Zajedničko za ESG i CSR je briga o ljudima

Koliko god se priča o održivom razvoju, premeštanje iz zone dobrovoljnog u oblast zakonski obaveznog, barem kada je izveštavanje o ESG performansama u pitanju, razumevanje ove teme još uvek zahteva stalna pojašnjenja, kako u teoriji, tako i u praksi. Kako u Srbiji, tako i u Evropi. Prva logička zamka jeste pravljenje (veštačke) razlike između održivog razvoja i ESG, iako su to gotovo identični pojmovi. Održivi razvoj širi je po obimu i uopštenije pristupa temi, dok ESG u skladu sa samim značenjem akronima fokusira pažnju na 3 ključna aspekta – okruženje (Environmental), društvo (Social) i upravljanje (Governance). Ta ista tri aspekta postoje i u osnovi održivog razvoja ali kao planeta, ljudi i (održivi) profit. Posmatrajući široki dijapazon stejkholdera u vezi sa temom, moguće je izvući zaključak da je razumevanju koncepta održivosti bio potreban jedan novi smisao, pa je kao pod uveličavajućom moći lupe ili mikroskopa, uveden ESG koncept, jer sam po sebi daje fokus na ključne stubove održivosti.

Druga logička zamka leži u tome da se održivi razvoj i ESG poistovećuju sa zaštitom životne sredine. Koliko god da je takav pristup pogrešan, jer zaštita životne sredine čini tek trećinu održivog razvoja, nije za zameriti onima koji tako posmatraju sadašnjost, jer su teme o oblasti zaštite životne sredine na neki način više nego goruće danas. Na primer, klimatske promene. Ako ih krajnje ozbiljno ne shvatimo, i ne preduzmemo promptno usaglašeni napor čovečanstva, možda već za našeg života kiselost mora i okeana poraste do nepodnošljivosti. A to je samo jedan od primera neželjenog scenarija i samo jedan od primera ključne teme u brizi (ili tačnije zabrinutosti) za okruženje. Ipak, koliko god da planeta Zemlja doživljava čoveka kao oboljenje protiv koga se leči, pristup održivosti mora da bude izbalansiran uz uvažavanje sva tri aspekta. Pored zaštite životne sredine to su: briga o društvu i odgovorno upravljanje.

Ljudi kao najvredniji resurs

Treća logička zamka jeste da briga o ljudima predstavlja samo set teorijskih pravila i politika čija je primena u praksi veoma upitna. Još uvek se u dosta velikom broju kompanija i institucija samo štiklira kvadratić koji potvrđuje da relevantne politike postoje. Realnost često demantuje teoriju, a ta ista realnost bi trebalo da počiva na istinskoj borbi za jednakost polova, životni balans, poštovanje ljudskih prava, jednake plate za žene i muškarce… Različitosti čine čovečanstvo bogatijim, a inkluzija mu pomaže da postane otpornije i spremnije za budućnost. Savremeno poslovno okruženje ne bi trebalo da pravi razlike u polu, poreklu, seksualnoj orijentaciji, imovinskom stanju i sl. Postoji jedan sasvim novi pristup, koji dolazi sa novim generacijama i koji je apsolutno tačan, ako mu se adekvatno pristupi – „znanje se računa, ali presudan je stav“ („Knowledge counts, attitude wins“). Drugim rečima, osobe sa adekvatnim pristupom sebi, svom okruženju, timu, kolegama mogu da nadograđuju svoja znanja do u beskonačno, dokle god su spremni da se razvijaju, i time pomeraju granice čovečanstva, dok, sa druge strane, oni drugi, vlasnici vrhunskog znanja, ali socijalno neinteligentni, ostaju zarobljeni u svojoj ljušturi izolacije u odnosu na društveno okruženje. Suština održivosti jeste da su ljudi najvredniji resurs. Tehnologije ne mogu bez ljudi. Mašine ne mogu bez ljudi (ili možda mogu barem delimično). Ni AI ne može bez ljudi, na kraju krajeva.

Održivost kao usmerenje na bolje

Četvrta logička zamka jeste upravo u upravljanju. Priča o ESG ima smisla tek kada je primenjena u svakodnevnom poslovnom ili privatnom životu. A primena leži u odgovornom upravljanju. Džaba najbolje strategije, najrelevantnije politike i velike ESG teorije, ako nisu sprovedene u delo i praktikovane iznova i iznova. Politika, pravilnik ili operativni postupak imaju vrednost tek kada se praktikuju. I to ispravno i adekvatno. Logička zamka je upravo u tome što ESG ostaje izopšten iz same DNK biznis strategije. I tako nastavlja da postoji tek kao poželjan pristup poslovanju, a ne kao suštinski donosilac novih poslovnih šansi i mogućnosti, ali i proaktivan način upravljanja svim relevantnim rizicima.

Možda je uzrok problema upravo u tome što kompanije teže da izgrade i prikažu što bolju sliku o sebi, a priča o održivom razvoju govori upravo o balansu – balansu dobrih apsekata i onih koji mogu da budu bolji. Nije poenta u idealnom, već u stavu koju ume da prepozna šta to može da bude bolje. E upravo to jeste održivi razvoj. Ako se, na primer, posmatra pristup poštovanju ljudskih prava, on ima dva bitna aspekta „S“ i „G“. Iz „S“ ugla, poštovanje ljudskih prava podrazumeva odnos istih među jednakima, gde se drugo biće u potpunosti uvažava u skladu sa svojim ljudskim potrebama i karakteristikama, dok iz „G“ ugla ova oblast zahteva iscrpnu i detaljnu definiciju svih onih situacija u kojima se poštuju i uvažavaju ljudska prava, jer kako je moguće nešto primenjivati ako nije precizno definisano.

Agenda 2030 UN kao svetionik koji trasira pravac

Konačno, logička zamka je i razdvajanje ESG-a i CSR-a, iako je njihovo srednje slovo „S“ tj. sami ljudi, bez kojih je opstanak nemoguć, Ova dva pojma ili koncepta jesu krajevi jedne te iste transverzale, koja ima istu suštinu – brigu o najvrednijem resursu danas, čoveku. Globalne agende mogu da pomognu u ispravnijem razumevanju i praktikovanju ovih koncepata, a jedna od takvih je upravo Agenda 2030 UN, sa svojih 17 ciljeva održivog razvoja (SDGs). Ali globalne agende dobijaju smisao tek kada im se da lokalni kontekst. Zato ih treba shvatiti kao svetionik koji trasira pravac, dok uslovi i prilike u lokalnom moru definišu način i dinamiku plovidbe. Pošto mirno more ne stvara dobre kapetane, trebalo bi izaći iz zone komfora, a to je upravo sopstvena uljuljkanost koja sve manje ostavlja prostora za empatiju. Treba sagledati, shvatiti i prepoznati najvažnije probleme u lokalnom okruženju i lokalnoj zajednici, te kroz zajednički napor učiniti prvi korak ka boljem sutra, i to kroz pristup – ljudi ljudima. Održiva budućnost je moguća tek onda kada svaki pojedinac da svoj doprinos. Neka u skladu sa tim CSR bude samo metod ESG-a, usmeren ka unapređenju društva i brige o ljudima, posebno onima koji su najranjiviji.