Principi ekonomije dugovečnosti

Današnji svet je obeležen transformacijom i poremećajem bez presedana. Ipak, jedan trend ostaje konstantan i neizbežan – starenje naše globalne populacije. Principi ekonomije dugovečnosti nude međuindustrijski pristup rešavanju globalnih problema u društvu koje stari, dok istovremeno oblikuje budućnost koja obezbeđuje finansijsku otpornost svih generacija. Principi ekonomije dugovečnosti imaju za cilj da uokvire zajednički pristup pitanju kojim se svaka zemlja bavi drugačije. Penzije, penzioni sistemi i socijalna davanja se razlikuju od jedne do druge nacije, razlikuju se po pravilima, starosnoj dobi za penzionisanje i dizajnu. Međutim, svi pojedinci žude za sličnim ishodima: zadovoljenje svojih osnovnih finansijskih potreba, uživanje u zdravom životu, pristup mogućnostima zapošljavanja i život prožet svrhom.

Većina ljudi ne voli da priča o smrti ili novcu, ali ove tabu teme su u srži ove rasprave. Ostale delikatne teme uključuju široko rasprostranjeni ejdžizam sa kojim se suočavaju mnogi stariji radnici, rastući jaz u penzijama polova koji se pogoršava time što žene preuzimaju ogromnu većinu dužnosti nege i ogroman jaz u penzijskoj štednji između različitih rasa i socioekonomskih klasa širom sveta.

Inicijativa za ekonomiju dugovečnosti Svetskog ekonomskog foruma okupila je lidere iz svih preduzeća, vlade i civilnog društva da uspostave principe ekonomije dugovečnosti. Ovi principi imaju za cilj da podignu profil diskusije o dugovečnosti, promovišući usklađenost među sektorima u rešavanju demografskih i finansijskih izazova globalnog starenja i podržavajući pojedince da budu otporni u svojim dužim životima.

Šest principa za ekonomiju dugovečnosti

Skup principa ekonomije dugovečnosti razvijen je u nastojanju da se stvori zajednički jezik i okvir koji će spojiti mnoge ključne faktore koje starija populacija treba da uzme u obzir da bi dobro starila.

1. Obezbedite finansijsku otpornost na ključne životne događaje. Skoro 40% globalno se suočava sa finansijskom nestabilnošću nakon neplaniranih prekida karijere, uključujući prekide u karijeri, bolest ili neočekivano penzionisanje.
2. Obezbedite univerzalni pristup nepristrasnom finansijskom obrazovanju. Samo 33% svetske populacije se smatra finansijski pismenim, što doprinosi nejednakostima u bogatstvu, u snažnoj korelaciji sa nejednakostima u očekivanom životnom veku. Sveobuhvatna, nepristrasna finansijska edukacija omogućava pojedincima da donose informisane finansijske odluke.
3. Dajte prioritet zdravom starenju kao osnovu za ekonomiju dugovečnosti. Očekuje se da će oko jedne petine života biti proživljeno sa bolešću, a 80% odraslih u zemljama u razvoju brine se o troškovima medicinskih troškova. Ravnopravan pristup zdravstvenim uslugama može olakšati dobrobit kako pojedinca tako i šireg društva.
4. Razvijanje poslova i doživotno sticanje veština za višegeneracijsku radnu snagu. Na međunarodnom nivou, do 25% pojedinaca starijih od 55 godina želi da radi u starosti, ali se suočavaju sa preprekama u pronalaženju mogućnosti. Demografske promene i tehnološke inovacije zahtevaju radna mesta i izgradnju veština da bi se prilagodili i razvili, omogućavajući pojedincima da produže radni period po želji.
5. Dizajnirajte sisteme i okruženja za društvenu povezanost i namenu. Društvena povezanost je sastavni deo zdrave dugovečnosti. Socijalno izolovane starije osobe imaju veći rizik od lošeg zdravlja i ranije smrti. Namerno dizajniranje sistema i okruženja za društveno povezivanje može ublažiti ove uticaje.
6. Bavite se nejednakostima u dugovečnosti, uključujući pol, rasu i klasu. Prednosti dugovečnosti nisu ravnomerno raspoređene. Zagovaranje pravednosti plata i penzija, kao i podrška neformalnim negovateljima, neki su od ključnih elemenata koji osiguravaju da finansijska sigurnost i prednosti dugovječnosti mogu biti dostupnije svima.

