Važnost kulture upravljanja podacima u kompaniji

Postavljanje konteksta

Radno i organizaciono okruženje u kom se ceni veština upravljanja podacima čini preduslov današnjice ne samo za konkurentnu prednost već i za opstanak kompanija na dinamičnom tržištu koje odiše inovacijama.

U težnji da u svakodnevnom poslovanju biznisi sakupljaju i koriste ogromne količine podataka, kultura upravljanja njima postaje sve važnija za kompanije, što neizostavno rezultuje potrebom za kultivisanjem u kontekstu korišćenja i važnosti podataka.

Uspostavljanje kulture upravljanja podacima predstavlja ključni element u težnji da organizacije upotrebe relevantne podatke u cilju inovacija, iscrpljujući mogućnost uvida kroz marketinške aktivnosti radi unapređenja iskustva klijenata, optimizacije operativnih troškova, stvaranja finansijski atraktivnog i smislenog poslovnog okruženja za svoje zaposlene.

Uvek je od pomoći sagledati kako to funkcioniše u praksi. Netflix, kompanija koja operiše u moru biznisa koji se bave emitovanjem, počiva na personalizaciji programa ka svojim korisnicima uz pomoć automatizovane obrade podataka u realnom vremenu. Ova kompanija se oslanja na donošenje odluka uz pomoć dostupnih podatka u toj meri da svako ulaganje u naredni produkcijski poduhvat odgovara informacijama o korisnicima sadržaja koji se konzumira, što ujedno omogućava uspešnost ove kompanije.

Šta je data-driven kultura?

Ovladavanje pismenošću upravljanja podacima, demokratizacija, poverenje i donošenje odluka na osnovu njih, samo su neki od stubova ovakve kulture. Mnogo važnije jeste samo sprovođenje strategije upravljanja podacima koje zavisi od ljudskog faktora, na čemu počiva svaka organizacija. Stoga investiranje u ljude, koje ima za zadatak promenu njihovog načina razmišljanja i ophođenja prema podacima, zahteva pažnju, istrajnost i posvećenost. Mogućnost stvaranja, razumevanja i obrade podataka čini pojedince podacijski pismenim.

Povrh svega, potrebni su lideri koji prepoznaju svrsishodnost upravljanja relevantnim podacima, što dokazuje činjenica da se vlasnici češće odlučuju da povere kormilo svog biznisa onima koji znaju da koriste podatke i inspirišu svojim primerom. Kada rukovodstvo postavi očekivanja za usvajanje ovakve kulture, počinje njeno sprovođenje.

Mnogi stvaraju podatke ne sluteći njihovu primenu i uticaj koji imaju ne samo na njihovu ličnu već i na učinkovitost celokupnog poslovanja. Kako zaposleni ovaj zadatak ne bi intepretirali kao dodatnu odgovornost, potrebno je prepoznati i odrediti ambasadore koji zagovaraju transparentnost u deljenju podataka.

Obuka zaposlenih ima motiv da dokaže da kultura upravljanja podacima ne predstavlja tehnološku, već poslovnu transformaciju, i pruža razumevanje da ovo nije isključivo tema kojom bi trebalo da se bave samo tehnički potkovani eksperti već zaposleni na svim nivoima. Ovo se može objasniti činjenicom da unutar celokupne organizacije postoje oni koji stvaraju, kao i oni koji te podatke koriste. Zato je neophodno kroz obuke stvoriti razumevanje zaposlenih o bitnosti i kredibilitetu, kao i načinu na koji se
ove informacije upotrebljavaju, što će neminovno dovesti do samospoznaje uzročno-posledične veze među svim organizacionim celinama i njihovim zaposlenima.

Sve ovo ima za cilj stvaranje organizacije u kojoj svako razume svrhu podataka koji nastaju, kao i kako da pristupi istim. Pored toga, kada se ustanove uloge, lakše je uočiti izvore nekorisnih podataka i unaprediti njihov kvalitet, što treba da bude i jedan od zadataka ambasadora. Podrška rukovodstva je neizostavna tokom celog procesa, u vidu demonstracije donošenja inovacija, strateških odluka i
promena na osnovu kredibilnih podataka.

Šta čini data-driven organizaciju?

