Srbija ima najveći potencijal u regionu u oblasti obnovljivih izvora energije
Srbija će 2040. godine dobijati 45% električne energije iz OIE i imaće 15 puta više vetroparkova i solarnih elektrana nego što trenutno ima – ukoliko se ostvare ambiciozni ciljevi zakonodavaca koji su ovog leta bili vredni.
Danas, kada se na mreži nalazi tek 512 MW vetroelektrana i 200 MW solarnih elektrana, od kojih su 70 MW prozjumeri, brojke iz uvoda zvuče nedostižno. Ali one su deo ključnih planskih dokumenata usvojenih ovog leta u oblasti zelene energije. Po njima, Srbija će do kraja decenije na mreži imati 3,5 GW novih elektrana na energiju sunca i vetra, a do 2040. godine očekuje se da ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, čiji je nacrt na javnoj raspravi bio do 15. avgusta, napominje da je očekivana ukupna proizvodnja električne energije iz intermitentnih izvora od 19,04 TWh na godišnjem nivou. Konkretno, predviđena instalisana snaga vetroelektrana iznosi 3,6 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,36 TWh), dok je predviđena instalisana snaga solarnih elektrana 7,37 GW (sa godišnjom proizvodnjom 9,68 TWh).
Strategija naglašava značaj prelaska na obnovljive izvore energije za energetsku bezbednost Srbije i razmatra mogućnosti da se u energetski sektor, nakon 2040. godine uvede i nuklearna energija.
Vlada Srbije usvojila je u julu Integrisani plan za energetiku i klimu za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, koji takođe predviđa da oko 3,5 GW novih elektrana na energiju sunca i vetra bude na mreži do 2030, kao i da do te godine Srbija dobija 45% električne energije iz OIE.
Još jedan važan dokument je na javnoj raspravi do 10. septembra – Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Cilj izmena postojećeg zakona je uređivanje balansnog tržišta, omogućavanje krajnjim kupcima da postanu aktivni učesnici sa ugovorima promenljive cene, definisanje rada tržišta struje, a ukida se i zabrana izgradnje nuklearnih elektrana.
Srbija ima najveći potencijal u regionu
Da Srbija ima veliki potencijalni kapacitet solarnih i vetroelektrana, najveći u regionu, pokazuje izveštaj organizacije Globalni energetski monitor (Global Energy Monitor – GEM).
Srbija, navodi se u izveštaju, ima 7,9 GW potencijalnog kapaciteta vetroparkova, što je 65% ukupnog kapaciteta regiona, i 2,9 GW potencijalnog solarnog kapaciteta, što je 27% regionalnog kapaciteta.
Prema podacima ove organizacije, Srbija planira da do kraja 2028. godine poveže na mrežu 3 GW energije vetra i 1 GW solarne energije, što bi premašilo njen cilj od 1,77 GW energije vetra, ali je manje od cilja za solarnu energiju od 1,73 GW, kako je previđeno Integrisanim planom za energetiku i klimu.
Ako se iz domena planova i ciljeva, preselimo na realni teren, videćemo da je ukupna snaga vetroparkova u našoj zemlji trenutno više od 500 MW. Do sada je u Srbiji izgrađeno 8 vetroparkova sa svim dozvolama, dok su dva u probnom radu. Ukupna snaga solarnih elektrana je, prema procenama, 200 MW, od kojih su za 70 MW zaslužni prozjumeri. Interesovanje za prozjumere raste iz dana u dan, i među domaćinstvima i kompanijama. Najveći prozjumer u Srbiji je kompanija Peštan doo Bukovik sa ukupnom instalisanom snagom od 7997 kW, a prati je kompanija Toyo Tire Serbia sa 7500 kW.
Nove megavate iz energije vetra očekujemo od pobednika prošlogodišnjih aukcija, a do kraja godine trebalo bi da se održe i druge aukcije za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije, na kojima se očekuje jača konkurencija, barem u pogledu solarne energije.
Treba, ipak, razmišljati i o projektima koji ne mogu ili ne žele da učestvuju na aukcijama, o onima koji uslove priključenja dobijaju po novim pravilima, zatim o balansiranju i skladištenju električne energije.
EU ruši rekorde, Crna Gora dobila dugoočekivani Zakon o OIE
Optimistične brojke stižu nam i iz Evropske unije gde je, po podacima istraživačkog centra Ember, iz energije sunca i vetra u prvoj polovini ove godine proizvedeno rekordnih 30% električne energije, prvi put više nego iz fosilnih goriva.
Kumulativna snaga vetroparkova premašila je brojku od 1 TW, što 2023. čini najboljom godinom za vetar do sada, prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra. Tokom 2023. godine instalirano je 18.3 GW novih kapaciteta energije vetra. Od toga su države članice EU instalirale 16.2 GW, što je rekordna količina instalirana u jednoj godini, saopštio je WindEurope, vodeća evropska asocijacija koja okuplja više od 400 članova iz oblasti vetroindustrije, među kojima je i OIE Srbija.
Prema podacima Solar Power Europe, vodeće evropske asocijacije za energiju sunca, čiji je OIE Srbija član, svet je prošle godine postavio 447 GW novih solarnih kapaciteta, 87% više nego 2022. godine. Solar Power Europe predviđa da će ove godine biti instalisano 544 GW solarnih kapaciteta, a 2028. godine 876 GW.
Dobre vesti stižu i iz regiona – Crna Gora dobila je prvi, dugoočekivani Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora koji uvodi brojne novine, među kojima su novi sistem podsticaja za investicije u obnovljive izvore energije.
O svemu tome pričaćemo na konferenciji OIE SRBIJA 2024 koja će 23. i 24. septembra u Vrdniku okupiti predstavnike najvećih svetskih kompanija, banaka, investitora, državnih institucija. Tradicionalno, četvrtu godinu zaredom, oni će razgovarati o aktuelnim temama iz oblasti energetske tranzicije u Srbiji i regionu, novim investicijama i tehnologijama, ali i o održivom razvoju u saobraćaju, ESG strategijama.
Vidimo se na najvećoj regionalnoj konferenciji posvećenoj obnovljivim izvorima energije!