Da li će rata stambenog kredita i dalje rasti?
EVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB) JE 15. JUNA REFERENTNU KAMATNU STOPU POVEĆALA SA 3,75 NA 4%. OVO JE TREĆE POVEĆANjE U POSLEDNjA TRI MESECA U KOJIMA JE REFERENTNA KAMATNA STOPA PORASLA ZA 1 PROCENTNI POEN.
Svaka izmena referentne kamatne stope ECB utiče na kamatnu stopu na međubankarske pozajmice – EURIBOR. Onda se promene EURIBOR-a prelivaju na visinu mesečnih rata za otplatu stambenih kredita, jer banke u Srbiji koriste EURIBOR kao osnovnu kamatu kada građani Srbije uzimaju tu vrstu kredita. Obračun Instituta za razvoj i inovacije pokazuje da mesečna rata za stambeni kredit od 100.000 evra koji je uzet 2021. godine na 30 godina je krajem 2021. godine iznosila 400 evra, a u junu 2023. godine 650 evra. Ovo je povećanje od oko 60% u periodu od godinu i po dana, i u skladu sa povećanjem EURIBORA koja su krenula od jula 2022. godine postavlja se pitanje iznosa rate kredita u narednom periodu i kakve će to imati ekonomske posledice po građane Srbije.
EURIBOR (eng. EuroInterbankOfferedRate) se obračunava dnevno na međubankarske pozajmice sa rokom od nedelju dana, mesec, tri meseca i godinu dana. Banke u Srbiji kod kreditiranja za pozajmice u evrima, koriste EURIBOR kao referentnu osnovnu cenu novca, na koju dodaju njihovu profitnu maržu.
LIBOR stopa (eng. LondonInterbankOfferedRate) koja predstavlja dnevnu referentnu kamatnu stopu po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac na londonskom međubankarskom tržištu.
BELIBOR (eng. BelgradeInterbankOfferedRate) koji je referentna kamatna stopa po kojima prvoklasne srpske banke međusobno nude pozajmice u dinarima. Banke u Srbiji BELIBOR najčešće koriste kao osnovnu cenu novca kod kreditiranja u dinarima, na šta dodaju profitnu maržu.
Kretanje referentne kamatne stope ECB će zavisiti od postizanja cilja ECB koji podrazumeva osiguranje stabilnosti cena i postizanje ciljane inflacije od 2%. Trenutno je inflacija daleko od ciljane vrednosti, pa se koristi podizanje referente kamatne stope kao najefikasniji mehanizam u njenom obuzdavanju. Stopa inflacije u evrozoni u maju 2023. je iznosila 6,1%, i manja je za 0,9 procentnih poena u odnosu na april 2023. kada je iznosila 7,0%. Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) u maju 2023. godine je iznosila 4%, što je za oko 2 procentna poena niže nego u evrozoni. U Republici Srbiji inflacija je u maju 2023. iznosila 14,8%, što je daleko iznad evrozone i SAD.
Kako rast rate za otplatu stambenih kredita pogoršava položaj stanovnika koji su se odlučili za kupovinu nekretnine, postavlja se pitanje kako ekonomski i finansijski planirati budućnost. Prema projekcijama ECB, inflacija u 2023. godini će iznositi 5,4%, u 2024. godini 3%, a onda se približiti u 2025. ciljanoj i biti 2,2%. Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate na stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda i nivoa na kome će biti niže. I nakon smanjenja, ne bi trebalo očekivati da budu na nivou kao u periodu od 2016. do polovine 2022. godine, jer je tada EURIBOR bio na istorijskom minimumu, pa samim tim i mesečni iznos za otplatu stambenih kredita.
Izvor: Institut za razvoj i inovacije