Nova paradigma dugovečnosti: Menadžment u Eri Evergreen Ekonomije
Adria region, koji posebno suočen i ugrožen sa izazovima demografske erozije i starenja stanovništva, nalazi se danas na prekretnici. Dok se mnoge zemlje bore sa hroničnim smanjivanjem radne snage i s druge strane drastičnim povećanjem troškova socijalne zaštite, postoji za region dosad neviđena prilika da se ovaj demografski izazov pretvori u značajnu ekonomsku prednost. Ključ leži u razvoju srebrne ili evergreen ekonomije – mikro i makro ekonomskog ekosistema koji prepoznaje i iskorišćava potencijal građana u zrelom dobu.
Na taj se način savremeni i ujedno i superhype koncept longevity, donosno dugovečnosti, u takvom kontekstu ne odnosi se samo na produžetak životnog veka radno sposobne populacije, već prvenstveno na poboljšanje kvaliteta života u zrelom dobu. To u holističnom pristupu obrađenom fenomenu podrazumeva brigu za zdravlje, dobro izbalansirane aktivnosti, aktivno učešće u razvoju društva i produljenu ekonomsku produktivnost a time i stvaranje osobnih benefita. U Adria regionu ali ne samo tu, gde životni vek kontinuirano raste, postoji sve veći broj ljudi koji su sposobni i voljni da se uključe i doprinesu takvom tipu evergeen ekonomije. S druge strane to predstavlja uslov sine qua non za razvoj konkurentnosti regionalnih malih otvorenih ekonmija, pri čemu će one zemlje koje takav koncept usvoje ranije kao nacionalnu platformu imati prednost pred ostalima.
Srebrna ili evergreen ekonomija može i mora biti katalizator za reindustrijalizaciju Adria regiona, za koju se čak i novoizabrani predsednik SAD-a na jedan dosad u modernoj istoriji neviđeni način zalaže. Nadalje, područje longevity-a može biti i odlična platforma za razvoj veštačke inteligencije (AI) u kontekstu produženja zdravog trećeg doba. Zreliji građani poseduju neizmerno bogato iskustvo, znanje i veštine koje su neophodne za revitalizaciju tradicionalnih industrija ali i razvoj novih. Njihovo učešće u radnoj snazi može popuniti praznine nastale neželjenom emigracijom mladih i obezbediti kontinuitet znanja i veština. Da bi se iskoristio potencijal srebrne ekonomije, neophodno je promeniti percepciju i okrenuti se zdravom starenju. Stariji građani ne smeju biti viđeni kao teret, već kao first class resurs.
Potrebno je kreirati prilike za zapošljavanje, zatim razviti fleksibilne modele zapošljavanja koji odgovaraju potrebama zrelijih građana, kao što su part-time poslovi, mentorski programi i konsultantske usluge. Građanima tog doba treba omogućiti pristup programima obrazovanja i obuke koji će im pomoći da steknu nove veštine i prilagode se promenama na tržištu rada. Potrebno je razviti proizvode i usluge koji su prilagođeni njihovim potrebama, kao što su zdravstvena zaštita, turizam, tehnologija i stanovanje. Stariji građani često imaju bogato iskustvo a moguće finansijske resurse koji im omogućavaju da čak pokrenu sopstveni biznis, pa je u tom smislu potrebno prilagoditi povoljno okruženje za preduzetništvo zrelijih osoba.
Silver ekonomija nije samo odgovor na demografske promene, ona je i inherentni deo savremenog ESG okvira održivog poslovanja. U kontekstu ESG-a, evergreen ekonomija direktno doprinosi socijalnoj komponenti kroz inkluziju zrelijih građana u tržište rada, jačanje međugeneracijske kohezije i smanjenje pritiska na sisteme socijalne zaštite. Istovremeno, omogućavanje aktivnog učešća starijih osoba u društvu i ekonomiji podrazumeva i jačanje principa dobrog upravljanja, naročito kroz etičke modele zapošljavanja, jednakost pristupa i održivo korišćenje ljudskog kapitala. Sa ekološkog aspekta, razvoj proizvoda i usluga za ovu populaciju, poput zelene mobilnosti, energetski efikasnog stanovanja i održivog zdravstvenog turizma, dodatno pozicionira srebrnu ekonomiju kao održivu komponentu u ukupnoj tranziciji ka zelenoj i pravednijoj ekonomiji.
Neke zemlje su već prepoznale ogroman potencijal srebrne ekonomije i preduzele konkretne korake da ga iskoriste. Japan, na primer, aktivno promoviše zapošljavanje građana trećeg doba i razvija za njih proizvode i usluge. Nemačka je pokrenula inicijative za podsticanje preduzetništva kod te populacije. Stoga Srebrna ekonomija predstavlja značajnu priliku za Adria region da se suoči sa izazovima demografske erozije i podstakne ekonomski rast. Uz pravilan nacionalni pristup i strateške investicije, zreli građani mogu postati ključni pokretači reindustrijalizacije i razvoja novih industrija. Vreme je da donosioci odluka na bilo kojoj razini prepoznaju ovaj potencijal i aktivno učestvuju u su kreiranju budućnosti u kojoj dugovečnost postaje prednost, a ne teret.