Između inovacije i regulative: Zašto budućnost finansija zavisi od partnerstva banaka i fintech kompanija

Iz Vašeg iskustva, šta najčešće predstavlja prepreku da jedna dobra tehnološka ideja zaista zaživi unutar velikog, regulisanog sistema poput banke ili osiguravajuće kuće?

Da bi dobra tehnološka ideja zaživela, prvenstveno mora da zaživi u glavama i srcima ljudi koji su u mogućnosti da je sprovedu u delo. Prepreke najčešće nisu u samoj tehnologiji, već u okruženju u kome se implementira. Za uspeh je uvek presudna volja i zalaganje.

Ima i dobrih i loših primera – neke velike kompanije su se jako dobro organizovale u agilne timove i uspele da značajno ubrzaju uvođenje inovativnih rešenja, dok druge i dalje rade po tradicionalnim, sporijim modelima.

Regulativa i compliance se često pominju kao nešto što usporava procese, ali mi na to gledamo drugačije. Regulativa zapravo daje jasan i stabilan okvir u kome se rešenja razvijaju na siguran način, posebno u industrijama kao što su bankarstvo i osiguranje.

Dodatno, legacy sistemi i kompleksne IT arhitekture mogu da otežaju integraciju i usporavaju uvođenje promena, ali to su izazovi koji se postepeno rešavaju kroz modernizaciju i fazni pristup.

Na kraju, u velikim organizacijama često ključni izazov nije tehnologija, već brzina odlučivanja i usklađivanje različitih timova i prioriteta. U praksi se najčešće pokaže da su ljudi i procesi ti koji određuju tempo, dok se sama tehnologija, kada postoji jasna odluka, relativno brzo implementira.

Gde danas vidite granicu između partnerstva i konkurencije kada je reč o odnosu tradicionalnih finansijskih institucija i fintech kompanija? Da li će budućnost ovog sektora više obeležiti saradnja ili tržišno nadmetanje?

Granica između partnerstva i konkurencije danas je prilično “tanka” i zavisi od konkretnog slučaja.

U praksi se sve više ide ka partnerstvu – banke sarađuju sa fintech kompanijama kako bi lakše došle do novih korisnika, često iz mlađe populacije, koja je naviknuta na digitalne kanale.

Većim organizacijama su popriličan izazov digitalni onboarding, eKYC i online ugovaranje, naročito ukoliko moraju te procese da razvijaju sopstvenim resursima.

Fintech, sa druge strane, kroz banke dobija ono najvažnije – regulativu, infrastrukturu i poverenje korisnika. Konačni cilj je da  krajnji korisnik doživi bešavno i jednostavno digitalno iskustvo, iako iza njega stoji zajednički rad.

Konkurencija i dalje postoji, ali je pre svega pokretačka snaga za obe strane. Zato bih rekao da ćemo u budućnosti videti sve više ovakvih partnerstava jer najbolji rezultati nastaju kada banke donesu poverenje i stabilnost, a fintech brzinu i bolje korisničko iskustvo.

Kao profesor, istraživač i preduzetnik, imate uvid i u razvoj novih tehnologija i u njihove poslovne primene. Da li univerziteti uopšte mogu da prate tržišne promene, jer se čini da se inovacije na globalnom tržištu dešavaju na kvartalnom nivou? Kako sinhronizovati ovu saradnju?

Univerziteti pre svega moraju biti mesta gde će studenti moći da usvoje takva znanja koja će biti primenljiva u novom poslovnom svetu. Tu ima puno prostora za učenje od privrede i za potencijalnu saradnju. Model univerzitetskog obrazovanja definitivno čeka ozbiljan reinžinjering da bi mogao da se brže nosi sa zahtevima tržišta i proizvodi kvalitetan kadar.

Nove tehnologije potpuno menjaju pristup svim aspektima poslovanja i dosadašnji ex cathedra pristup u obrazovanju visokog kadra čini se potpuno neadekvatnim. Profesori moraju da se “uprljaju”, siđu sa pijedestala i prebace se sa teorijskog na praktični model. Studije treba da budu osnovane oko praktičnih projekata, primene tehnologije i studije slučajeva dok će tradicionalna predavanja morati da prerastu u jasne poruke o borbi sa izazovima u poslu i uspostavljanju načina razmišljanja orijentisanog na rešavanje problema.

I sam sam se lično odmetnuo u preduzetničke vode videvši da se Univerzitet nedovoljno brzo adaptira na nove izazove i kako bih mogao da budem upućen i prisutan na oba fronta.

Kroz Blinking razvijate rešenja za digitalnu identifikaciju i onboarding korisnika. Koje su danas najčešće mogućnosti primene digitalnog identiteta u Srbiji u praksi, a koje u razvijenim zemljama?

Srbija iz konteksta digitalnog identiteta i onboardinga korisnika danas nimalo ne zaostaje za najrazvijenijim tržištima. I regulativa, a i tehnička osposobljenost tržišta, danas su omogućili da se korisnik potpuno digitalno identifikuje i postane klijent banke, osiguravajuće kuće ili telekomunikacionog operatera, bez odlaska u poslovnicu, kroz eKYC, automatske provere i video identifikaciju.

U praksi to znači da korisnik danas može da otvori račun, podigne kredit ili potpiše ugovor potpuno online, za svega nekoliko minuta i bez fizičkog prisustva u filijali. Nedavne izmene regulative dodatno su omogućile da se i ugovaranje usluga u pojedinim slučajevima završi bez razgovora sa agentom, što predstavlja važan korak ka “digital-only” modelu koji je već prisutan na najrazvijenijim tržištima.

Ovaj pozitivan trend se oslikava i u brojkama – u bankarskom sektoru u Srbiji je tokom 2025. godine ugovoreno više od pola miliona proizvoda putem online kanala. Banke poput Raiffeisen, Addiko, AIK, Alta i drugih već godinama aktivno koriste digitalne onboarding procese.

Sve ovo pokazuje da je Srbija na dobrom putu: imamo korisnike koji su spremni i digitalno pismeni, tehnološke kompanije koje mogu da podrže ove procese, banke koje ih aktivno usvajaju, kao i regulatora koji dodatno podstiče razvoj digitalnih servisa.

Ako posmatramo narednih pet godina, na koja rešenja će biti usmerene inovacije u Blinking-u?

Digitalne usluge će u narednim godinama značajno jačati, a samim tim i potreba za većim poverenjem u korisnike. Biće sve važnije detaljnije upoznavanje korisnika pre uspostavljanja saradnje, uz oslanjanje na što veći broj podataka iz različitih izvora, kao i na analizu ponašanja korisnika, kako bi se donela pouzdana procena njihove podobnosti za određenu uslugu.

U budućnosti će sve značajniju ulogu imati i potvrda identiteta kroz digitalne novčanike i napredne mobilne identifikacione dokumente. Naša rešenja će, kroz dalja tehnološka unapređenja, podržavati i ove oblike provere identiteta.

Posebno važan segment ostaje upravljanje osetljivim podacima, što je u fokusu naše kompanije od samog početka. Blinking kontinuirano unapređuje svoje procedure i bezbednosne mehanizme, sa ciljem da obezbedi visok nivo sigurnosti i poverenja kako za klijente, tako i za njihove korisnike. Svakako će značajan deo naših poslovnih aktivnosti u budućnosti biti usmeren ka održavanju visokog stepena sigurnosti i poverenja u naše servise.