U 2020. godini, 1 milijarda ljudi bila je starija od 60 godina; do 2050. predviđa se da će se ovaj broj više nego udvostručiti na 2,1 milijardu. Dok je stanovništvo starenje počelo u zemljama sa visokim dohotkom, sada su zemlje sa niskim i srednjim prihodima te koje doživljavaju najveću promenu.

Različiti sektori, organizacije i vladine politike ciljaju na pojedinačne aspekte kroz različite perspektive, kao što su zdrav život, efektivna penziona štednja, dugoročna nega i poboljšanje mogućnosti za starije radnike u radnoj snazi.

U osnovi, ovi principi ekonomije dugovečnosti stavljaju potrebe pojedinca u središte diskusije. Svet se suočava sa globalnom krizom javnog poverenja, u kojoj mnogi ljudi gube veru u sposobnost institucija da služe njihovim potrebama na duži rok. Zainteresovane strane moraju da sarađuju kako bi osigurale da buduća rešenja rešavaju izazove i da iskoriste mogućnosti ekonomije dugovečnosti na način koji je zasnovan na stabilnosti, odgovornosti, pravičnosti i integritetu.

Produženje životnog veka zahteva odgovarajuće povećanje vremena provedenog u dobrom zdravlju. Poslodavci treba da stvore inkluzivno okruženje za sve generacije, sa mogućnostima obrazovanja i prekvalifikacije za sve radnike u višegeneracijskoj radnoj snazi, a ne samo za mlade i novozaposlene. Pronalaženje svrhe je od suštinskog značaja da biste ostali srećni i zdravi u dužem životu, a kontinuirano fokusiranje na jednakost je od vitalnog značaja, posebno za podršku onima iz siromašnih sredina.

Kako javni i privatni sektor mogu sarađivati kako bi osigurali da pojedinci u vremenima finansijskih izazova imaju jednak pristup resursima, osiguranju, programima štednje i strategijama za podršku njihovoj finansijskoj otpornosti?

Saradnja sa privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva u cilju izgradnje političke volje za akciju je imperativ. Bilo koja intervencija osmišljena da se bavi finansijskom otpornošću treba da bude integrisana u strukturu celokupnog sistema i ne treba da stavlja teret samo na pojedinca da preduzme akciju. Ekonomija ponašanja ima veoma važnu ulogu u rešavanju ovog problema, pomažući da se osmisle politike koje bi usmeravale pojedince da preduzmu akcije koje im najbolje služe, dok zadržavaju sopstvenu agenciju u donošenju odluka. Korišćenje podsticaja u ponašanju i rad u skladu sa podrazumevanim ponašanjem pojedinaca može imati snažan uticaj na podržavanje kratkoročne i dugoročne finansijske otpornosti. Pronalaženje načina da se prinude ili podstaknu oni koji mogu da priušte da plate za obezbeđivanje sopstvene finansijske otpornosti, biće ključni element sveukupne strategije koja će nastaviti da pruža održivu državnu podršku onima kojima je zaista potrebna.

Principi ekonomije dugovečnosti ocrtavaju put ka budućnosti u kojoj pojedinci mogu napredovati tokom svog dužeg života. Kolektivne uloge koje imaju vlade, poslodavci, civilno društvo i pojedinci su kritične u osiguravanju da se finansijska otpornost može na pravi način ostvariti u društvu i među generacijama.

Izvor: Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, 2024.