MAGAZIN KOJI SE ČITA, A NE PRELISTAVA
Marina Kreculj Pešić
Head of Operations, Assert International d.o.o.

Chronoworking – novi trend ili nešto što oduvek znamo ali samo nekad uvažavamo?

Termin chronoworking-a sve češće se pominje kao novi fenomen koji polako zahvata SAD, a i svet. Odnosi se na mogućnost da zaposleni rade prema svom biološkom ritmu, odnosno da posao prilagode svojoj prirodnoj dinamici spavanja odnosno dnevnih aktivnosti. Međutim, usklađivanje svakodnevnih aktivnosti sa biološkim ritmom je vanvremenska tema. Učenje o cirkadijalnim ritmovima koji pomažu usklađivanje funkcija čovekovog organizma nije novo, to je oduvek poznata tema. Ono što je kroz različite faze civilizacije variralo jeste svest o njihovom značaju i uvažavanje istog. Danas, malo osvešćenošću, a malo i zahvaljujući neminovnosti zbog narušenog fizičkog zdravlja i snage, tema biva ozbiljno aktulizovana, što je dobro i neophodno.

Prema američkom kliničkom psihologu, Michaelu Breusu, postoje četiri hronotipa ličnosti. Dakle, naše telo ima prirodni, biološki obrazac po kojem određuje kada je nama lično najbolje vreme za spavanje, za unos hrane, za zahtevne aktivnosti, fizički i kognitivno. Nekad je bilo sova i ševa danas su hronotipovi još specifičnije određeni pa čujemo da je neko medved“, „delfin a neko lav ili „vuk.

Davanje prostora da svako od nas, poštujući generalne fiziološke minimume i zahteve, ipak ima individualizovane potrebe, čak i egzistencijalne, vodi nas dodatnim načinima organizovanja. Trajanje i period budnosti, trajanje i pik produktivnosti odnosno početak i trajanje sna su ključni faktori koji razlikuju tipove. Sve nabrojano jesu osnovne ljudske potrebe i koliko god ljudsko društvo napreduje, biološke i fiziološke uslovljenosti itekako utiču na kvalitet funkcionisanja.

Iskakanje iz ritma odnosno intenzivne i česte promene utiču na fizičko ali i psihološko blagostanje. Dobro je da svest o tome postoji pa je svakako noćni rad drugačije vrednovan i plaćen nego dnevni, duži su periodi odmora ukoliko smene po trajanju ili periodu ne odgovaraju biloškom ritmu čoveka i slično. Sve su to načini nošenja sa izazovima uklapanja biloškog ritma i uslovima rada.

Breusovo istraživanje pokazuje da je 55% ljudi najproduktivnije sredinom dana (između 10 i 14 sati) dakle, „tipično“ radno vreme od 9 do 17h, ipak, odgovara najvećem broju ljudi

Hronotipski gledano tipično radno vreme odgovara tipu „medveda“, gde nas je najviše. Zajedničkih nam je svima nekih 4 sata za aktivnosti odnosno od 10 do 14h, kada smo svi budni, većina u piku produktivnosti ali svi aktivni. Kompanijama a i zaposlenima je od značaja da u isto vreme budu aktivni zaposleni čiji su poslovni procesi povezani i uslovljeni, a takvi su dominantni.   

Posebno je značajna postala interacija zaposlenih u isto vreme i na istom (virtuelnom) mestu tokom i nakon pandemije. Rad na daljinu je otvorio mnoge mogućnosti ali i izazove kojih nismo bili svesni dok se u sve ovo nismo upustili, silom prilika odnosno pandemijom. Sjajno je da je fokus mnogo više na produktivnosti i efektivnosti umesto na provođenju vremena u kancelariji. Rad van kancelarija uštedeo je vreme za commuting, koje se sada često investira u pripremu kuvanih obroka, šetnju, druženje i slično. Sa druge strane, interakcija sa drugima je smanjena, socijalizacija je postala dominantno virtuelna. Fizički umor biva još snažnije zamenjen umorom čula, manjkom pažnje, bolovima od nepravilnog jednoličnog stava, veće probleme sa insomnijom. Posredno, sve to takođe utiče na funkcionisanje organizma i njegovo blagostanje.

Usled paralelne potrebe da biznis neometano teče ali da budu podržane potrebe svakog pojedinca za balansiranjem poslovnih i privatnih obaveza, sve je prisutnija organizacija rada koja uključuje fleksibilnost dolaska i odlaska sa posla. Očekivani dolazak je u periodu od 8 do 10h odnosno odlazak sa rada nakon 8h od dolaska, dakle između 16 i 18h. Ovakvom organizacijom obezbeđeni su zajednički produktivni sati za aktivnosti gde su nam drugi neophodni, a takve aktivnosti su ipak dominantne. Ujedno, ostaje i dovoljno vremena za individualno prilagođavanje pa neki zaposleni urane, a nekima više odgovara da ostanu nakon većine kolega i završe u miru svoje samostalne obaveze odnosno omogućeno je i da „lav“ i „vuk“ ipak kolaboriraju.

Gledajući volumenski većina poslova je i dalje fizička, manualna i podrazumeva kretanje (terenski prodavci, radnici u proizvodnji, radnici u logistici, održavanju, građevinarstvu i slično), za njih su kalorijski unos i metabolitički procesi odnosno periodi za odmor  od vitalnog značaja. Kancelarijski poslovi sobom nose kognitivnu isrcpljenost, na šta svakako utiču biloški ritmovi, ali „iskakanja“ nosi nešto blaže posledice po zdravlje i funkcionisanje. Dakle zakonitosti hronotipova važe ali su korelirani sa tipom poslova i njihovom zahtevnoću. Kao međufaktor, pojavljuju se i kompetence koje pomažu usklađivanje ali i funkcionisanje kada dođe do iskoraka iz poželjnog ili barem uobičajenog.