Podacijska pismenost podržava biznise na mnogo načina i na svim niovima. U današnjem poslovanju mnoge kompanije sakupljaju pasivno informacije koristeći brojne CRM sisteme, alatke za automatizaciju prodaje i marketinga, kao sisteme za operativne procese. Sva ova rešenja predstavljaju odvojene silose podataka koji nisu dostupni svima.

Da bi se organizacija mogla nazvati kompanijom koja baštini kulturu upravljanja podacima, promena etike rada u smislu uspostavljanja ovakve kulture je preduslov za unapređenje u tehničkom smislu. Stoga je logičan naredni korak krenuti u stratešku upotrebu podataka u svim poslovnim procesima uz pomoć merenja, automatizacije i integracije kroz alate i sisteme.

Ostvarenje ovakvog poduhvata jeste upravljanje zasnovano na podacima i njihovo korišćenje u cilju donošenja informisanih odluka na svim nivoima organizacije.

Zašto je kultura upravljanja podacima ključna?

U lovu na adekvatne informacije i ispravljanje podataka, koji je sastavni deo svakodnevice, pojedinci troše velike količine vremena, što ima velike finansijske posledice kada se uzme u obzir ukupan utrošak vremena i cena satnica na nivou čitave kompanije. Da li Vam to zvuči poznato?

Na osnovu pouzdanih informacija mogu se praviti odgovarajuća predviđanja, koja služe da se identifikuju trendovi, unapređuju i prenamene postojeće usluge, koncipiraju novi izvori prihoda, kompanije transformišu u organizacije koje odišu fleksibilnošću i sposobnošću prilagođavanja ekonomskim i socijalnim prilikama.

Razumljivo, ovakav tehnološki poduhvat otvara niz pitanja ne samo u vezi nedostatka budžeta, vremenske investicije već može naići i na otpor među zaposlenima koji imaju poteškoća da ovladaju alatima i tehnologijama. Zato je bitno postaviti strategiju i od prvog dana biti u mogućnosti zaposlenima dati jasan putokaz. Počnite sitnim koracima i demonstrirajte rezultate.

Imajući u vidu da podaci moraju biti dostupni kako bi se mogli analizirati i kako bi pristup njima bio nezavisan, potrebno je odrediti mere sigurnosti i privatnosti, za šta je neophodna podrška kompanija specijalizovanih za dizajniranje i implementaciju strategije upravljanja podacima. Čak i najnaprednija analitika može zakazati i rezultirati nezadovoljstvom ukoliko koristi podatke lošeg kvaliteta. „Loš kvalitet“ znači da sami podaci nisu aktuelni, ili nisu relevantni za svrhu u koju ih obrađujemo.

Podaci su izazov kredibiliteta pojedinca i čitave organizacije.

Kada ne postoje pravila po kojima se podaci stvaraju i klasifikuju, kvalitet je diskutabilan. Samim tim može se dogoditi da prethodno uložen trud rezultira lošim odlukama ka klijentima, gubitkom vremena i povećanjem troškova zbog loših podataka, pa se time dodatno oteža samo sprovođenje strategije upravljanja podacima.

Naposletku, donošenje odluka bazirano na lošim podacima može dovesti rukovodstvo do nesigurnosti, a time samu organizaciju i sve zaposlene u nepovoljan položaj. Kvalitet podataka je fiksiran u njihovom začetku, ali o kvalitetu se ne sudi do trenutka kada se oni uzimaju u upotrebu.

Zaključak

Strategija upravljanja podacima kreće od programa za kvalitet i katalogizaciju podataka, u okviru koje se podaci, bez obzira na tip informacije, prevode na zajednički jezik svima koji ih koriste. Shvatajući važnost i veličinu ovog poduhvata, Daita AG u ovu svrhu razvila je Daita Quality as a Service rešenje, koje osigurava kompanijama da su njihovi podaci svima razumljivi, tačni, uvek aktuelni i bitni.

Daita AG je konsultantska kompanija sa sedištem u Cirihu, specijalizovana u oblasti upravljanja podacima. Kao deo Noordenster grupe, Daita AG koristi interdisciplinarnu ekspertizu ne samo iz perspektive svog partnerstva sa klijentima već i iz perspektive svojih sestrinskih kompanija koje posluju širom Evrope.