Digitalna revolucija demokratizuje stvaranje dodatne vrednosti

Šta je po Vama stvaranje (dodatne) vrednosti u praksi?

Dodatna vrednost u poslovanju se stvara kroz povećanje vrednosti proizvoda ili usluga. Najveća dodatna vrednost se stvara kroz inovacije proizvoda i usluga, poslovnih procesa, organizacije poslovanja i odlučivanja – inoviranjem poslovnog modela.

Mi danas živimo između dva sveta – fizičkog, tradicionalnog, i virtualnog, digitalnog, i promenio se naš način života i poslovanja, i time se promenio i način kreiranja dodatne vrednosti. Sada su klijenti u centru poslovanja, i oni uslovljavaju da njihovi interesi budu važni, pa se vrednost za klijenta meri na novi način. Od iskustva klijenta u komunikaciji sa organizacijama od početka do kraja, uključujući i trenutno izvršenje ili značajno ubrzanje svih poslovnih procesa u radu sa klijentima. U tome imaju veliku ulogu virtualizacija, automatizacija i robotizacija procesa, kao i korišćenje digitalnih kanala. Posebno su važni podaci, informacije i vrednost informacija. Nova dodatna vrednost se stvara i kroz brendiranje i marketing, kao i kroz održivost, dodatne karakteristike proizvoda ili usluga, cirkularnu ekonomiju i zaštitu okoline.

Šta nije stvaranje vrednosti?

Pokušaji prelaska u digitalni svet bez razumevanja ova dva sveta i bez celovitog plana često ne stvaraju dodatnu vrednost. U borbi za uvođenje inovacija i želji da se izvrši disrupcija postojećih tržišta ima i mnogo neuspelih aktivnosti. Podaci su da 90% startup firmi ne opstaje duže od 5 godina, a 70-90% digitalnih transformacija ne dostigne postavljene ciljeve, iako se predviđa da će 2026. godine biti uloženo 3,4 biliona (na engleskom triliona) dolara u digitalne transformacije. Najčešći razlozi su fokus samo na tehnologiju, parcijalni pristup transformaciji, transformacija samo nekih elemenata poslovnog modela, nerazumevanje interesa klijenata, nedostatak digitalnih talenata, ali najviše nerazumevanje kako se stvara vrednost u digitalnom svetu i holističkog pristupa.

Ko ima potencijal za stvaranje vrednosti i da li stvaranje vrednosti može da se nauči?

Nije lako inovirati. Neophodno je dobro razumevanje kako se stvara vrednost i koji su osnovni resursi neophodni za stvaranje nove i dodatne vrednosti. Za to su potrebni talenti. Sa druge strane, digitalna revolucija je smanjila barijeru ulaska na tržišta u mnogim granama industrija, i sad i dva studenta sa njihovim laptop računarima imaju mogućnost da kreiraju rešenje koje može da ugrozi i velike kompanije na tržištu. Danas je demokratizovan proces inoviranja, i svi mogu da stvaraju novu i dodatnu vrednost.
Posebno firme koje poseduju veliku količinu podataka i koje mogu da kreiraju vredne informacije za klijente. Da, može da se nauči kako se stvaraju unapređenja, inovacije, pa čak i disrupcije na određenom tržištu kroz kreiranje novih rešenja u digitalnom svetu. Za neke inovacije je neophodno mnogo duže fundamentalno istraživanje, laboratorije, podrška kapitala i ponekad i države. Ako organizacije žele da opstanu na tržištu, i da vrednost njihove ponude bude relevantna za postojeće i nove klijente, prvi preduslov je inovacija poslovanja (uključujući proizvode, usluge i poslovni model).

Koje socijalne okolnosti utiču na kulturu stvaranja vrednosti?

