Transformacija radnog mesta: Povećajte produktivnost i promenite živote zaposlenih
Dok se svet suočava sa brzim tehnološkim napretkom, demografskim promenama i promenljivim radnim paradigmama, postaje ključno ulagati u zdravlje zaposlenih.
Razvijanje zdravog radnog okruženja podrazumeva stvaranje podržavajuće sredine kroz inicijative za fizičko i mentalno zdravlje, promociju ravnoteže između posla i privatnog života uz fleksibilnost, obezbeđivanje prilika za rast i razvoj, kao i uspostavljanje kulture otvorene komunikacije i prepoznavanja doprinosa zaposlenih. Holistički pristup koji integriše dobrobit u politiku i menadžerske prakse ključan je za očuvanje dobrobiti zaposlenih.
Zašto je važno dati prioritet zdravlju radne snage?
Ulaganje u zdravlje zaposlenih može značajno povećati ekonomske rezultate. Organizacije koje stavljaju zdravlje u fokus često beleže vidljiva poboljšanja u produktivnosti, manjem odsustvovanju sa posla, nižim troškovima zdravstvene zaštite i većoj angažovanosti i zadržavanju zaposlenih. One su u boljoj poziciji da se prilagode pojačanim regulatornim pritiscima u vezi sa standardima bezbednosti i zdravlja na radu, kao i većem fokusu investitora i javnosti na to kako organizacije ispunjavaju ESG kriterijume. Štaviše, zdravija radna snaga je otpornija i prilagodljivija, sposobnija da se nosi sa neizvesnostima i izazovima u brzomenjajućem svetu.
Kakvo je trenutno stanje zdravlja radne snage?
Rad može – i treba – da unapredi zdravlje, ali to se ne dešava kod velikog broja zaposlenih.
Kako organizacije mogu unaprediti zdravlje zaposlenih?
Iako ne postoji univerzalni pristup, jer se organizacije razlikuju, a zaposleni imaju različite potrebe, postoji nekoliko „uvek aktuelnih”, dokazima potkrepljenih principa koji mogu pomoći poslodavcima da ostvare pozitivan uticaj:
- Negujte pozitivnu i podržavajuću kulturu
Prioritizujte psihološku sigurnost: Stvorite okruženje u kojem se zaposleni osećaju slobodno da iznesu mišljenje bez straha od negativnih posledica.
Promovišite otvorenu komunikaciju: Podstičite otvoren i iskren dijalog na svim nivoima organizacije.
Pružajte priznanje: Često i smisleno prepoznajte doprinos zaposlenih.
Obezbedite pravičnost: Primenujte pravične i jednako dostupne politike i postarajte se da se zaposleni osećaju pravedno tretiranima.
- Podržite fizičko i mentalno blagostanje
Implementirajte programe dobrobiti: Uvedite programe za unapređenje zdravlja, radionice o upravljanju stresom i mentalnom zdravlju, kao i zdrave opcije ishrane.
Unapredite fizičko okruženje: Osigurajte da je radni prostor bezbedan, čist i dobro održavan.
Obezbedite resurse: Podržite formiranje zaposleničkih resursnih grupa vezanih za različite aspekte dobrobiti.
- Promovišite ravnotežu između posla i privatnog života
Uvedite fleksibilne modele rada: Obezbedite opcije poput fleksibilnog radnog vremena ili rada na daljinu, u skladu sa ličnim potrebama zaposlenih.
Podstičite korišćenje odmora: Omogućite zaposlenima da uzmu slobodne dane kada im je potrebno.
Upravljajte obimom posla: Dizajnirajte poslove i uloge tako da sprečite prekomerno opterećenje i sagorevanje.
- Obezbedite mogućnosti za razvoj
Uvedite obuke i razvojne programe: Organizujte kurseve i radionice kako bi zaposleni mogli da prošire svoje veštine i znanja.
Postavite jasne ciljeve: Definišite jasne ciljeve ka kojima zaposleni mogu da teže.
Obezbedite mogućnosti za napredovanje: Kreirajte jasne karijerne putanje unutar organizacije.
- Vodite sa posvećenošću i empatijom
Demonstrirajte posvećenost liderstva: Osigurajte da je viši menadžment vidljivo posvećen zdravlju i dobrobiti zaposlenih.
Obučite menadžere: Organizujte obuke za menadžere kako bi bolje podržali dobrobit svojih timova.
Definišite jasna očekivanja: Jasno komunicirajte uloge, očekivanja i vrednosti kako biste smanjili frustraciju.
Postoji hitna potreba za unapređenjem zdravlja zaposlenih. Stejkholderi koji preduzmu akciju odmah, imaće značajne koristi.
Zdravlje je „više od odsustva bolesti ili slabosti”, kako to definiše Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Savremeni koncepti zdravlja obuhvataju mentalno, fizičko, duhovno i socijalno funkcionisanje. Danas više od 3,5 milijardi radno aktivnih odraslih provede oko 90.000 sati (otprilike 45 godina) na poslu. Ovo naglašava potencijal radnog mesta da duboko utiče na zdravlje – ne samo zaposlenih, već i njihovih porodica i zajednica u kojima žive.
Postoji nekoliko trendova koje je nemoguće ignorisati: više ljudi radi nego ikada ranije, populacija stari i duže ostaje radno aktivna, a nivoi sagorevanja su u porastu. Trenutno stanje radne snage, u kombinaciji sa ovim trendovima, zahteva preispitivanje pristupa zdravlju zaposlenih kako bi se izbegla moguća kriza za zdravlje i poslovanje. Zdrava radna snaga nije samo stvar korporativne i društvene odgovornosti; ona je strateška nužnost i značajna poslovna prilika.
Stvarnost sa kojom se lideri suočavaju je jasna: neprioritizovanje zdravlja zaposlenih može dovesti do bolesnije, nezadovoljnije i manje produktivne radne snage, sa većim troškovima zdravstvene zaštite i nižom produktivnošću. Dobra vest je da, suprotno tome, put ka zdravijoj radnoj snazi može doneti velike koristi za izvršne direktore, investitore, kreatore politika i druge stejkholdere – uključujući otpornije organizacije, vitalnije zajednice i, na kraju, zdravije društvo.