Energetsko restrukturiranje iz ugla logistike – održivost i profitabilnost nisu suprotstavljeni ciljevi

Šta je iz ugla privrede pokazala kriza sa NIS-om?

Kriza oko NIS-a je pokazala koliko je za privredu rizično kada se energetska bezbednost oslanja na ograničen broj izvora, ruta i finansijskih kanala. U trenutku kada su sankcije i finansijska ograničenja zakomplikovala nabavku sirove nafte, osiguranje transporta i platne tokove, pitanje nije bilo samo cena energenata, već kontinuitet snabdevanja i sposobnost kompanija da ispune ugovorne obaveze.

Za zemlje poput Srbije, energetska zavisnost retko nestaje – ona se transformiše. Jedna vrsta zavisnosti zamenjuje se drugom: od novog dobavljača, nove logističke rute ili druge finansijske infrastrukture. Lekcija za privredu je jasna: diversifikacija i otpornost postaju strateški prioritet, a ne samo operativna odluka. U kriznim okolnostima, fleksibilnost i brzina prilagođavanja postaju jednako važni kao i cena.

Šta najkraće znači CBAM, ko je obveznik i kakav je uticaj na konkurentnost?

CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je mehanizam Evropske unije kojim se uvodi obaveza obračuna emisija CO₂ ugrađenih u određenu robu koja se uvozi u EU. Cilj je da se izjednače uslovi između proizvođača u EU, koji plaćaju cenu ugljenika kroz EU ETS sistem, i proizvođača iz trećih zemalja.

Obveznik CBAM-a je uvoznik u EU. Iako domaće kompanije formalno nisu obveznici ako ne uvoze robu direktno u EU, indirektno su izložene ovom mehanizmu jer njihovi kupci zahtevaju precizne podatke o emisijama i sve češće ugrađuju karbon kriterijume u ugovore.

Uticaj na konkurentnost zavisi od sektora i energetske intenzivnosti proizvodnje. Za deo industrije to znači dodatne troškove i administrativno opterećenje. Za druge, to je podsticaj za modernizaciju, ulaganje u energetsku efikasnost i precizno merenje emisija. Emisije postaju ekonomska kategorija, a ne samo regulatorni zahtev.

U perspektivi se otvara i pitanje razvoja tržišta vezanih za emisije ugljenika, uključujući trgovinu CO₂ sertifikatima, što bi moglo postati dodatni ekonomski instrument u procesu energetske tranzicije.

Imajući u vidu investicije u zelenu transformaciju, namete poput CBAM i lokalnu energetsku krizu, da li energetska tranzicija može stvoriti nova uska grla u logistici i regionalnoj trgovini?

Energetska tranzicija može stvoriti nova uska grla ukoliko se ne sprovodi koordinisano i uz adekvatne infrastrukturne investicije. Rizici postoje na više nivoa: kapacitet elektroenergetske mreže, stabilnost snabdevanja industrije, dostupnost punjača za električna teretna vozila, stanje železničke infrastrukture, kao i rast administrativnih zahteva u vezi sa izveštavanjem o emisijama.

U tranzicionom periodu može doći do rasta troškova transporta, produženja rokova isporuke i dodatnih regulatornih barijera u regionalnoj trgovini. Međutim, važno je naglasiti da održivost i profitabilnost nisu suprotstavljeni ciljevi. Ako se tranzicija planira strateški, ulaganja u energetsku efikasnost, intermodalni transport i digitalizaciju mogu dugoročno smanjiti troškove, povećati pouzdanost isporuka i ojačati konkurentnost.

Drugim rečima, energetska tranzicija nije samo regulatorni izazov, već i prilika za restrukturiranje logističkih modela ka većoj otpornosti i efikasnosti.

Kako se Danubia Holdings prilagođava trendovima energetske tranzicije i dekarbonizacije?

Danubia Holdings pristupa energetskoj tranziciji kroz kombinaciju operativnih, tehnoloških i strateških mera. Fokus je na optimizaciji transportnih tokova, smanjenju praznih kilometara i povećanju iskorišćenosti kapaciteta, jer svako unapređenje efikasnosti direktno smanjuje emisije i troškove.

Paralelno se razvijaju intermodalna rešenja, gde se kombinovanjem drumskog, železničkog i rečnog transporta smanjuje ukupni ugljenični otisak po pošiljci. Poseban akcenat stavljen je na digitalno praćenje emisija, transparentnost podataka i prilagođavanje zahtevima klijenata koji sve češće traže precizne ESG pokazatelje.

Kompanija posmatra dekarbonizaciju ne samo kao regulatorni imperativ, već kao deo dugoročne strategije upravljanja rizicima, reputacijom i tržišnom pozicijom. U tom smislu, tranzicija ka održivijem modelu poslovanja nije izdvojeni projekat, već integralni deo korporativne strategije.

Primer inovacije u oblasti digitalizacije i AI-a i budućnost transporta

Primena napredne analitike i veštačke inteligencije u planiranju ruta i upravljanju zalihama predstavlja jedan od ključnih pravaca inovacija. Korišćenjem podataka o saobraćaju, vremenskim uslovima, istorijskim obrascima isporuke i kapacitetima skladišta, moguće je preciznije planirati rute i smanjiti neefikasnosti.

Povrat na investiciju ogleda se u nižim troškovima goriva, smanjenju kašnjenja, većoj pouzdanosti isporuka i boljoj iskorišćenosti flote. Digitalizacija skladišta, automatizacija procesa i real-time praćenje pošiljki dodatno povećavaju transparentnost i operativnu kontrolu.

Budućnost transporta je zasnovana na podacima, energetskoj efikasnosti i tehnološkoj integraciji. Elektrifikacija kamiona će rasti tamo gde infrastruktura to omogućava, ali će ključna konkurentska prednost biti sposobnost kompanija da povežu tehnologiju, energetsku tranziciju i logističku otpornost u jedinstven operativni model.