Tatjana Mamula: Zašto je važna reinovacija poslovanja?
Intenzitet promena prouzrokovan digitalizacijom, globalizacijom, finansijskim krizama, COVID-19 pandemijom otvara prostor za nove načine razmišljanja koji za cilj imaju dugoročno poslovanja i održiv rast firme. Era znanja prelazi u doba dizajnerskog razmišljanja, preduzetništva i reinovacija. Kritičko razmišljanje, komunikacija, kreativno razmišljanje i kolaboracija su od vitalnog značaja na radnom mestu, kod kuće i u svakoj interakciji kao četiri veštine koje deluju poput neophodnih točkova u uzbudljivom putovanju 21. veka. Poslovne reinovacije su stvaranje bitno nove vrednosti za korisnike primenom dimenzija kao što su ko-kreacija, participacija, kolaboracija, i uočene prilike koje doprinose unapređenju ekosistema.Za kompanije je danas od najveće važnosti da odgovore na izazove u turbulentnom okruženju, da fokusirano “osluškuju”, imaju “širom otvorene oči” i deluju proaktivno. Nadya Zhexembayeva, edukator i autor knjiga o reinovaciji poslovanja, smatra da mogu preživeti samo one firme čiji lideri i timovi mogu kreativno da odgovore na svakodnevne neočekivane situacije u budućnosti. Bez krize i inovacija nema napredovanja, i osnov su moderne ekonomije i preduzetništva, potvrdili su Novi Šumpeterijanici (New Schumpeterians) profesori Peter Howitt i Philippe Aghion, dobitnici nagrade Frontier of Knowledge Award 2019.Japan je konstantno okružen nepredvidivim i razornim događajima (zemljotresi, cunamiji), istovremeno ističe se po korporativnoj dugovečnosti – 40 posto firmi koje postoje više od 300 godina nalaze se u Japanu. Prema profesoru Hirotaka Takeuchi sa Harward Business School, pored toga što mnoge japanske firme zamišljaju kakvu budućnost žele da stvore za 100 ili 200 godina, oni stalno rade na stvaranju trajnih promena u društvu u cilju zadovoljnih zaposlenih i društvene zajednice. Lider vaterpolista srpske reprezentacije uspešno vodi timove u dugom nizu pobeda. Njegovo umeće motivisanja igrača pred finalni meč u osvajanju olimpijskog zlata u Tokiju je win win primer uključivanja porodice i zajednice u odlučujućim momentima. Razmišljanje korak dalje je “jedinstvena vrednosna ponuda” ili odlika selektora Dejana Savića, jer njegov fokus već danas je susret novom izazovu, novom timu za Olimpijadu u Los Anđelesu 2028. U svetu surfinga to je jedini i jedinstveni Garrett McNamara koji je 2010. reinovirao surfing na velikim talasima. Timskim radom i podrškom grada Nazarea usudio se da osvoji talas od 30 metara i postavi novi izazov za generacije surfera koje dolaze.Osnovne veštine potrebne za napredovanje u svetu nesigurnosti, VUCA svetu (Volatility, Uncertainty, Complexity, Ambiguity) su:
– umeće razumevanja postojećih pretpostavki i situacija koje treba ispitati i analizirati u cilju stvaranja novih uvida – istraživati trendove i potrebe svih učesnika na tržištu;
– razmatranje alternativa za pronalaženje novih poslovnih modela i praksi koji su relevantni i održivi – uključuje četiri stuba održivosti Ujedinjenih nacija – doprinos društvenoj zajednici, ekološka svesnost i proaktivnost, briga o ljudima i ekonomski razvoj;
– samopouzdanje za preuzimanje rizika u cilju postizanja rezultata koji donose veću vrednost korisnicima i zajednici – preduzetnička agilnost i spremnost na pogreške;
– generisanje izazovnih iskustava i veza za razvijanje novih odnosa – otvorenost za opcije i nova iskustva.
Da bi firme uspele u turbuletnim vremenima reinovacija načina razmišljanja i poslovanja traži konstantno preispitivanje sopstvenih slabosti i ranjivosti. Stoga je biznis dijagnoza sve značajnija u liderstvu, jer kao i u medicini izdavanje recepta bez dijagnoze je pogrešno lečenje. Sa promenama u okruženju pandemijom COVID-19 i 4.0 SMART revolucijom (Social, Mobile, Analytics, Robots, Transformation), postavlja se pitanje kako pristupiti potrošačima koji odlučuju o opstanku firmi, valorizuju rad firmi i brendova njihovom kupovinom. Otvorena pitanja koja mogu da pomognu u reinoviranju poslovanja kada je poslodavac u cipelama kupaca, klijenata, potrošača mogu biti: na koje elemente treba da se fokusiram da povećam vrednost za potrošače; da li je moja vrednosna ponuda aktuelna i relevantna sa aspekta potreba korisnika u bliskoj budućnosti, kako uključiti nove generacije (Y, Z, Alfa) u našu mapu putovanja kroz digitalna iskustva.
