Telo na poslu

U savremenom, ubrzanom poslovnom svetu, mnogi od nas većinu dana provode sedeći ispred kompjutera, u sastancima, u transportu. Funkcionišemo pod pritiskom, u stalnoj brzini, nesvesni koliko napetosti i stresa zapravo nosimo u telu. Telo postaje sredstvo za izvršenje zadataka, postizanje ciljeva, i produktivnosti, koje često zanemarimo, dok nas ne zaustavi umor, bol ili iscrpljenost.

Ali šta ako bismo promenili perspektivu i posmatrali telo kao saveznika za donošenje boljih odluka, saradnje, razvijanje rezilijentnosti i autentično liderstvo?

Telo kao inteligentni sistem

Istraživanja pokazuju da više od 80% informacija ide od tela ka mozgu, a ne obrnuto. Srce i stomak često nazivamo „drugim i trećim mozgom“, jer registruju signale pre svesnog razmišljanja. Koliko puta ste osetili da nešto „nije u redu“, pre nego što ste to racionalno mogli da objasnite?

Na poslu često ignorišemo signale tela. Pod pritiskom rokova i odgovornosti, guramo telo preko granica. Zategnuta ramena, ubrzan dah, stezanje u stomaku — sve to ukazije da telo neprestano komunicira sa nama, pitanje je da li mi obraćamo pažnju i preduzimamo nesto u vezi toga?

Kada izgubimo kontakt s telom, gubimo i kontakt s emocijama, potrebama, željama i granicama. To može da vodi ka raznim fizičkim i mentalnim simptomima, burnout-u, osećaju praznine i nemogućnosti da ostvarimo svoj lični i profesionalni potencijal.

Neki od čestih signala da nismo u kontaktu sa svojim telom mogu da se manifestuju kao napetost, plitko disanje, loše držanje, burne reakcije, emocionalna otupelost, hiperproduktivnost bez pause, itd. Kada nismo povezani sa sobom, teško ostvarujemo istinski kontakt sa drugima, a upravo taj kontakt je osnova dobre komunikacije, saradnje, timske dinamike i liderstva.

Aktivna uloga tela u procesu promene

Kada osetimo i osvestimo sta se dešava u telu, možemo bolje da regulišemo emocije, donesemo bolje odluke, postavimo granice i unapredimo interakcije s drugima. Samosvesnost nam daje mogućnost da nešto promenino i izaberemo kako želimo da budemo u odnosu sa sobom i sa drugima.

Embodiment coaching je pristup gde telo ima aktivnu ulogu u procesu promene. Bazira se na tome da način na koji se krećemo, držimo, dišemo — oblikuje naše misli, emocije i ponašanja. Ovaj pristup jača svesnost tela i pomaže da se izgrade veštine koje su nam potrebne da ostvarimo svoj cilj ili potencijal, da li u momentu (pred prezentaciju) ili na duge staze (integritet, pouzdanje itd.) To nije „rad na sebi“, već rad sa sobom — kroz telo, u kontekstu realnih izazova. Puno lidera širom sveta nalazi podršku u embodiment coaching-u.

Regulacija nervnog sistema: temelj održivog uspeha

Svesna i adekvatna primena tehnika sa akcentom na telo pomaže svakom u regulisanju nervnog sistema, tako da možemo efektno da odgovorimo na datu situaciju (misli, osećanja i ponašanja su usklađeni), umesto reaktivno. Za lidere je posebno korisno da mogu da ostanu pribrani u izazovnim situacijama, zadrže fokus i spreče da se stres širi na tim.

Lideri koji uspešno vode svojim prisustvom (ton glasa, držanje tela, gestikulacija, energija), direktno utiču na svoje saradnike/tim i zadobijaju poverenje, poboljšavaju timsku saradnju, pospešuju kreativnost, i stvaraju okruženja u kojima se i drugi razvijaju. Dugoročno, ove veština doprinosi ne samo poslovnom uspehu, već i održivosti — ličnoj, timskoj i organizacionoj.

Kada se telo oseća nesigurno, nervni sistem registruje pretnju i sprema se da ide u napad, izbegavanje ili stanje zamrznutosti. Na primer, kad imamo konflikt sa šefom ili kolegom, to može da se ispolji kao jako lupanje srca, stezanje u grudima, grčenje u stomaku, konstanto razmišljanje šta ćemo reći, itd.

Dobronamerni saveti poput „samo se smiri“i kognitivni pristupi (“promeni kako razmišljaš o situaciji”) često ne daju rezultate, zato što trajna promena uključuje regulaciju nervnog sistema, koja je često zanemarena.

Ustaljena praksa (mali koraci i redovno ponavljanje), pažljivo prilagođene prema osobi u datom kontekstu, daje najbolje rezultate da se usaglase um i telo i grade rezilijentnost. Ovo ne znači da ćemo zaobići stres, nego da ćemo kroz praksu razviti bolji kapacitet da se adaptiramo u izazovnim situacijama.

Bez obzira da li vodimo tim, ili smo deo tima, ili prolazimo kroz promene u sopstvenom životu, regulacija nervnog sistema je ključna veština za smanjenje stresa. Takođe, ona omogućava život sa više jasnoće, rezilientnosti, autentičnosti, kao i kvalitetnije odnose sa drugima i okruženjem u kom se nalazimo. U ovom aspektu, coaching sa fokusom na telo predstavlja praktičan, napredan i održiv pristup.

Reference:

Mate, G. (2011). When the body says no. Trade Paper Press.

Swart, T. (n.d.). Videos. Retrieved from https://www.taraswart.com/videos/

Walsh, M. (2019). Embodiment: Moving beyond mindfulness. Unicorn Slayer Press.