Aukcije donose nove zelene megavate u naredne tri godine

Obnovljivi izvori energije postali su vodeća globalna tema usled velike bezbednosne i energetske krize kada je svet spoznao da samo energetska nezavisnost može garantovati sigurno snabdevanje električnom energijom po razumnim cenama. Trend rasta upotrebe OIE u evidentnom je konstantnom rastu poslednjih godina što je dovelo do činjenice, da je prema podacima istraživačkog centra Amber, upotreba fosilnih goriva u Evropi u prvoj polovini ove godine dostigla istorijski minimum.  Fosilna goriva dala su svega trećinu električne energije u prvoj polovini godine što ukazuje da je upotreba uglja pala za čak 22 posto, dok je udeo energije dobijene iz vetra i solara u konstantnom rastu.

A šta se dešava u Srbiji? Srbija već dugo oko trećine električne energije dobija iz obnovljivih izvora energije zahvaljujući velikim hidrocentralama starim nekoliko decenija, dok mali procenat dolazi iz modernih OIE postrojenja poput vetroelektrana, solarnih elektrana i biogasnih postrojenja. Termo kapaciteti su i dalje glavni izvor snabdevanja energijom, ali sa sve jasnijim i glasnijim “zelenim putem” Elektroprivrede Srbije i milijardama najavljenih zelenih investicija Elektroprivrede Srbije, jasno je da se energetska tranzicija ubrzava i da će svaki novi zeleni kilovat smanjiti upotrebu uglja i drugih prljavih tehnologija.

Osim javnog sektora koji mora biti okosnica u zelenoj tranziciji, privatne investicije su onaj prvi korak i pokazatelj da je proizvodnja iz obnovljivih izvora energije moguća i višestruko korisna za građane i državu.

To se pokazalo prvim investicionim ciklusom kada je izgrađeno 398 MW vetroelektrana i značajan broj malih solarnih elektrana i biogasnih postrojenja. Zatim je usledila trogodišnja pauza usled nedostatka regulative i međusobne saglasnosti najvažnijih državnih energetskih činilaca oko dinamike zelene budućnosti. Čekanje na realizaciju projekata, koje je za mnoge investitore postalo neizvesnost, okončano je ove godine izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i pratećih uredbi koje su omogućile raspisivanje i održavanje prvih aukcija, i to u kapacitetu od 400 MW za vetar i 50 MW za solar.

Čitav proces je podržala Evropska banka za obnovu i razvoj koja je kroz višegodišnju konsultantsku podršku Ministarstvu rudarstva i energetike ojačala institucionalni kapacitet ekspertizom evropskih pravnih i tehničkih konsultanata. Prve aukcije su bile uspešne, naročito za oblast energije vetra. Prijavile su se elektrane čiji je kapacitet 50 odsto viši od dodeljene kvote (ukupni kapacitet osam prijavljenih elektrana je 725.5 MW, dok je kvota bila 400 MW), što je dalo izuzetnu konkurentnost i kompetitivnost.

U tom segmentu posebno želim da istaknem doprinos Udruženja OIE Srbija koje je kroz više inicijativa i brojne javne nastupe ukazivalo na potrebu za izmenom načina računanja maksimalne aukcijske cene što je rezultiralo odlukom Vlade Srbije da maksimalna aukcijska cena bude 105 evra po MWh. Tako visoka cena izazvala je veliko interesovanje i takmičenje investitora, te smo dobili pobednike sa vrlo niskom aukcijskom cenom (dva prvoplasirana su ponudila manje od 70 evra po MWh), što ukazuje da će novih 400 MW, koji bi trebalo da budu izgrađeni u naredne tri godine, doneti vrlo jeftine zelene megavate.

Što se tiče aukcija za solar, odluka države da raspiše aukcije sa kvotom od 50 MW za solar, bila je izuzetno dobra. Rezultirale su potvrdom da je tržište solara slabo razvijeno, da nema dovoljno zrelih projekata i investitora, te je, ukoliko žalbeni proces ne donese preokret, solarna kvota ostala u tri četvrtine prazna. Takođe, maksimalna cena od 90 evra po MWh je bila izuzetno dobra, ali izostanak konkurencije je rezultirao da su pobednici bidovali svega nekoliko evrocenti ispod maksimalne cene što je dovelo do apsurda da su elektrane na vetar, kao mnogo skuplja tehnologija, dale čak 25 evra jeftiniju cenu električne energije od solarnih elektrana. To sve ukazuje da je tržište energije vetra daleko zrelije od solara pre svega zahvaljujući  prisustvu ozbiljnih investitora koji su već uložili stotine miliona evra u Srbiju. Tržište solara još čeka takve.

Sledeće aukcije se očekuju 2024. i 2025. godine čime će se zaokružiti kapacitet od 1 gigawata koji je Srbija opredelila za energiju vetra na aukcijama, odnosno 300 MW za energiju iz sunca. Naravno, to ne ograničava investitore koji, uprkos fantastičnim aukcijskim uslovima, nisu uspeli da polože bankarske garancije i daju ponude, da izgrade elektrane po potpuno tržišnom modelu prodajući električnu energiju na berzi i sklapajući korporativne ugovore o otkupu električne energije.

Kao dobar rezultat u implementaciji zelene regulative, treba napomenuti kupce proizvođače – solarne elektrane koje su građani i privreda izgradili za svoje potrebe na svojim krovovima i okolnim površinama. Za sada imamo 24 MW prozjumera i još desetine megavata u izgradnji što ukazuje da građani i privreda prepoznaju potencijal na sopstvenim krovovima i tako doprinose održivom razvoju.

O svemu ovome pričaćemo na konferenciji OIE SRBIJA 2023 koja će se održati 14. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula na Fruškoj gori. Učešće na konferenciji, koja je već postala tradicionalno nacionalno i regionalno okupljanje najvažnijih učesnika u industriji zelene energije, potvrdili su najviši zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, EBRD-a, investitori, proizvođači turbina, predstavnici banaka i drugih sektora obnovljivih izvora energije. Svi oni zajedno pružiće nam odgovore na aktuelne dileme, pomoći da energetsku tranziciju sagledamo iz više uglova, pokrenuti nove diskusije, baš kao i prethodne dve konferencije koje su izazvale veliku pažnju medija, stručne javnosti i građana, okupljenih oko sve važnije teme obnovljivih izvora energije.