Trendovi u pčelarstvu okrenuti su ka održivoj proizvodnji
Pčelarstvo se kao grana poljoprivrede javlja na našim prostorima za vreme Rima, kada je prvi put ustanovljeno da ako postavimo pčelinju zajednicu u voćnjak da će gajena kultura na tom prostoru dati bolji prinos. Stari Sloveni su poznavali bavljenje pčelastvom kao zanimanje i prva alkohola pića pravili destilacijom fermentisanog meda. Za vreme čitavog srednjeg veka pčelarstvo je bilo cenjeni posao zato što je med bio glavni zaslađivač a vosak se koristio za sveće kako u obredno-verske tako i u svrhu osvetljenja prostora.
U prilog važnosti pčelarstva govori podatak da su u doba kralja Milutina pčelari bili oslobođeni vojne i ratničke službe već im je jedini zadatak bio da brinu o pčelinjim zajednicama. Značajnijeg pomaka od tog doba u pčelarstvu nije bilo do kraja 19. veka kada američki sveštenik i pčelar Lorenz Langstroth pronalazi LR košnicu i on se smatra ocem modernog pčelastva. Period od pronalaska LR košnice do sedamdesetih godina prošlog veka može se nazvati zlatnim dobom pčelarstva. Nažalost čovečijom pohlepom Varoa pčelinji krpelj proširio se čitavim svetom i naneo ogromne gubitke. U slučaju da pčelar ne uradi adekvatan tretman u toku jedne godine mogao je izgubiti preko 50% pčelinjih zajednica. U tom trenutku se kao aktivno sredstvo za tretman protiv Varoe koristio Amitraz jak otrov koji se na žalost zadržao u primeni do dan danas.
U većini zemalja je on zvanično zabranjen ali ga pčelari nelegalnim načinima nabavljaju i to bez znanja o poreklu i kvalitetu. Dosadašnja ekološka sredstva nisu davale zadovoljavajuću efikasnost koja radi opstanka pčelinje zajednice moraju biti preko 90% ili su zbog svog delovanja bila štetna po pčele i bila zahtevna za implementaciju.
Firma Eco Hive doo na čijem sam ja čelu je u predhodne četiri godine razvila uređaj, koji dosada postojeći ekološki tretman mravljom kiselinom koji je imao nisku efikasnost od oko 70% i zahtevao rad od nekoliko dana na pčelinjaku, pretvara u posao od 5 minuta za montažu samog uređaja i pruža efikasnost od 95% do 99,4%. Motiv za izdradu ovakvog uređaja nastao je iz ličnog problema zato što se izmedju ostalog bavim pčelarstvom koje je takodje moja porodična tradicija. Prilikom izrade uređaja trudili smo se da pored organske proizvodnje budemo naklinjeni održivosti u izradi našeg uredjaja. Kompletno napajenje našeg uređaja se vrši uz pomoć solarnog panela a plastika za izradu kućišta je filament koji je u večoj meri nastala reciklažom.
Potvrda našeg kvaliteta je i priznanje ESG lidera na polju inovacija od strane PwC Srbije.
Ovo nam samo daje dodatni vetar u ledja da pokušamo dodatno da pomognemoo u automatizaciji ovog ili drugih vidova poljoprivrede. Takodje takmičenje koje je organizovao Business Intelligence Institute, Startup Shower, nam je pokazao našu vrednost i značaj posla kojim se bavimo. Veoma nam je žao da se pored izlizanih fraza „Pčele su najbitnije biće na svetu“ i „Ako nestane pčela ljudi će nestaтi za 4 godine“ se ništa značajnije ne radi i sve je ostalo na entuzijastima i njihovim ličnim akcijama.
Postoji još mnogo stvari da se unapredi i olakša u pčelarstvu ali bi primarno bilo smanjiti trovanje pčela pesticidima kako iz proizvodnje iz voćarske proizvodnje tako i nestručno rukovanje pčelara lekovima koje bi trebalo da pomognu pčelama. Nažalost mali broj pčelara se odvažuje da pređe na orgasko pčelarenje iz razloga niske efikasnosti nekadašnjih organskih tretmana protiv varoe. Zato moramo raditi na njihovoj edukaciji kako da osavremene svoju proizvodnju i predju na uređaje poput našeg.
Običan čovek može da se trudi da u svojoj bašti ili balkonu ima medonosno cveće poput lavande koja cveta duži vremenski period i obezbeđuje pčelama prekopotreban polen i nektar. Već se u mnogim gradovima propagira da se 1/3 zelenih površina ne kosi kako bi korovske biljke koje cvetaju bile pčelama izvor hrane. I povećanje konzumacije meda medju gradjanstvom je stavka koju ne smemo zanemariti, uz veće prihode pčelari će biti u mogućnosti da na kvalitetniji način brinu o svojim pčelinjim zajednicama.
Novi trendovi u pčelarstvu okrenuti su ka održivoj proizvodnji i korišćenjem ekoloških lekova iako se pčelar primarno ne bavi organskom proizvodnjom. To doprinosi kvalitetu meda koji stiže do potrošača i ostalih proizvoda izašlih iz košnice. Sve je više pčelara koji poseduju api komore za inhalaciju vazduhom iz košnice što dodatno doprinosi njihovom poslovanju.
Pčelarstvo je sigurno jedna od ključnih grana poljoprivrede koja će se razvijati u budućnosti. Period stagnacije na polju inovacija se prekida a Eco Hive je jedan od vodećih startup-ova koji se bavi ovom temom. Ohrabrujemo i druge da skrenu put razmišljanja sa čisto softverskih ili tehnoloških startup-ova i da pokrenu ili ulažu u firme koje pored profita imaju i cilj da pomognu svetu.