Na prvom mestu je praćenje tržišta i zahteva klijenata (praćenje promene kulture). Sledi prenošenje promena kulture i podrška inicijativama u velikim korporacijama, malim i srednjim firmama, ali i u društvu u celini. Zatim kreiranje odgovarajućeg ekosistema koji će da podrži stvaranje nove vrednosti materijalno, ekonomski, zakonodavno, politički, promenu u obrazovnom sistemu i načinu merenja i nagrađivanja. To znači i donošenje novih zakona, regulative i promenu percepcije društva. Potrebna je i digitalna infrastruktura, jer se kreira i obrađuje sve više podataka i informacija.

Da li u Srbiji postoji prostor da se na pravi način ostvari „stvaralac vrednosti“ koji je sposoban da napravi čudo od ideje/ usluge/ proizvoda/ kompanije? Kako taj prostor izgleda u Americi ili Kini?

Digitalna revolucija je demokratska, i to se dešava i u Srbiji. Ima firmi koje su inovirale i uspele da realizuju svoje inovacije. Na primer, firma ElevenEs iz Subotice, koja proizvodi prve LFP baterije u Evropi. Sada su uključeni i u EIC Scaling Club, kao jedan od 120 startapova kojima Evropski inovativni savet pomaže da skaliraju i dostignu vrednost od preko jedne milijarde dolara. Imam tu čast da sam i ja jedan od 7 članova saveta ovog projekta za skaliranje evropskih startapova.

Kod nas se smatra da je sve lako u Americi ili Kini, ali evo jednog primera – Amazon i Alibaba. Svi ih poistovećuju, ali Amazon je samo „krem na torti“, jer kada je Amazon počinjao u Americi je postojao UPS, DHL – cela logistika je bila rešena. Na tržištu je bilo rasprostranjeno plaćanje karticama i PayPal-om. Sudovi brzo rešavaju i kažnjavaju ako firma ne isporučuje ono što je ponudila – cela infrastruktura za e-prodaju je rešena, i u takvom okruženju je počeo Amazon.

U Kini nije bilo infrastrukture za e-prodaju! Alibaba tim je morao da rešava mnoge probleme. Prvi je bio sa naplatom. Prvo je Alibaba držao novac klijenata dok kupac ne potvrdi da je dobio robu. Ali to nije bilo dovoljno dobro, pa su osnovali Alipay koji, kroz e-novčanik, rešava problem plaćanja brzo, efikasno i sa manjim troškovima transakcije u poređenju sa kreditnim karticama. Potom su rešavali problem distribucije, pošto isporuka nije funkcionisala kako treba u Kini. Osnovali su zajedničku firmu sa najvećim logističkim kompanijama u Kini, i otvorili automatizovane, robotizovane logističke centre, i omogućili isporuku robe kupljene na Alibaba portalu za 24 časa (u Kini). Otvorili su novi sistem za sve i pokrenuli mnoge industrijske grane!

Kreirali su dodatnu vrednost kroz rešavanje problema klijenata u i oko e-prodaje. Nagrada je bila da je kineska e-ekonomija napredovala i inicirala dodatne inovacije, a sve Alibaba firme dostigle su ogromnu vrednost. Mi imamo pojedinačne „stvaraoce vrednosti“, ali moramo i da stvaramo ceo ekosistem koji će da ih podrži i da omogući kreiranje što više takvih stvaralaca!

Postoji tvrdnja da će kompanije biti najveći naučnici 21. veka. Kako gledate na ovu tvrdnju?

Sigurno je da će se broj inovacija i naučnih otkrića mnogostruko uvećati. Neka naučna otkrića će biti proizvod istraživanja na univerzitetima ili projekata koje finansiraju države, ali mnoga naučna otkrića će biti finansirana privatnim kapitalom. Na primer, zdravstvo i farmacija doživljavaju veliki napredak, posebno korišćenjem algoritama veštačke inteligencije.

Kako sinhronizovati eksponencijalni rast tehnologije uz kapacitet ljudskog mozga da linearno uči i akceptira razvoj tehnologije?

