Izazovi i perspektive srpske ekonomije u multipolarnom svetu

GLOBALNI KONTEKST I PROMENA SVETSKOG PORETKA

Svet je 2025. godine funkcionisao u uslovima duboke preraspodele moći. Umesto jedne dominantne sile, oblikuje se više centara uticaja − SAD, Evropska unija, Kina, Indija, te zemlje Bliskog istoka postaju ravnopravni učesnici u svetskoj privredi. Takva promena donosi nove prilike, ali i nestabilnosti. Za manje, otvorene privrede poput Srbije, to znači veću potrebu za pažljivim manevrisanjem između različitih blokova, prilagođavanje novim pravilima trgovine i ulaganja, te jačanje sopstvene otpornosti. Srbija se u ovom okruženju nalazi u složenoj, ali i povoljnoj poziciji. Geografski položaj joj omogućava da bude most između Istoka i Zapada, dok politički mora zadržati stabilnost i privlačnost za različite izvore kapitala. Od sposobnosti da uskladi ekonomske odnose, očuva finansijsku disciplinu i iskoristi globalne pomake zavisiće njena uloga u narednoj deceniji.

STRUKTURA I IZAZOVI SRPSKE PRIVREDE

Srpska privreda je u 2025. godini zadržala rast, ali uz uočljivo usporavanje. Ukupni domaći proizvod u 2024. iznosio je 9.748 milijardi dinara, uz realni rast od 3,9 odsto. Tokom 2025. privreda beležila je rast od oko 2,8 odsto, što odražava pad spoljne tražnje i usporavanje investicija. Godišnja stopa inflacije u avgustu 2025. iznosila je 4,7 odsto, što ukazuje na smirivanje cena, ali je i dalje iznad ciljanog raspona. Nezaposlenost je sredinom godine bila oko 8,5 odsto, dok prosečna neto plata u julu iznosi 109.071 dinar, uz realan rast kupovne moći. Javni dug se smanjio na 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što ukazuje na očuvanu fiskalnu stabilnost. Ipak, struktura rasta ostaje ograničena: veliki deo industrijske proizvodnje i dalje zavisi od uvoza energenata i opreme, dok je udeo proizvoda visoke vrednosti i dalje nizak. Tehnološki zaostatak i izražene regionalne razlike ostaju dugoročni izazovi.

Tabela 1. Glavni pokazatelji privrede Srbije (oktobar 2025)

Iako makroekonomski pokazatelji deluju uravnoteženo, privreda i dalje zavisi od stranih ulaganja i uvoza energenata. Nestabilna politička situacija u zemlji, problemi sa Naftnom industrijom Srbije, ograničena domaća proizvodnja, niski izdaci za istraživanje i razvoj, kao i odliv mladih stručnjaka, umanjuju dugoročnu otpornost ekonomskog sistema.

TRGOVINA, LOGISTIKA I MEĐUNARODNE VEZE

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2025. godini pokazuje rast u vrednosti, ali uz trajno prisutan trgovinski manjak. Evropska unija i dalje čini više od polovine ukupnog izvoza, dok se odnosi sa Kinom, Rusijom i zemljama regiona koriste za diverzifikaciju tržišta i ulaganja. U prvih osam meseci 2025. vrednost robne razmene dostigla je 54,6 milijardi dolara, uz porast od gotovo 11 odsto. Najveći deo uvoza čine energenti, mašine i potrošna roba, dok izvoz ostaje snažno koncentrisan u prerađivačkoj industriji i prehrambenom sektoru. Geografski položaj i nova infrastruktura, naročito na koridorima 10 i 11, povećavaju tranzitni značaj Srbije, ali logistički troškovi, carinske procedure i neujednačeni standardi i dalje ograničavaju punu konkurentnost. Ulazak u jedinstveni platni sistem sa Evropskom unijom i jačanje saradnje unutar inicijative Otvoreni Balkan predstavljaju šansu da se poveća efikasnost i ubrza protok kapitala, roba i usluga.

PERSPEKTIVE ODRŽIVOG RAZVOJA I DIGITALNE TRANSFORMACIJE

Tranzicija ka održivoj privredi postaje vidljiv prioritet. Udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije krajem 2025. približava se nivou od 28 odsto, uz stalni rast vetroparkova i solarnih postrojenja. Ipak, visoka zavisnost od uvoza gasa i nafte čini energetsku sigurnost ranjivom. Ulaganja u skladištenje energije, pametne mreže i efikasnije korišćenje resursa predstavljaju nužan korak ka dugoročnoj stabilnosti. Paralelno s tim, digitalna privreda postaje jedan od glavnih pokretača rasta. Izvoz usluga iz oblasti informatičkih tehnologija premašuje pet milijardi evra godišnje, a udeo digitalnog sektora u bruto domaćem proizvodu iznosi oko deset odsto. Broj mladih preduzetnika i tehnoloških preduzeća stalno raste, ali je potrebno jače povezivanje univerziteta, istraživačkih centara i privrede. Samo ulaganje u znanje, istraživanja i obrazovanje može obezbediti održivu osnovu za dalji napredak. Održivi i digitalni razvoj zahtevaju i institucionalne promene: bržu administraciju, pouzdane pravne okvire i veću transparentnost ulaganja. Bez toga, ni tehnološki ni ekološki pomaci neće doneti punu korist.

Tabela 2. Strukturni pokazatelji razvoja (2025)

SCENARIJI I STRATEGIJE ZA BUDUĆNOST

Srbija se u narednim godinama može kretati u tri pravca: zadržavanje uravnoteženog odnosa između Istoka i Zapada, potpuno usmeravanje ka Evropskoj uniji, ili snažnije povezivanje sa alternativnim ekonomskim blokovima. Prvi put je trenutno najverovatniji, jer omogućava očuvanje političke stabilnosti i privlačenje ulaganja sa obe strane. Realističan scenario razvoja za 2026. i dalje godine jeste postepeno jačanje domaćih kapaciteta, povećanje produktivnosti i smanjenje uvozne zavisnosti. Ako se održi fiskalna disciplina i inflacija vrati u ciljani raspon, a ulaganja u znanje, energetsku efikasnost i saobraćajnu mrežu budu nastavljena, privreda bi mogla da beleži stabilan rast od oko tri odsto godišnje. U suprotnom, sporije prilagođavanje i pad konkurentnosti mogu dovesti do stagnacije i daljeg zaostajanja za evropskim prosekom. Dugoročno, održiv razvoj Srbije zavisiće od sposobnosti da poveže ekonomski rast sa društvenom stabilnošću i očuvanjem resursa. Ključ uspeha biće u stvaranju samoodržive privrede koja se oslanja na domaće znanje, inovacije i proizvodnju sa većom dodatom vrednošću. Ako se uz to postigne predvidivost ekonomske politike i jača poverenje investitora, Srbija može da preraste iz tržišta jeftine radne snage u regionalno središte stabilnosti, tehnologije i umrežene privrede.