BRUTO DRUŠTVENI PROIZVOD (BDP)

Iz ekonomski teške 2023. ulazimo u još kompleksniju godinu za planiranje. Rat na Bliskom istoku dodatno je doveo do usložnjavanja globalne ekonomske situacije, koja ni pre toga nije bila blistava.

Srbija iznenađujuće dobro ekonomski stoji u ovim okolnostima. Prema podacima i izveštajima Narodne banke Srbije, uprkos višedimenzionalnoj krizi koja traje više od 3 godine, Srbija je uspela da očuva stabilnost svoje privrede i poverenje potrošača i investitora, o čemu svedoči kumulativni realni rast BDP-a u periodu 2020‒2022. od oko 9,5%, rekordni prilivi od SDI, nastavak rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i rekordan nivo deviznih rezervi.

Na godišnjem nivou i dalje očekujemo rast BDP-a u rasponu od 2,0% do 3,0%. Predviđeni rast BDP-a za 2024. kreće se od 3% do 4%, a u srednjem roku očekujemo povratak na stope rasta od pre krize od 4%. Realni rast BDP-a u trećem kvartalu 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,5%.

• Realni rast BDP-a (godišnja promena u procentima) 2
• Stopa inflacije, prosečne potrošačke cene (godišnja promena u procentima) 12.4

Izvor: IMF Data Mapper, oktobar, 2023.

Što se tiče Srbije, MMF očekuje rast BDP-a od 2% u 2023. godini, uz projektovani rast od 3% za narednu godinu.

​Revidirana Fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija. Prema oceni Fiskalnog saveta RS, fiskalni deficit i javni dug – definisani su u dobrom smeru. Predviđeno je postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8% BDP-a u 2023. na 2,2% BDP-a u 2024, pa na 1,5% BDP-a u 2025. i u 2026. godini. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3% (kraj 2023. godine) na 50% (kraj 2026. godine). Vlada jeste bila u prilici da napravi nešto odlučniji (i ekonomski poželjniji) program uravnotežavanja budžeta u srednjem roku, ali se i ovako definisani ciljevi mogu oceniti kao prihvatljivi, jer je najvažnije da se iz godine u godinu smanjuju budžetski deficit i javni dug (u odnosu na BDP).

Rast industrijske proizvodnje budi nade o dostizanju zacrtanog BDP-a

U odnosu na septembar prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ojačala je za tri odsto, što daje nadu da bi BDP Srbije mogao da dostigne zacrtane prognoze.

U odnosu na prosek prošle godine, ove godine je industrija bolje prošla, i to za 3,9 odsto, pokazuju podaci (RZS).

Rast industrijske proizvodnje RS 2023.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u septembru 2023. godine u odnosu na septembar 2022. godine imale su proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja električne energije, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, navodi RZS.

Kako stvari sada stoje, inflacija u Srbiji će nastaviti da se usporava, da bi se u drugoj polovini naredne godine spustila u granice cilja NBS, od oko 3%. Na sličan zaključak ukazuje i poslednji izveštaj MMF-a, koji predviđa prosečnu godišnju inflaciju u Srbiji na nivou 5‒6% (2024). U okviru makroekonomske stabilnosti, ističe se jednocifrena stopa nezaposlenosti (9,6%), koja bi u srednjem roku trebalo da se blago smanjuje.

Situacija u evrozoni

Inflacija u evrozoni pala je na najniži nivo u više od dve godine, što je uzrokovano smanjivanjem ekonomije nakon velikog povećanja kamatnih stopa. Iako 10 uzastopnih povećanja kamatne stope Evropske centralne banke (ECB) pomaže da se inflacija vrati na cilj od dva odsto, viša stopa uzima danak kada su u pitanju domaćinstva i firme jer se trošak zajmova naglo povećava. Eurostat je saopštio da je bruto domaći proizvod (BDP) u trećem kvartalu pao za 0,1 odsto, dok su ekonomisti očekivali stagnaciju.

Dok industrija u Srbiji ostvaruje malo bolji napredak nego u prethodnoj godini, u Nemačkoj industrijska proizvodnja pada četvrti mesec zaredom, što koči i Evropsku uniju. Tržište karakteriše slaba potražnja iz Kine. Visoke kamatne stope i dugotrajne posledice prošlogodišnje energetske krize kao i manjak radnika naštetili su fabrikama u Nemačkoj, što je uticalo i na njenu privredu u celini.

Nemačka, najveća slaba tačka Evrope, koja je ujedno i njena najveća ekonomija, objavila je da je proizvodnja smanjena za 0,1 odsto u trećem kvartalu. To je svakako uticalo na BDP evrozone koji je u tom kvartalu zabeležio pad, te je u trećem kvartalu pao za 0,1 odsto, dok su ekonomisti očekivali stagnaciju.

Nizak rast evropske privrede svakako otežava i realizaciju na međunarodnom tržištu, s obzirom na to da je u pitanju glavno izvozno tržište za proizvode iz Srbije, kao i da odatle dolazi većina investicija.

*Korišćeni su podaci i analize NBS, RZS, Fiskalnog saveta RS, MMF, Eurostata.