Eksponencijalni rast tehnologije omogućava rast algoritama i softverskih rešenja i automatizaciju. Sve to utiče na ubrzanje prelaska u digitalni svet. Sve je više poslovnih procesa i poslova koji se mogu potpuno virtualizovati i automatizovati zahvaljujući snazi novih procesora i novim algoritmima, uključujući i veštačku inteligenciju. Deo razumevanja mogućnosti digitalnog sveta je i poznavanje novih tehnologija i njihove primene. Nije neophodno da ljudi budu stručnjaci u svim novim tehnologijama da bi ih pravilno koristili. Dovoljno je da razumeju 20-30% o primeni najvažnijih tehnologija. Znači da nije neophodno da ljudi proširuju svoje umne kapacitete eksponencijalno, ali moraju da razumeju kako da koriste tehnologije koje omogućavaju eksponencijalni rast. Mi ne moramo da znamo do detalja kako funkcionišu algoritmi veštačke inteligencije, ali treba da razumemo kako najbolje da ih iskoristimo i da radimo zajedno sa njima da bismo stvorili dodatnu vrednost.

Da li je u digitalnom svetu umanjena vrednost nematerijalnih vrednosti kao što su reputacija, poverenje i integritet?

Nije umanjena, ali je značajno promenjena. Digitalna reputacija je zasnovana na novim vrednostima koje smo spomenuli: iskustvo klijenata, trenutno izvršenje, pravilno korišćenje podataka. Tradicionalne banke govore o svojoj reputaciji koja se zasniva na tome da postoje stotinama godina, da poseduju monumentalna zdanja, i da koriste proverene procedure za poslovne operacije. Ali kada klijentu, koji koristi mobilnu aplikaciju te banke da plati račun u drugoj državi i drugoj valuti, tradicionalna banka naplati 10% za troškove transakcije koja traje 3 dana (zbog zastarelih procesa i korišćenja starih i skupih sistema), klijent gubi poverenje. Posebno ako postoji nova, digitalna banka, koja tu transakciju izvrši za 10 sekundi, uz troškove od 0,5%. Koja od ove dve banke ima bolju reputaciju kod klijenta?

Izjavili ste da ono što se nama desilo u digitalnoj revoluciji u poslednjih deset godina nije ništa u odnosu na ono što će nam se desiti u narednih deset. Šta sve možemo da očekujemo?

Jednostavno, mi smo danas između dva sveta, i prelazimo često iz jednog u drugi svet u našim privatnim i poslovnim životima. Kada smo na društvenim mrežama, čitamo vesti, gledamo video-zapise ili filmove i TV serije, kada komuniciramo sa prijateljima i rođacima, kada koristimo digitalno bankarstvo, e-trgovinu, i u mnogo drugih slučajeva, mi smo u digitalnom svetu i softverska rešenja:

•komuniciraju, prodaju, podržavaju proizvode;
•odlučuju ko će dobiti kredit ili kako će izvršiti plaćanja;
•isporučuju proizvode, obavljaju plaćanje ili izvršavaju usluge.

Sve u virtualnom i digitalnom svetu. Kada pijemo kafu, ručamo u restoranu, idemo kod frizera, masera, ili se igramo sa decom, onda smo u fizičkom svetu. Sve više poslovnih procesa će prelaziti u digitalni, virtualni svet, kroz virtualizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i robotizaciju. U poslednjih par godina algoritmi veštačke inteligencije su dodatno ubrzali prelazak u digitalni svet. Toliko da ćemo u budućnosti sve više raditi, komunicirati i zabavljati se uglavnom u virtualnom svetu.

Mnoge industrije će preći u digitalni svet, kao što je zdravstvo, obrazovanje, transport, a da ne govorimo o upravljanju finansijama i drugim uslužnim granama koje lako mogu da se prevedu u digitalni svet. To će uticati i na ponašanje ljudi i na njihov razvoj. Uticaj na ljudsko društvo i pojedince je ogroman.