Resursi gradova – podaci o zgradama otključavaju poslovne prilike za cirkularnu ekonomiju
Cirkularna ekonomija u građevinarstvu ne počinje kada zgrada postane otpad. Počinje mnogo ranije – informacijom o tome koji resursi postoje u gradu, gde se nalaze, koliko ih ima, kada mogu ponovo postati dostupni i kakve su mogućnosti njihove ponovne upotrebe, reciklaže ili druge vrste oporavka. Kada su takvi podaci dostupni i povezani na nivou pojedinačne zgrade, kvarta i grada, oni više nisu samo tehnička informacija: postaju osnova za nove poslovne modele, bolje investicione odluke i efikasnije javne politike.
Upravo na toj ideji razvija se 3D Circular Economy Map u okviru Horizon Europe projekta CircBoost – Boosting the uptake of circular integrated solutions in construction value chains. 3D Circular Economy Map razvija se u okviru Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao deo Horizon Europe projekta CircBoost – Boosting the uptake of circular integrated solutions in construction value chains, uz podršku projektnih partnera, uključujući Savet zelene gradnje Srbije. Mapa se razvija za deo građevinskog fonda Beograda, a njen cilj nije samo 3D prikaz zgrada. Za svaku zgradu povezuju se podaci o ugrađenim materijalima, njihovim količinama, mogućnostima ponovne upotrebe i reciklaže, očekivanom vremenu kada mogu postati dostupni kroz renoviranje ili rušenje, kao i preporuke za njihovo dalje korišćenje.
Takav skup podataka ima različitu vrednost za različite korisnike. Za kompanije koje se bave sakupljanjem, sortiranjem, preradom i prodajom sekundarnih sirovina ključna pitanja su gde će se određeni materijal pojaviti, u kojoj količini, kakvog kvaliteta i kada. Danas se tržište često aktivira tek kada materijal već postane otpad. Ako se potencijalni tokovi mogu sagledati ranije, kompanije mogu unapred planirati kapacitete, logistiku, skladištenje i investicije u preradu. Time se prelazi sa reaktivnog upravljanja otpadom na prediktivno upravljanje resursima, a sekundarni materijali postaju vidljiviji i tržišno dostupniji.
Građevinske kompanije, izvođači radova na rušenju i projektanti imaju drugačiji interes. Njima su važni podaci o lokaciji i tipu budućih intervencija, vrstama i količinama materijala koji se mogu izdvojiti, kao i o njihovom potencijalu za ponovnu upotrebu u novim projektima. Rana dostupnost ovih informacija može uticati na planiranje nabavke, izbor dobavljača, troškove transporta i mogućnost zamene primarnih materijala sekundarnim. Za izvođače rušenja, podaci o sastavu zgrade mogu pomoći u pripremi selektivnog rušenja i organizaciji tokova materijala, dok projektantima i investitorima mogu otvoriti mogućnost da raspoložive sekundarne resurse uključe u projektna rešenja pre početka realizacije.
Vlasnici zgrada i facility manageri takođe predstavljaju važnu grupu korisnika. Za njih zgrada nije samo prostor koji zahteva održavanje, već i skup materijala i komponenti sa preostalom tehničkom, upotrebnom i potencijalno ekonomskom vrednošću. Informacije o tome šta se u zgradi nalazi, šta se može zadržati, ponovo koristiti ili reciklirati, kao i kada su verovatne veće intervencije, mogu pomoći u planiranju renoviranja, proceni troškova i izboru scenarija sa manjim otpadom. Na taj način cirkularnost postaje deo upravljanja imovinom, a ne aktivnost koja počinje tek u trenutku rušenja.
Za opštine i gradove vrednost podataka je još šira. Agregiranjem informacija sa nivoa zgrade moguće je sagledati buduće tokove materijala po kvartovima i vremenskim periodima. To može biti osnova za planiranje lokacija za sakupljanje, privremeno skladištenje, ponovnu upotrebu i reciklažu, ali i za povezivanje urbanističkih planova, programa renoviranja i dozvola za rušenje sa politikama upravljanja građevinskim otpadom. Grad tako dobija mogućnost da ne reaguje na količine otpada tek kada se pojave, već da ih predviđa i usmerava. Za donosioce odluka to znači bolje podatke za postavljanje ciljeva, praćenje cirkularnih indikatora i procenu efekata mera.
Posebno značajan potencijal nastaje kada se informacije o budućoj ponudi sekundarnih materijala povežu sa potražnjom. Grad tada može da se posmatra kao „banka materijala“: zgrade privremeno čuvaju resurse koji će, kroz renoviranje ili rušenje, ponovo ući na tržište. Ako znamo gde se ti resursi nalaze, kada će postati dostupni i u kojoj meri se mogu ponovo koristiti, mogu se stvarati lokalni lanci vrednosti između vlasnika, izvođača, reciklera, proizvođača i novih investicionih projekata. Time se smanjuje potreba za primarnim sirovinama, ali istovremeno otvaraju poslovne prilike za nove usluge – od procene materijalnog potencijala i selektivnog rušenja, preko logistike i skladištenja, do sertifikacije, prerade i trgovine sekundarnim materijalima.
3D CE mapa zato nije zamišljena kao još jedna digitalna vizualizacija grada, niti kao marketplace sama po sebi. Njena vrednost je u tome što može da obezbedi informacionu osnovu na kojoj različiti tržišni i javni akteri donose odluke. Za jedne je to izvor budućih sirovina, za druge alat za smanjenje troškova i rizika, za treće osnova za upravljanje imovinom, a za gradove instrument za strateško planiranje i kreiranje politika.
Najveći efekat takvog pristupa nastaje upravo povezivanjem ovih interesa. Cirkularna ekonomija ne zavisi samo od toga da li se neki materijal tehnički može ponovo koristiti ili reciklirati. Potrebno je da prava informacija dođe do pravog aktera dovoljno rano da bi mogao da donese poslovnu ili javnu odluku. Digitalizacija građevinskog fonda tu može imati ključnu ulogu: da postojeće zgrade učini vidljivim ne samo kao potrošače resursa, već kao buduće izvore materijala, ekonomske vrednosti i novih cirkularnih poslovnih prilika.