Ekonomija Srbije na kraju 2024.
NBS: Bruto devizne rezerve NBS 29,0184 milijardi evra
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju januara ove godine bile su na nivou od 29,0184 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2024. smanjene su za 276,1 milion evra, objavila je centralna banka.
NBS ističe i da su neto devizne rezerve, odnosno bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) po osnovu aranžmana, kao i drugim osnovima na kraju januara 2025. iznosile 24,6247 milijardi evra i da su u odnosu na kraj decembra prošle godine manje za 68,6 miliona evra.
Prošle godine smo zabeležili budžetski deficit od oko 2,2 odsto BDP-a, dok je realni rast prometa u trgovini na malo iznosio 5,4 odsto, međugodišnje posmatrano.
Indeksi industrijske proizvodnje
Industrijska proizvodnja je u 2024. godini uvećana za 3,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U decembru 2024. zabeležen je međugodišnji rast proizvodnje od 2,7 odsto.
Dugoročni trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni.
Robna razmena Srbije
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-novembar 2024. godine iznosi:
67.738,5 miliona USD – rast od 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine;
62.384,9 miliona EUR – rast od 3,9% u odnosu na isti period prethodne godine.
Spoljnotrgovinska robna razmena je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 58,3 odsto ukupne razmene u 2024. godini, što je malo manje nego 59,7 odsto u 2023. godini. Posmatrano po zemljama, Nemačka zauzima lidersku poziciju sa udelom od 13,6 odsto.
Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom u odnosu na 2023. godinu. Njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 8,6 odsto na 10,1 odsto, te je robni uvoz iz Kine prvi put u istoriji tokom jedne godine premašio vrednost robnog uvoza iz Nemačke.
Ukupna vrednost razmene je tokom 2024. godine značajnije povećana i sa Turskom i Azerbejdžanom. Pri tome je značajno uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa.
Osetno je smanjena vrednost ukupne robne razmene sa Ruskom Federacijom, gde je udeo u razmeni redukovan sa 4,1 odsto na 3,2 odsto.
Inflacija, potrošačke cene i kurs EUR
Inflacija je u decembru 2024. na mesečnom nivou smanjena, dok je na međugodišnjem nivou ostala nepromenjena. U zemljama EU, veću međugodišnju inflaciju u decembru 2024. su imale Rumunija (5,5 odsto) i Mađarska (4,8 odsto), dok je u Hrvatskoj zabeležena ista inflacija kao i u Srbiji (4,5 odsto).
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u novembru 2024. godine, u odnosu na oktobar 2024. godine, u proseku su više za 0,3%. Potrošačke cene u novembru 2024. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,3%, dok su u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 4,1%.
Srednji kurs EUR krajem novembra 2024. godine iznosio je 116,9651 RSD. U odnosu na isti mesec prošle godine bio je niži za 0,21%.
Javni dug Srbije je na kraju januara, prema podacima Ministarstva finansija iznosio 39,01 milijardu evra a njegovo učešće u BDP-u iznosilo je 44,2 odsto.
Srbija je prošlu godinu završila sa dugom od 38,87 milijardi evra i učešćem duga u BDP-u od 47,2 odsto.
Od kraja 2020. godine dug je porastao za 12,35 milijardi evra a udeo u BDP-u je sa tadašnjih 54,4 odsto pao na 44,2 odsto na kraju januara 2025. godine.