Profil potrebnih kompetenci se značajno menja i dok smo u intenzivnoj tranziciji biće disbalansa potreba i očekivanja sa obe strane. Zaposleni žele da mogu bilo gde van kancelarija da rade ali je potrebna snažnija digitalna pismenost i infrastruktura koju nekada i ne poseduju. Sa druge strane, kompanije žele maksimalno motivisane radnike ali su samo delimično spremni na fleksibinost u sopstvenoj potrebi za kontrolom koja je nekad sputavajuća.

Sve češće se procene u okviru procesa zapošljavanja pomeraju u fazu onboardinga, umesto dosadašnje primene u selekciji. To je još jedan primer da tržište lakše prihvata kandidate u svoj kompeksnosti navika, znanja i ritmova ali blagovremenom informacijom prevenira rizike neuklapanja. Narodski rečeno, upoznavanje sa preferencama kandidata po pitanju faktora motivacije i srodno daje poslodavcima izvesnost da ne primaju  „mačku u džaku“ već da spremni i informisani uđu u proces onboarding-a novog kolege. Situacija da nećemo angažovati nekog jer hronotipski pripada tipu „vuk“ nije realno očekivana ali uviđanje da će neki zaposleni biti najbolje koncentrisani ranom zorom, a neki sredinom radnog dana doprinosi efektivnijem delegiranju.

Ono što je definitivno napredak na savremenom tržištu rada je smanjen nivo iznenađenja i revolta na otvoreno izražavanje očekivanja kandidata po svim pitanjima pa čak i preferencija po pitanju ritma rada. Deluje da je tržište prihvatilo postavku prioriteta oko koje ne postoji potpuni konsenzus, ali postoji poštovanje i svest o posledicama odnosno prilikama da svako sa svoje strane deluje da pojača produktivnost.

Posledično, to znači da svaka kompanija mora i treba da uvaži načela biološkog finkcionisanja čoveka ali da je funkcinisanje po individualizovanom biološkom ritmu odnosno tipu ipak tema za svakog od nas kao pojedinca.

Obzirom na individualne razlike koje postoje, jedan model ne može odgovarati svima ali sadašnja postavka sa dominantnim dnevnim radom, sa smenama koje iskaču iz tišičnog ritma ali se kompenzuju dužim periodima dnevnog odmora jesu intervencije koje kompanije poštuju i primenjuju. Interesantno je da baš uviđajući promene u pažnji koje se kod svih nas dešavaju trajanje edukacija i samih časova biva sve kraće. Na primer treninzi koje mi kao kompanija realizujemo dominantno traju 4 do 5h sati, naspram nekadašnjih 8h aktivnog rada.

Poslovni procesi su postavljeni tako da je minimalni broj njih sukcesivan i/ili neuslovljen da bi svako mogao individualno da funkcioniše. Kreativni i umetnički poslovi mogu u nešto većoj meri ispratiti chronoworking ali i tu postoje rokovi i saradnici i partneri sa sopstvenim ritmovima. Kao što ni mama koja ima troje male dece ne može u potpunosti da isprati sopstveni biološki ritam, tako su i kompanije uslovljene navikama većine saradnika (ne samo zaposlenih već i klijenata, poslovnih partnera i sl). Funkiconisanje strogo po sopstvenim cirkadijalnim ritmovima pored toga što je nemoguće nije ni potpuno stabilno. Istraživanja su pokazala tendenciju da se tipičan ritam pojedinca menja kroz vreme  npr. Sa starenjem je javlja ranije ustajanje i značajno se odaljavamo od tipa „vuka“ odnosno „sove“ koji su na primer dominantni u tinejdzerskom dobu.    

Ipak, izazov za kompanijsko funkcionisanje po ritmovima ne sprečava pojedinca uskladi sopstveni ritam i aktivnosti. Svako od nas ima prostora da upravlja tipovima aktivnosti, poslovnim i privatnim, koje obavljamo u različitim periodima dana.

Iako svaka zakonitost ima rok trajanja, možemo reći da su biološke uslovljenosti trajnije, stabilnije i dublje od poslovnih. Kada kao faktor uključimo i individualne razlike kod pojedinaca i industrijske specifičnosti kod kompanija – mislim da nam je svima fleksibilnost kao kompetenca ključna. Ako bih morala da se odlučim za jednu kompetencu najznačajniju  za blagostanje u ovom civilizacijskom periodu, odlučila bih se za nju.

Promene su neminovne. Naše je da ih sagledamo kao rast, a ne kao pritisak kome odolevamo.

U kontekstu chronoworkinga, to znači da upoznamo i prihvatimo sopstveni biološki ritam, povremeno proveravamo je li došlo do nekih promena i spram toga upravljamo aktivnostima u vremenu koje nam je dato.

 

Pročitaj junsko/julsko izdanje 2023. Pročitaj avgustovsko/septembarsko izdanje 2023.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.
Prijavi se na naš Newsletter
Ne propustiti priliku da budete deo naše zajednice i pratite analize u domenu liderstva, menadžmenta, poslovnih trendova, održivosti i biznis intelidžensa.

Unesite pojam za pretragu