriptovaluta, ili nedavnu eksploziju razvoja i primene veštačke inteligencije (AI) u poslovanju. U odnosu na potonji primer, svedoci smo brisanog prostora u kojem je moguće da ovaj tekst piše AI umesto mene, a da za to, osim sramote, nema propisanih sankcija. Kako bi problem postao još jasniji, zamislite koliko je pravnih ili finansijskih saveta dao Chat GPT ili koliko je dijagnoza za lešenje ozbiljnih bolesti postavio u vremenu pre nego što su regulatori pojedinih zemalja odlučili da ograniče i regulišu upotrebu AI, a u nekim slučajevima i da je sankcionišu na bazi postojećih pravila (npr. za povredu GDPR-a u pojedinim zemljama EU).
Zato je zadatak Compliance profesionalaca da pored praćenja i poznavanja regulatornog okvira, razumeju i promovišu integritet i etiku u poslovanju, kao bazičnih stubova dobre korporativne kulture svake kompanije i da, u svojoj savetodavnoj i kontrolnoj ulozi, daju doprinos poslovnom uspehu kompanije.
U središtu interesovanja Compliance-a je uvek pojedinac, da li kao zaposleni u kompaniji ili krajnji korisnik roba i usluga kompanije, čiji interes mora biti uzet u obzir u donošenju svih poslovnih odluka.
Ovako shvaćena, uloga Compliance-a je višestruko korisna za organizaciju, a svako ulaganje u Compliance je investicija koja se sigurno isplaćuje, sa visokim prinosima na ulaganje.
Pored toga što štiti organizaciju od kazni regulatora, reputacionog rizika i negativnih efekata na poslovni rezultat, dobar Compliance tim može da doprinese i na prihodnoj strani, kroz podršku u definisanju i optimizaciji procesa i procedura, omogućavanju primene novih tehnologija i digitalnih kanala, kreiranju novih proizvoda i usluga.
Umesto zaključka, pomenuo bih da aktuelnost teme i ubrzani razvoj Compliance funkcije u Srbiji dokazuje činjenica da na tržištu trenutno ima više desetina otvorenih pozicija u Compliance timovima različitih kompanija, u različitim sektorima poslovanja, kao i da je sve više edukativnih radionica, treninga i predavanja koje za svoju temu imaju Compliance.
Jedno je sigurno, Compliance je tema budućnosti čije granice još nisu omeđene, a teorijska razrada i praktična primena tek treba da daju svoju konačnu reč.
O Udruženju za usklađenost u poslovanju
Odgovarajući na potrebe tržišta, sa željom da deluje kao forum koji okuplja Compliance profesionalce i da utiče na bolje razumevanje uloge Compliance-a i njegovu promociju u zemlji i regionu, od 2018. godine u Srbiji postoji Udruženje za usklađenost u poslovanju (Corporate Compliance Association). Neki od najznačajnijih rezultata Compliance zajednice oličene u Udruženju za usklađenost u poslovanju su organizacija Compliance studijskog programa na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i uvođenje Compliance funkcije u predlog zakona koji će, ako se usvoji, prvi put formalizovati postojanje Compliance funkcije u privrednim društvima u vlasništvu države. Na taj način, Udruženje deluje na kvalitetniju ponudu Compliance kadrova, ali i na veću potražnju, kreiranjem uslova za nova radna mesta u javnom sektoru.