Mentalno zdravlje kao preferirani, ali retko korišćeni benefit u Srbiji
U poslednjih nekoliko godina mentalno zdravlje postalo je jedna od najčešće pominjanih tema u razgovorima o benefitima zaposlenih. Gotovo da nema ankete o preferencijama radne snage u kojoj psihološka podrška, savetovanje ili programi pomoći zaposlenima nisu rangirani među najpoželjnijim pogodnostima. Međutim, paralelno sa rastom interesovanja, tržišna praksa otkriva paradoks: kada se takvi programi implementiraju, stopa njihove stvarne upotrebe ostaje iznenađujuće niska.
Prema iskustvu u radu sa kompanijama na domaćem tržištu, više od četiri petine zaposlenih u fazi ispitivanja potreba navodi da bi želelo pristup uslugama mentalnog zdravlja, dok nakon ugovaranja programa tek mali procenat, neretko oko 5%, zaista koristi dostupne kapacitete. Ovakav raskorak između deklarativne potrebe i realnog ponašanja otvara važno pitanje za kompanije, osiguravače i posrednike u osiguranju: gde se gubi veza između namere i korišćenja?
Globalni trend: rast potrebe, ali i dalje minimalno korišćenje
Međunarodne studije ukazuju da su problemi poput anksioznosti, depresije i sindroma sagorevanja u stalnom porastu. World Health Organization procenjuje da poremećaji mentalnog zdravlja predstavljaju jedan od vodećih uzroka smanjene radne sposobnosti na globalnom nivou. Istovremeno, OECD naglašava da indirektni troškovi, poput odsustva, prezentizma, fluktuacije, višestruko prevazilaze cenu terapijskih usluga.
Uprkos tome, čak i na razvijenijim tržištima gde su Employee Assistance Program (EAP) modeli prisutni decenijama, tipični procenti iskorišćenosti retko prelaze jednocifrene brojke. Drugim rečima, Srbija nije izuzetak, ona je samo na jednom od mesta na lestvici razvoja istog fenomena.
Stigma kao dominantna prepreka
Ako zaposleni jasno izražavaju želju da imaju ovaj benefit, ali ga potom ne koriste, logično je pretpostaviti da se prepreka nalazi između dostupnosti i odluke da se pomoć zatraži.
Na domaćem tržištu stigma ostaje centralni razlog. Strah da će korišćenje psihološke podrške biti protumačeno kao znak slabosti, bojazan od narušavanja profesionalnog imidža ili sumnja u poverljivost podataka često imaju veću težinu od same potrebe za pomoći. U kulturama gde se otpornost i izdržljivost podrazumevaju, obraćanje stručnjaku i dalje je za mnoge poslednja, a ne prva opcija.
Ova barijera posebno dolazi do izražaja u sredinama sa strogom hijerarhijom, gde zaposleni nisu sigurni kako bi informacija o korišćenju benefita mogla uticati na njihov razvoj karijere.
Komunikacija i poverenje kao tihi saveznici ili suprotstavljene strane
Drugi važan element je način na koji je benefit predstavljen korisnicima. U praksi se često dešava da se nakon ugovaranja polise privatnog zdravstvenog osiguranja informacije o postojanju psihološke podrške svode na jednu stavku u prezentaciji ili mejlu. Bez kontinuirane edukacije, objašnjenja procedura i naglašavanja apsolutne poverljivosti, benefit ostaje apstraktan.
Zaposleni tada znaju da „nešto postoji“, ali ne i kako izgleda prvi korak, kome se obraćaju, da li poslodavac ima uvid u podatke i šta realno mogu da očekuju. U takvom vakumu neizvesnosti najčešća odluka postaje ne uraditi ništa.
Dizajn programa i dostupnost usluge
Iako stigma dominira, iskustva sa tržišta pokazuju da i operativni aspekti igraju značajnu ulogu. Dugi rokovi čekanja, mali broj kvalitetnih terapeuta, komplikovane procedure zakazivanja ili ograničen broj sesija dodatno demotivišu potencijalne korisnike. Kada je mentalna energija već narušena, prag tolerancije na administrativne prepreke postaje izuzetno nizak.
Zašto je nizak utilization ipak važan signal
Na prvi pogled, mala iskorišćenost može delovati kao argument protiv investiranja u ove programe. Međutim, savremena istraživanja pokazuju suprotno. Sama činjenica da poslodavac obezbeđuje podršku, šalje snažnu poruku o organizacionoj kulturi, brizi i dugoročnoj orijentaciji ka zaposlenima. Benefit tako dobija reputacionu i preventivnu vrednost, čak i kada nije masovno korišćen.
Istovremeno, niska upotreba predstavlja poziv tržištu da unapredi modele pristupa, merenje efekata i komunikacione strategije.
Kuda se tržište kreće
Razvijene ekonomije već pomeraju fokus sa pasivnog obezbeđivanja usluge ka aktivnom upravljanju mentalnim zdravljem zaposlenih. Integracija osiguranja, EAP platformi, digitalnih alata za samoprocenu i edukacije menadžera postaje novi standard. Cilj više nije samo reagovanje kada problem eskalira, već rano prepoznavanje rizika.
Za Srbiju to znači prelazak iz faze uvođenja benefita u fazu njegove optimizacije. U narednim godinama može se očekivati veće insistiranje na merljivim pokazateljima kao što su uticaj na privremenu sprečenost za rad, produktivnost i zadržavanje zaposlenih.
Zaključak: od želje ka poverenju
Mentalno zdravlje kao korporativni benefit u Srbiji danas se nalazi na prelaznoj tački. Zaposleni ga žele, poslodavci ga prepoznaju, osiguravači ga nude, ali puni potencijal i efekat izostaje.
Ključ sledeće razvojne faze biće izgradnja poverenja. To podrazumeva otvoreniju komunikaciju, jasne garancije privatnosti, vidljivu podršku menadžmenta i jednostavan pristup usluzi. Kada se ti uslovi ispune, razlika između 80% zainteresovanih i 5% korisnika počeće da se smanjuje.
Tada će mentalno zdravlje prestati da bude „poželjni dodatak“ i postaće infrastrukturni element održive produktivnosti. Za osiguravače, brokere u osiguranju i HR lidere, to neće predstavljati samo humaniji, već i ekonomski racionalniji model upravljanja potencijalima zaposlenih.
Antrfile
Marsh je vodeći svetski i domaći broker u osiguranju i savetnik u upravljanju rizicima koji pomaže kompanijama da se sigurnije kreću kroz sve kompleksnije poslovno okruženje. Kroz povezivanje znanja iz oblasti rizika, strategije i ljudi, Marsh razvija rešenja koja štite poslovanje i aktivno ga unapređuju.