Reforma CBAM-a – olakšice za mala i srednja preduzeća
Mehanizam prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM) Evropske unije (EU) je centralni deo aktuelne EU strategije za promovisanje globalnog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i ublažavanje tzv. “curenja ugljenika” (neobračunatih emisija usled izmeštanja proizvodnje van EU). CBAM ima za cilj da održi klimatske politike EU konkurentnim i efikasnim a u isto vreme da ublaži trend izvoza proizvodnje u treće zemlje. Mehanizam bi to trebao da postiže efikasnim proširenjem EU sistema trgovine emisijama (EU ETS-a) na proizvode iz uvoza, tako što će uvoznici u EU morati da plaćaju iste poreze na ugljenik kao i domaći proizvođači u zemljama članicama.
Međutim, u toku probnog perioda, pokazalo se da su novi zahtevi bili preveliki za manje kompanije i da je prikupljanje pouzdanih podataka o emisijama od inostranih dobavljača u datom vremenskom roku komplikovanije nego što je očekivano. Time je CBAM izazvao zabrinutost zbog velikog administrativnog opterećenja i troškova vezanih za prikupljanje podataka, posebno među malim i srednjim preduzećima i izvoznicima u zemljama koje nisu članice EU čiji zakonodavni okvir za naplatu odnosno oporezivanje emisija GHG nisu u potpunosti usaglašeni sa EU.
Prepoznajući potencijalni teret za mala i srednja preduzeća, Evropska komisija je predložila reforme kako bi ograničila obim CBAM-a prvenstveno na najveće uvoznike. Poreski komesar Vopke Hoekstra je istakao da će preko 80% kompanija u EU biti oslobođeno novog poreza na ugljenik. Time bi teret pao primarno na najveće uvoznike odgovorne za većinu emisija, jer je, prema rečima komesara, „manje od 20% kompanija u opsegu odgovorno za više od 95% emisija u proizvodima“.
Kao deo tog plana, 24. februara 2025. godine Evropska komisija je objavila najnoviji predloženi nacrt o izmenama CBAM-a. U nacrtu se predviđa da bi kompanije koje uvoze manje od 50 metričkih tona (50.000 kg) određene robe godišnje mogle biti izuzete od obaveza vezanih za izveštavanje o emisijama i plaćanja CBAM sertifikata, što bi potencijalno smanjilo zahteve usklađenosti za oko 180.000 od 200.000 pogođenih preduzeća po trenutnim kriterijumima. Ovo je velika promena u odnosu na prethodni prag za mala i srednja preduzeća, koji je zahtevao da, počevši od sledeće godine, CBAM sertifikate plaćaju svi koji uvoze robu obuhvaćenu CBAM-om u vrednosti od 150 evra ili više.
Primera radi, jedan tona čelika ima karbonski otisak od 1,89 tona CO2 a aktuelna cena tone CO2 u okviru ETS-a početkom februara 2025. iznosila je 81.12 EUR. To bi značilo da bi za 50 tona čelika uvoznik morao da plati oko 7.666 EUR. Pritom, ova računica koristi cenu tone CO2 za proizvodnju unutar EU; za proizvode iz drugih zemalja cena će uglavnom biti veća.
Pored toga, EU namerava da pojednostavi određene zahteve za preduzeća koja se pridržavaju evropskih standarda za smanjenje emisija GHG. Dokument, na primer, sadrži detaljne predloge za olakšavanju zahteva za smanjenje troškova CBAM-a za artikle uvezene iz zemlje u kojoj proizvođači već plaćaju porez na ugljenik. Takođe, kao dodatnu meru navodi i pojednostavljenje pripreme CBAM izveštaja. Počevši od 2027. godine, Komisija će objavljivati procenu prosečnih godišnjih cena ugljenika u drugim zemljama, eliminišući potrebu da kompanija utvrđuje cenu ugljenika koja se plaća u toj zemlji, kako bi olakšali uvoznicima proračune emisija poput onog iz gore navedenog primera.
Ove promene dolaze kao deo šire inicijative pod nazivom Kompas konkurentnosti koja je uvedena u januaru 2025. godine i ima za cilj unapređenje konkurentnosti tržišta i povećanje produktivnosti evropske privrede i podsticanje ekonomskog rasta. Izuzimajući značajan broj kompanija od CBAM-ovih zahteva, EU nastoji da olakša poslovanje velikom broju preduzeća. Važno je napomenuti da, iako bi se broj kompanija na koje utiče CBAM smanjio, Kompas konkurentnosti ne predlaže smanjenje njegovog obima. Naprotiv, sugeriše potencijalnu ekspanziju obuhvaćenih industrija sa krajnjim ciljem obuhvatanja svih industrija koje su trenutno regulisane EU ETS-om. Kao deo pregleda zakazanog za 2025. godinu, Evropska komisija će proceniti proširenje CBAM-a na dodatne sektore. Uprkos ovim promenama, više od 95% uvoza u EU bi i dalje bilo pokriveno CBAM-om, osiguravajući da njegov uticaj na životnu sredinu ostane značajan.
U suštini, za očekivati je da je EU Kompas konkurentnosti postavljen tako da oblikuje buduću implementaciju CBAM-a pojednostavljivanjem usklađenosti za mala i srednja preduzeća, uzimajući u obzir proširenje mehanizma na dodatne sektore, i nastojeći da izbalansira ciljeve unapređenja zaštite životne sredine sa ekonomskim rastom.
Dok nedavne reforme imaju za cilj smanjenje uticaja na mala i srednja preduzeća unutar EU, kompanije u zemljama EU, poput Srbije, moraju proaktivno da se prilagode ovim promenama (npr. razvojem sistema za praćenje i izveštavanje o emisijama GHG) kako bi iskoristile prilike na globalnom tržištu koje nastavlja da se dekarbonizuje.
CBAM se trenutno nalazi u prelaznoj fazi, koja je počela 1. oktobra 2023. godine, i trajaće do kraja 2025. godine kada, po originalnom planu treba da krene naplaćivanje sertifikata od januara 2026. godine. U okviru novog predloga, postoji i mogućnost da se početak naplaćivanja CBAM-a odloži za januar 2027. godine. Za sada se očekuje da će predloženi nacrt biti odobren do kraja 2025. godine kada bismo i znali tačan vremenski okvir i to koje sve kompanije će biti obuhvaćene CBAM-om.