Budućnost bogatstva i rasta visi o kanapu
Inflacija cena imovine u poslednje dve decenije stvorila je oko 160 biliona dolara u „papirnom bogatstvu“. Ekonomski rast je bio spor, nejednakost je rasla, a svaki 1,00 USD ulaganja je generisao 1,90 USD duga.
Trenutni potresi u finansijskom sistemu mogu prouzrokovati promenu u načinu na koji svet pozajmljuje, pozajmljuje i akumulira vrednost, sa širokim spektrom verodostojnih dugoročnih scenarija. Modeliramo četiri ekonomska scenarija — povratak u prošlu eru, viši za duže, resetovanje bilansa stanja i ubrzanje produktivnosti — da bismo razumeli kako bi budućnost mogla da se nosi sa svetskim bilansom.
Tri potencijalna scenarija su daleko od idealnih – dva su „izaberi svoj otrov“, a treći dupla doza. Promenljivost se može pokazati kao privremena i ekspanzija bilansa stanja može se nastaviti jer štednja ponovo podiže cenu postojeće imovine umesto da se preliva u produktivne investicije. Ili bi visoka inflacija i kamatne stope mogle da opstanu, što liči na američku ekonomiju nakon naftnog šoka 1970-ih. Najgori slučaj bi više ličio na Japan nakon što je njegov balon nekretnina i kapitala pukao 1990-ih, uz dugotrajno razduživanje i naglo smanjenje cena imovine. Na primer, vrednosti američkih akcija i nekretnina mogle bi pasti za više od 30 procenata od sada do 2030.
Daleko najpoželjniji ishod je ubrzanje produktivnosti kako bi ekonomski rast sustigao bilans stanja. Samo ovaj scenario kombinuje snažan rast prihoda, bogatstva i zdravlja bilansa stanja.
Donosiocima odluka će biti potrebna mašta da bi se pripremili za čitav niz scenarija, a da pritom zadrže čvrstu odlučnost da postignu najbolje. Ubrzavanje rasta produktivnosti će zahtevati suprotstavljanje preprekama, kao što su starenje ili složeniji lanci snabdevanja, kroz dobro usmerena ulaganja kako bi se iskoristila moć tehnologije i ljudskog kapitala.
Ekonomski, bankarski i investicioni pejzaž u narednih deset godina može izgledati veoma drugačije od onog u proteklih 20 godina
Ulozi su veliki. Diferencijalni uticaj scenarija na ekonomsku proizvodnju je ogroman, a posledice po bilans stanja su još veće. MGI je razvio model za ekonomiju i bilans stanja za SAD, UK i Nemačku. Resetovanje bilansa stanja u SAD smanjilo bi godišnji rast BDP-a za 1,7 procentnih poena, u poređenju sa scenarijom ubrzane produktivnosti.
Osim potencijalnog pada bogatstva, koji bi verovatno proizveo sopstvene efekte ožiljaka, resetovanje sa korekcijom cene materijalne imovine takođe bi značilo da mnoga imovina finansirana dugovima završi pod vodom. Ovo bi pojačalo postojeći stres u finansijskom sistemu. Iz tog razloga, donosioci odluka treba da obrate veliku pažnju na uticaj bilansa stanja kada donose odluke u vezi ekonomske politike.
Mnogo toga zavisi od toga da li se svet vraća u eru slabih investicija i prezasićenosti štednjom, što podrazumeva spor rast BDP-a, niske kamatne stope i nesmanjenu ekspanziju globalnog bilansa stanja. Na drugom putu, jača potrošnja i veći investicioni zahtevi za tranziciju na nulu, rekonfiguraciju lanca snabdevanja ili odbranu dovode do stalno veće inflacije i kamatnih stopa. Kakav bi bio odgovor politike i da li bi snažno pooštravanje moglo da izazove korekciju cene imovine i resetovanje bilansa? Ili bi rast produktivnosti mogao da priskoči u pomoć, generišući veće stope ekonomskog rasta kako se kapital preusmerava na produktivne investicione mogućnosti?
Izvor: McKinsey Global Institute