Najveći rizici proističu iz nedovoljnog ulaganja u preventive

Kompanije angažuju istražitelja prevara tek kada se „opeku“, odnosno uvek reaktivno, a ne preventivno. Na koji način preventivan pristup istražiteljima prevara štiti kompanije i da li je to velika investicija?

Preventivni pristup je uvek poželjan jer povećava vrednost kompanije. Pored toga, transparentno odražava održivost poslovanja, a to investitori cene. Međunarodno udruženje ACFE procenjuje da godišnje kompanije gube 5% prihoda zbog prevara (2024 Report to the Nations). U brojkama, to iznosi oko 5 triliona USD godišnje globalno. Prisutnost preventive smanjuje gubitke i skraćuje vreme otkrivanja prevara. Istraživanja ukazuju na to da je 82% kompanija koje su bile žrtve prevara modifikovalo svoje preventivne ex-ante kontrole nakon otkrivanja prevara. Za 27% od ukupno modifikovanih kontrola se očekuje da će biti ekstremno efikasne u prevenciji budućih prevara. Više od polovine prevara dogodilo se ili usled nepostojanja internih kontrola (32%) ili usled nepoštovanja postojećih kontrola (19%). Prevencija ne podrazumeva samo manje gubitke od prevara, već i smanjenje troškova otkrivanja prevara, izveštavanja i kompilacije dokaza post festum. Tako dolazi do dvostruke uštede, koja je uvek jeftinija od kasnije implementacije preventive.

Prevare postoje od kada je sveta i veka. Prvi element prevare je pritisak, koji svi mi doživljavamo. To može biti pritisak u kući ili poslovnom okruženju da obezbedimo egzistenciju, prihode, profit i slično. Racionalizacija prevare usled nedostatka etičkih smernica takođe može da bude prisutna kod nodređenih pojedinaca. Ukoliko im uz to kompanije omoguće izvršenje prevare, gubitak je neminovan. Prevencija utiče na sprečavanje mogućnosti i limitiranje racionalizacije. Iz tog razloga m n o g e kompanije implementiraju okvire zaštite poslovanja. Brinu o etičkom stavu koji polazi od vrha menadžmenta, razvijaju etičke kodekse, politike i procedure, uspostavljaju procese i ovlašćenja, vrše monitoring, procenu rizika od prevara na regularnoj osnovi, obučavaju zaposlene i podižu svest o etičnosti. Takođe, nastoje da upoznaju klijente i sve treće strane sa kojima rade kako bi otklonile rizike konflikta interesa i negativne reputacije, kontinuirano prate i poboljšavaju ovaj okvir. To je dobitna kombinacija i za kompanije i za zainteresovane strane i potencijalne investitore.

Na kraju, ovakav pristup je i zahtevan novim regulativama EU u pogledu održivosti poslovanja i poslovne etike.

Koje su najčešće sakrivene informacije prilikom M&A transakcija?

Svako stanje koje bi, kada bi bilo obelodanjeno, učinilo sliku manje povoljnom nego što jeste, smatra se da je skriveno. Može da bude i falsifikovano kako bi poboljšalo predstavu pred investitorom. Praksa pokazuje da su najčešće skrivene informacije lažne procene, neobelodanjeni ugovori, biznisi preneti na druge kompanije, ostavljajući pritom kompanije koje su predmet prodaje u stanju koje popularno zovemo „školjkama”. Tu su i sakrivene obaveze, investicioni projekti neodrađeni kvalitetno, postrojenja u lošem stanju koje ne odražava sadašnju vrednost u knjigama, upitno vlasništvo, zalihe u kvarljivom stanju, istekle licence i atesti, neobelodanjene mere regulatornih organa koje sa sobom nose i potencijalne gubitke biznisa, ljudi, kazne i slično.

U praksi često postoji distinkcija na relaciji menadžerskih i vlasničkih ciljeva. Gde su najveći rizici u praksi?

Najveći rizici u praksi proističu iz nedovoljnog ulaganja u preventivu, jer su često menadžerski ciljevi usmereni na ostvarivanje kratkoročnog profita iznad dugoročnih ciljeva kompanije o održivom poslovanju. Zatim, zavisnost compliance funkcija ili internih revizija od izvršnog rukovodstva takođe može dovesti do limitiranja zaštite dugoročnih ciljeva kompanije koje su postavili vlasnici. Neadekvatno uspostavljen korporativni model, gde tela i komiteti koji treba da štite interese vlasnika ne predstavljaju efikasan sistem monitoringa, takođe predstavlja rizik. Baziranost kompenzacija isključivo na finansijskim ciljevima predstavlja jedan od osnovnih rizika. Previše komplikovana, složena i netransparentna organizaciona struktura kompanija takođe.

Koje su prevare u biznisu najčešće sudski nedokazive?

Kada kompanija nema uspostavljen proces rešavanja incidenata, načina na koji se prikupljaju dokazi, onda su sve prevare problematične u smislu dokazivanja. U prvom redu reč je o nedostatku planiranja. Nedostatak strukturiranog pristupa može dovesti do neefikasnosti u procesu vođenja istrage. Neadekvatno prikupljanje i analiza podataka može ugroziti integritet istrage. Nedostatak jasne komunikacije sa zainteresovanim stranama može dovesti do nesporazuma i kašnjenja, dok nepoznavanje zakona o nadležnosti može dovesti do pravnih komplikacija.

Kompanija mora da obezbedi lanac čuvanja fizički dokumentovanih dokaza. Dokument o lancu čuvanja treba da beleži informacije kao što su: primljeni dokument, datum prijema, osoba koja predaje dokument, skladištenje dokumenta. Mere obezbeđenja dokaza treba da budu adekvatne. Organizacija dokaza treba da bude uređena na efikasan način.

U slučaju elektronske evidencije potrebno je locirati potencijalne izvore elektronske evidencije. Zatim, potrebno je obezbediti integritet i bezbednost evidencije i prikupiti podatke iz različitih izvora. Prikupljene podatke treba obraditi i prezentovati u pravno prihvatljivom smislu. Ukoliko koraci nisu ispoštovani, dokazivanje prevare postaje otežano.

Prema ACFE metodologiji, prevare delimo na neosnovano sticanje sredstava, prevaru u finansijskim izveštajima i korupciju. Neosnovano sticanje čini 89% prevara koje su prijavljenje prilikom izrade studije (2024 Report to the Nations). Zatim slede korupcija 48% i prevare u finansijskim izveštajima sa 5%. Određeni tipovi prevara se preklapaju, pa često neosnovano sticanje ide zajedno sa korupcijom. Vreme otkrivanja prevara varira od 12 do 18 meseci za neosnovano sticanje, 13 meseci za otkrivanje korupcije, i 18 meseci za prevaru u finansijskim izveštajima.

Prevare u finansijskim izveštajima su procesuirane priznavanjem krivice ili suđenjem u 79% slučajeva po globalnoj studiji, neosnovano sticanje u 74% slučajeva, dok je korupcija procesuirana u samo 68% slučajeva.

Nasuprot tome, statistika o nadoknadi štete nije optimistična: u 57% slučajeva nije došlo do nadoknade gubitka, u 13% slučajeva se gubitak nadoknadio, dok u je 30% slučajeva gubitak delimično pokriven.

Iz priloženih statistika jasno je da je za uspešnost istraga ključan efikasno uspostavljen proces rešavanja incidenata unutar kompanija, kao i efikasan sudski i izvršni sistem van kompanija.