Izazovi oporezivanja digitalne ekonomije – Globalni minimalni porez

Globalna poreska reforma međunarodnog oporezivanja koja je nastala kao odgovor na ubrzanu digitalizaciju ekonomije započela je Projektom BEPS (Base Erosion and Profit Shifting Project) 2013.godine kada su zemlje G20 i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) usvojile Akcioni plan o eroziji baze i prenošenju dobiti.

Glavni cilj BEPS Projekta je bio uspostavljanje međunarodnog okvira za suzbijanje poreske erozije i prenošenje dobiti od strane multinacionalnih kompanija u zemlje sa niskom stopom poreza na dobit kao i zaustavljanje dugogodišnjeg globalnog trenda smanjivanja efektivnih stopa poreza na dobit uvođenjem poreskih olakšica u cilju povećanja konkurentnosti nacionalnih ekonomija i privlačenja stranih investicija.

Kako bi se poreska reforma sprovela na što širem globalnom nivou, OECD i G20 su nastavili rad na BEPS projektu kroz Inkluzivni okvir, u koji su se 2015. godine uključile i zemlje u razvoju koje nisu članice OECD-a. Njen glavni cilj je stvaranje pravednijeg i transparentnijeg međunarodnog poreskog sistema kroz uvođenje mehanizma Globalnog minimalnog poreza na dobit i preraspodelu prava oporezivanja na one zemlje u kojima se prihod ostvaruje.

Inkluzivni okvir je u oktobru 2021. podržalo preko 140 zemalja među kojima i Republika Srbija, kada su usvojena GloBE pravila (Global Anti-Base Erosion Model Rules) postavljena u okviru dva „stuba“ (Pillar I i Pillar II).

Prvim stubom reforme (Pillar I) uvedena su pravila i instrumenti koji obezbeđuju da se profit oporezuje tamo gde se generiše prihod i gde se stvara vrednost.

Drugim stubom (Pillar II) se ograničava globalna poreska konkurencija i postavljaju se pravila kojima se obezbeđuje da velike multinacionalne kompanije plaćaju minimalnu efektivnu stopu poreza na dobit od 15% u svim zemljama u kojima posluju.

Globalna pravila protiv erozije poreske osnovice će se po trenutno važećim kriterijumima primenjivati na one multinacionalne kompanije koje ostvaruju promet od najmanje 750 miliona evra godišnje na konsolidovanom nivou u najmanje dve od poslednje četiri godine a od primene će biti izuzeti državni subjekti, međunarodne organizacije, neprofitne organizacije i penzioni fondovi.

Procenjeno je da će uvođenje minimalnog Globalnog poreza na dobit od 15% generisati oko 220 milijardi dolara dodatnih poreskih prihoda godišnje na svetskom nivou.

Globalni minimalni porez se uvodi putem sledećih instrumenata:

1. Kvalifikovani domaći minimalni dodatni porez (Qualified Domestic Minimum top-up tax – QDMTT) – primenjuje se u zemlji u kojoj je filijala multinacionalne kompanije oporezovana po efektivnoj stopi manjoj od 15%.
2. Pravilo uključivanja prihoda (Income Inclusion Rule – IIR) – primenjuje se u zemlji u kojoj posluje matična kompanija čija je filijala u drugoj zemlji oporezovana po efektivnoj stopi manjoj od 15%.
3. Pravilo nedovoljno oporezovanog profita (Undertaxed Profits Rule – UTPR) –uvodi se kao kontrolni mehanizam za slučajeve u kojima primenom prethodna dva instrumenta nije obezbeđeno oporezivanje po efektivnoj stopi od najmanje 15%.

Uticaj Globalnog minimalnog poreza na Srbiju

Republika Srbija kao jedan od glavnih mehanizama privlačenja stranih investicija koristi mere poreske politike što omogućava stranim kompanijama da ostvare značajne poreske uštede poslovanjem u Srbiji.

Nominalna stopa poreza na dobit je na nivou globalne minimalne stope i iznosi 15%, ali primenom poreskih olakšica efektivna poreska stopa može biti znatno niža.

