Ekonomija Republike Srbije u 2025. godini
Privreda Srbije u 2025. godini suočavala se s izazovnim ekonomskim okruženjem, u kojem su globalna usporavanja, inflatorni pritisci i geopolitičke neizvesnosti uticali na tempo rasta. Ipak, projekcije za naredni period ukazuju na postepeno ubrzanje ekonomskih aktivnosti i povratak na stabilniji rast tokom 2026. godine. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u oktobarskom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi“, MMF za Srbiju projektuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,4 odsto u 2025. godini, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine.
Ipak, prognoza za naredne dve godine je nešto optimističnija – srpska privreda bi u 2026. mogla da raste po stopi od 3,5 odsto, a u 2027. i cela 4 procenta.
Projektovani rast od 2,4 odsto niži je od onog za Crnu Goru (3,2 odsto), Hrvatsku (3,1 odsto) i Severnu Makedoniju (tri odsto). Srbija se tako nalazi na istom nivou kao Bosna i Hercegovina, dok jedino Slovenija u ovom poređenju beleži sporiji rast, sa projektovanom stopom od 1,1 odsto, ali uz daleko viši nivo razvijenosti.
Kada je reč o inflaciji, Srbija sa prognoziranih 4,6 odsto za 2025. ima višu stopu od svih ostalih bivših jugoslovenskih republika, uključujući Crnu Goru (4,1 odsto), Hrvatsku (4,4 odsto), Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju (obe 3,5 odsto), te Sloveniju (2,5 odsto).
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u periodu od januara do septembra 2025.
Industrijska proizvodnja je u septembru 2025. godine bila 2,5 odsto veća u odnosu na isti mesec prošle godine, jer se prerađivački sektor, nakon loših rezultata u avgustu, oporavio.
Izvoz, kako je navedeno, raste brže od uvoza, pa je i pokrivenost uvoza izvozom u prvih devet meseci ove godine bila veća nego prošle godine.
Budžet Srbije je u septembru 2025. zabeležio deficit od 11,5 milijardi dinara, što je za 15,1 milijardu dinara lošiji fiskalni rezultat u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Rast realnog prometa u trgovini na malo iznosi 4,7 odsto, a realne prosečne zarade u avgustu međugodišnje su uvećane 6,3 odsto.
Glavni pokretači rasta su potrošnja i javne investicije (posebno pripreme za Expo 2027). Privatne investicije su slabe, a neto izvoz i dalje negativan.
Ako se priča o tržištu rada, zaposlenost stagnira (+0,1%), dok je stopa zaposlenosti 51,4%. Nezaposlenost je 10,5%, mladih je 23,4%.
Rast plata (nom. +9%, realno +4–5%) nadmašuje rast produktivnosti (+2–3%), što povećava troškove rada i smanjuje konkurentnost.
Rashodi rastu (penzije, subvencije, kapitalni projekti), prihodi slabe zbog nižeg rasta.
Zadržan je pristup „fiskalne konsolidacije bez štednje“. Deficit je 2,5 procenata BDP-a, javni dug pada na 46,8 procenata.
I dalje su prisutni rizici: geopolitičke tenzije, niska produktivnost, pritisci na tržištu rada.
Ekonomije u okruženju
Uprkos izazovnom međunarodnom okruženju i tekućim geopolitičkim rizicima, ekonomije Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE) pokazuju relativno robustan rast. Međutim, u Rumuniji, Slovačkoj i Mađarskoj visoki budžetski deficiti, industrijska slabost Nemačke i domaći problemi opterećuju ekonomiju.
Ekonomske performanse su takođe slabe i u Rusiji i Ukrajini, pokazuju glavni nalazi nove jesenje prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, koja pokriva 23 zemlje regiona.
Bečki institut prognozira prosečan rast od 2,2 odsto za države članice EU u regionu u 2025, što je minimalna revizija naniže od 0,1 procentnog poena u poređenju sa letom. U 2026. bi trebalo da se ubrza na 2,6 odsto – ponovo blaga revizija naniže, ovog puta od 0,2 procentna poena. To znači da će ove zemlje verovatno nastaviti svoj proces ekonomskog sustizanja i ove godine, rastući znatno brže od evrozone (2025: 0,9 odsto; 2026: 1,4 odsto).