Henry Ford je 1913. uveo pokretne trake u proizvodnju automobila Ford Motor Company. Iako se smatra da je Henri Ford prvi zaslužan za upotrebu pokretne trake, prvi put pokretna traka je upotrebljena 1892. godine, a Thomas Robbins je zaslužan sa to. Ford je, ugledavši pokretnu traku u klanici, gde se koristila, na najbolji mogući način primenio već postojeću industrijsku tehnologiju u svojoj branši stalno je unapređujući.Za razliku od tehnoloških inovacija (kao što je nova tehnologija ili patent), ovakav način razmišljanja može da omogući inkrementalne reinovacije u poslovanju kako bi se firma izdvojila iz crvenog okeana punog konkurenata u plavi okean novih vrednosti. Prvo je potrebno da se identifikuje osnovni problem ili potreba korisnika kako bi se moglo naći rešenje. Tek tada je moguće osmisliti više različitih pristupa rešavanju problema i sprovesti više različitih testova sa korisnicima kako bi se našlo najbolje moguće rešenje. Nekoliko najčešćih metodologija pri osmišljavanju reinovacija u organizacijama danas su MVP (minimum viable poroduct), „design thinking“, „lean startup“ i „jobs to be done“, “persona”, “mapa empatije” koji dele zajednički pristup u rešavanju problema i dizajnu novih biznis modela sa dodatnom vrednošću za korisnika.
Taleb (2010) u svojoj knjizi Crni labud smatra da je ljudski um podložan brojnim slepim tačkama, iluzijama i pristrasnostima te da je: „Prava strategija za pronalazače i preduzetnike jeste da se manje oslanjaju na detaljno razrađene planove i maksimalno se usredsrede na kreativno razmišljanje i prepoznavanje prilika kada se pojave. Iz preteranog bavljenja onim što znamo proističe još jedna naša slična slabost: skloni smo da učimo pojedinosti umesto da usvajamo opšte zakonitosti.“ Otpor promenama dugo se navodi kao jedan od ključnih razloga zbog kojih se kompanije ne prilagođavaju promenama na vreme. Jedan od pristupa je vežba „Kako uništiti kompaniju“. Zaposleni i stejkholderi mogu se podeliti u grupe da nađu najefikasnije načine da se uništi kompaniju. Lisa Bodell, osnivačica i izvršni direktor kompanije „futurethink“ koristi jednostavne tehnike kako bi pomogla organizacijama da prihvate promene i povećaju svoju sposobnost za reinovacije kao što su Google, Novartis, HBO kaže: „prvi put kada je HBO tim izveo ovu vežbu, stvorio je tri taktike koje bi vrhunski konkurent mogao da upotrebi da uništi HBO. Američka rudarska kompanija redovno sprovodi ovu vežbu kako bi se zaštitila i od konkurentskih i tržišnih sila.“ Savremeni menadžment je uvek postojao za „najbolje prakse“. Na treninzima menadžeri koriste uzore da podstaknu i usmere promene. Nova istraživanja sugerišu bolji metod od prethodnog. Naučnici iz Kellogg School of Management iz SAD sproveli su niz eksperimenata i u jednom takvom eksperimentu menadžeri su okupljeni u male timove kako bi stvorili neobične kreativne namene za kartonsku kutiju. Pre brejnstorminga polovini grupe je dat zadatak da podele neprijatne priče iz proteklih šest meseci, a drugoj polovini zadatak da podele priče na koje su ponosni. Prema rezultatima eksperimenta timovi koji su delili neprijatne priče generisali su 26 posto više ideja od grupa koje su delile ponosne priče.
Pandemija COVID-19 podsetila je poslovne lidere na brutalnu realnost: da se sve pretpostavke i prakse moraju neprestano da preispituju i da egzistencijalne pretnje mogu doći u bilo kom trenutku, iz bilo kog pravca.
Tokom pandemije COVID-19, ponašanje potrošača i zaposlenih se promenilo, a onlajn kupovina, učenje i rad na daljinu postali su neophodni. Kako se preferencije potrošača brzo menjaju, kompanije orijentisane na potrošače treba da ubrzaju povratne informacije sa tržišta redovnim prikupljanjem informacija od potrošača i predviđanjem trendova. Grafikon br. 1 i 2 pokazuju kako je pandemija COVID 19 uticala na ubrzanje korišćenja interneta u različitim oblastima tokom leta 2020. a prema McKinsey istraživanjima.
Grafik br.1: Iskustvo potrošača u COVID-19 eri
Grafik br.2: Promena ponašanja svih učesnika tokom COVID-19
Lideri nove generacije, kao odgovor na talase promena i izazova, jasno postavljaju prioritete, vide širu sliku, digitalno su aktivni, upravljaju promenama, otvoreni su za različite opcije, vode se sopstvenim primerom, spuštaju odgovornosti na niži nivo, neguju timsko poverenje, koriste humor i kreativnost u radu, postavljaju izazovna pitanja, aktivno slušaju, daju povratne informacije, spremno donose odluke, otvoreni su za rizik te preduzimaju akcione korake.
Inspiracija za tekst:
- Praktični vodič Reinovacija poslovanja PROKRENI IGRU u pripremi (Mamula Nikolić, T. (2022).
- Ponašanje nove generacije potrošača i lidera u VUCA svetu (Mamula Nikolić, T. 2021. Izdavač: Univerzitet Metropolitan i iLearn, ISBN: 978-86-89755-20-6, COBISS 36603145)
Mihajla Pupina 100, 11000 Beogradoffice@bci.rs; prijava@bci.rs011/ 123-45-67; 064/123-4567