Najznačajniji poreski podsticaj u Republici Srbiji jeste desetogodišnje oslobođenje od obaveze za porez na dobit, za kompanije koje ulože miljardu dinara (8,5 mil.eur) u osnovna sredstva i angažuju 100 radnika na neodređeno vreme. Kada se dostigne prag ulaganja i zaposlenih, ova olakšica se može koristiti počev od prve profitabilne godine ukupno deset godina. Njenom primenom efektivna stopa poreza na dobit može biti izuzetno niska i približna nultoj.

Uvođenje pravila Stuba II obesmišljava korišćenje ovih olakšica od strane multinacionalnih kompanija, jer se omogućava drugim zemljama da naplate dodatni porez na istu dobit. Za kompanije koje su u obavezi da primene pravila minimalnog Globalnog poreza, uštede u porezu na dobit koje bi ostvarile u Srbiji bi se praktično prelile u budžete drugih zemalja u kojima su sedišta njihovih matičnih kompanija.

Ne treba zanemariti činjenicu da su ove olakšice dostupne i domaćim kompanijama i multinacionalnim koje još uvek ne ispunjavaju prag od 750 mil eur prihoda, ali izvesno je da će primena minimalnog globalnog poreza doneti izazove za pronalaženje drugih instrumenata za privlačenje stranih investicija poput pravne sigurnosti, razvijene infrastrukture, kvalifikovanosti zaposlenih ili kompleksnosti administrativnih procedura.

Izazovi i budućnost Globalnog minimalnog poreza

Od preko 140 zemalja koje su prvobitno podržale ovu inicijativu samo ju je mali broj implementirao do sada. Evropska unija je krajem 2022 usvojila Direktivu kojom se zemlje članice obavezuju da usklade svoje zakonodavstvo do kraja 2023.godine.

Neke od zemalja osim zemalja EU koje su do sada donele propise i implementirale odredbe Stuba II su Australija, Velika Britanija, Kanada, Brazil, Japan. Tri velike svetske ekonomije Kina, Indija i SAD su i dalje po strani, dok je novoizabrani predsednik SAD u januaru 2025. izdao izvršnu naredbu u kojoj je izjavio da globalna inicijativa OECD-a o minimalnom porezu na dobit „nema snagu niti efekat“ u SAD, čime su SAD za sada povučene iz daljeg učešća u ovoj globalnoj inicijativi.

Republika Srbija je pristupila Inkluzivnom okviru OECD-a, ali do danas nije donela propise za primenu ovih pravila. Nije izvesno koji broj matičnih kompanija bi se kvalifikovao za obračun minimanog globalnog poreza u Srbiji, a prema podacima Poreske uprave Hrvatske trenutno postoje samo četiri krajnja matična subjekta čiji konsolidovani prihodi prelaze propisani prag za obračun dodatnog poreza.

Očekivanja od uvođenja Globalnog minimalnog poreza pored većeg obuhvata i rasta prihoda od poreza na dobit na globalnom nivou su da će podstaći globalnu reorganizaciju multinacionalnih kompanija koje će tražiti najefikasnije zemlje za svoje poslovanje i ono će se bazirati prvenstveno na ekonomskim razlozima a ne poreskim podsticajima od kojih neće imati koristi jer će primenom minimalnog globalnog poreza na dobit morati da plate dopunski porez u svojoj matičnoj zemlji.

Izvesno je da pred multinacionalnim kompanijama pored obaveze plaćanja dodatnog poreza stoje i novi izazovi u vidu primene kompleksnih pravila i prikupljanja velike količine podataka za sve jurisdikcije u kojima posluju.

Prema nekim predviđanjima budućnost globalnog poreza ide u pravcu šire primene na ostale entitete i zemlje. Ostaje neizvesno da li će se i kada postavljeni instrumenti Stuba II menjati i na koji način i kojom dinamikom će ga tri pomenute velike svetske ekonomije, kao i ostale zemlje i zemlje u razvoju implementirati u svoje zakonodavstvo.