Trendovi bilateralne saradnje između Italije i Srbije i koji izazovi nas očekuju
Pet godina ste na čelu Konfindustrija Srbija. Kao upešan privrednik, osnivač i CEO italijanskenkompanije Itlas koja posluje i u Srbiji, da li ste uprkos brojnim izazovima i globalnim krizama, uspeli da ostvarite planove i ambicije sa kojima ste preuzeli ovu važnu ulogu?
Mogu reći da sam zadovoljan urađenim poslom tokom poslednjih godina. Moja kompanija se bavi proizvodnjom parketa i nameštaja od drveta, i samim tim smo vezani za šume Veneta, regije čiji je glavni grad Venecija. Drvo uzimamo iz šuma iz kojih su se Mlečani snabdevali kada je Mletačka Republika bila na svom vrhuncu. Takođe, odlučio sam da otvorim kompaniju u Srbiji zbog kvaliteta šuma i srećan sam zbog te odluke. Dve godine nakon otvaranja kompanije, postao sam član Konfindustrije Srbija, a 2019. i predsednik ovog poslovnog udruženja. Poslednjih godina, Konfindustrija Srbija je porasla, dostigavši istorijski rekord od 215 članica i 3 teritorijalne kancelarije. Porasli smo po broju članova, ali smo i dobili kako na značaju tako i na kvalitetu odnosa. Uspevamo na vreme da predvidimo koja će pitanja biti goruća i u mogućnosti smo da ih rešimo u saradnji sa svim institucijama, od lokalnih, do predstavnika i srpske i italijanske vlade. Za ove rezultate moram da se zahvalim operativnoj strukturi koju čine veoma motivisani ljudi, kao i italijanskim diplomatskim predstavnicima: pre svega ambasadoru Italije, Nj. E. Luki Goriju, koji je uvek na raspolaganju i spreman da nas podrži, ali i prethodnom ambasadoru Karlu Lo Kašu, u vreme kada sam preuzeo dužnost predsednika Konfindustrije Srbija.
Koje oblasti i sektori nude najbolje izglede za poboljšanje tradicionalno dobrih odnosa Italije i Srbije?
Evo nekoliko podataka. Italija je 2023. godine dostigla broj od 1200 kompanija sa italijanskim kapitalom registrovanih u Srbiji, koje zapošljavaju 50.000 radnika i učestvuju sa 5,5% u BDP-u. Sa 4,5 milijardi trgovinske razmene, Italija je treći trgovinski partner i, generalno, bilo da je reč o direktnim investicijama, nabavci ili snabdevanju, uvek smo prisutni. Pored toga, potpisano je nekoliko protokola između italijanske i srpske vlade koji predviđaju stotine miliona evra investicija. Mogućnosti za investiranje u Srbiji su transverzalne, jer su, kao što je već pomenuto, sektori u kojima se beleži rast su transverzalni, od agrotech-a preko logistike do bankarskih ili osiguravajućih usluga. ICT je veoma perspektivan i nije slučajno što predstavlja sektor koji garantuje najveći izvoz u srpskoj privredi. Štaviše, Srbija pokazuje sve veći interes za održivost i ESG, i posledično ćemo svedočiti porastu potražnje za veštinama u sektorima cirkularne ekonomije i dekarbonizacije.
Kako vidite trenutno poslovno okruženje u Srbiji?
Svi pokazatelji govore da je Srbija zemlja u razvoju. BDP raste, odnos deficit/BDP se smanjuje, a u padu je i stopa nezaposlenosti. Ovoj dinamici svedočimo i u privrednom kontekstu koji se sve više fokusira na mogućnosti koje nude procesi digitalizacije i održivost, uz uključivanje novih tehnologija i inovacija, čak i u tradicionalne sektore. I ovde, međutim, treba da budemo vizionari i da se na vreme pozabavimo nekim pitanjima koja se postavljaju širom Evrope, kao što su migracije mladih i teškoće u pronalaženju radne snage. Ali svakako predviđam da će interesovanje investitora za Srbiju uvek biti na značajnom nivou.
Šta biste kao privrednik savetovali poslovnim ljudima, a na osnovu svog iskustva poslovanja i u Italiji i u Srbiji?
Ko želi da dođe u Srbiju mora pre svega da ima strategiju u čijem fokusu je internacionalizacija a ne delokalizacija. Drugo, mora da poštuje vašu zemlju. Prva tačka je važna jer je iluzorno misliti da se samo preseljenjem kompanije smanjuje trošak proizvodnje – to je strategija osuđena na propast. Troškovi rastu svuda, a standardi se usaglašavaju. Srbija predstavlja priliku za one koji veruju u kvalitet i koji su spremni da ozbiljno ulože u ovu zemlju, koja je kroz istoriju pokazala volju da zaštiti svoju ekonomiju čak i u politički i geopolitički najtežim trenucima. Ovde postoji veliko poštovanje kako prema ulozi preduzetnika tako i prema Italiji, ali to poštovanje se mora zaslužiti svakog dana odgovornim ponašanjem.
Štaviše, pre nego što osnujete kompaniju, neophodno je da se posavetujete sa onima koji su ovde već postigli uspeh. Sa te tačke gledišta, italijanska poslovna zajednica i Konfindustrija predstavljaju veliku prednost jer imaju uspostavljenu mrežu na svim nivoima i u svim regionima. U zavisnosti od poslovnog modela, određeni regioni mogu biti pogodniji za poslovanje, a saradnja s pravim savetnicima od samog početka pravi ključnu razliku.
Globalna situacija se menja, kako vidite trendove koji će preovladavati u narednih nekoliko godina?
Pre nekoliko dana učestvovao sam na izbornoj skupštini za novog predsednika Konfindustrije Veneto Est, koja je druga po važnosti u Italiji, i u svom članstvu ima više od 5000 kompanija. Ovom događaju su prisustvovali ministar spoljnih poslova Italije i neki od najznačajnijih ekonomista naše zemlje. Svi su se složili da će Trampova pobeda i osnove njegove ekonomske politike (Trumpeconomy) zahtevati jačanje zajedničke ekonomske vizije Evrope. Moguće je da ćemo biti svedoci smanjenja globalnih tržišta, što će zahtevati konkurentnija unutrašnja tržišta. U ovom kontekstu, unutrašnje tržište bi trebalo posmatrati kao evropsko, jer ako bi Evropa bila jedna država, to bi bilo najjače unutrašnje tržište na svetu. Takođe, očekuje se „trka“ u skraćenju lanaca vrednosti i povećanje energetske samodovoljnosti. Niko, naravno, ne može predvideti budućnost, ali verujem da će inovativne usluge nastaviti da se razvijaju, uz očuvanje tradicionalnih sektora i povratak u Evropu važnih segmenata proizvodnog sektora.